Gotovo dve osobe nedeljno poginu na motociklu u Srbiji: Pitali smo stručnjake kako smo došli do poražavajuće statistike i šta možemo da naučimo od Luksemburga

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je za sedam meseci ove godine na dvotočkašima poginulo 55 vozača i putnika, što je za petinu više nego u istom periodu prošle godine i znači da gotovo dve osobe nedeljno poginu u nesrećama na motorima.

"Dvotočkaši su teže uočljivi u saobraćaju, posebno u noćnim uslovima i ukoliko nisu propisno označeni. Upravljanje ovim vozilima podrazumeva dodatna znanja i sposobnosti vozača. Korišćenje zaštitne opreme i kacige je neophodno, jer spašava živote vozača i putnika na dvotočkašu", saopšteno je iz MUP-a.

"Obuka na istorijskom minimumu"

Kao jedan od najvećih problema koji doprinosi ovoj crnoj statistici, stručnjak za bezbednost saobraćaja dr Vladimir Jevtić vidi to što još uvek nema adekvatanog sistem edukacije i obuke vozača motocikala koji tek ulaze u sistem.

"Dakle, još uvek je to potpuno formalno. Moje stručno mišljenje je da je taj nivo obuke možda na istorijskom minimumu. Uglavnom je forma, prolaze se neke stvari koje su samo za polaganje, ali niko se ne bavi opasnim vanrednim situacijama i reagovanjem vozača. Većina ljudi koji voze u auto-školi, počevši od samih instruktora, ne koriste kompletnu zaštitnu opremu. Znam da je samo kaciga zakonski obavezna, ali red je da svi budu obučeni kako treba, jer kada padnete s motocikla, obično su to politraumatske povrede. Ako samo nosite kacigu, sigurno nećete dobro proći u saobraćajnoj nezgodi", kaže Jevtić.

Kaže da je primetan porast trenda da se sve manje koristi pokazivač pravca, odnosno žmigavac.

"U jednoj prosečnoj vožnji gotovo dve trećine vozača ne da pokazivač pravca, ili imate situaciju gde tek u momentu skretanja daju pokazivač pravca. Dakle, to sve predstavlja opasnu vanrednu situaciju za motociklistu i može doći do pada motocikla čak i da ne dođe do kontakta", kaže naš sagovornik.

"Dok samo podignete i otključate telefon, prešli ste najmanje 45 metara"

Druga stvar je, kako navodi, upotreba mobilnog telefona.

"Nažalost, moramo da sve svedemo na kaznu. Čini mi se da kod nas u saobraćaju pola vozača zove i kuca poruke, a pola se javlja i odgovara na poruke. To je drastično odvlačenje pažnje. Pri brzini od 50 kilometara na sat u jednoj sekundi prelazite gotovo 15 metara. Da samo podignete i otključate telefon, treba vam tri do pet sekundi. Za to vreme ste prešli najmanje 45 metara, gde vam fokus uopšte nije bio na vožnji, nego na mobilnom telefonu", objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, za saobraćajnu nezgodu je dovoljna mala destabilizacija motocikla, a time su ugroženi i pešaci. Međutim, vozači u Srbiji ne shvataju posledice ovakvog ponašanja.

"Poseban problem su jako brza preticanja, pa onda situacije kada se vidi parking mesto i nagla skretanja. Jako malo se obraća pažnja na ranjive kategorije učesnika u saobraćaju, u koje se definitivno ubrajaju motociklisti. Bez empatije se ide u vožnju i sa dosta agresije. Kada imamo nasilna ponašanja u vožnji, rizik je i do 15 puta veći da dođe do saobraćajne nezgode", kaže stručnjak.

Naglašava da i motociklisti prave brojne propuste, a među njima je najčešći vožnja bez odgovarajuće opreme, jer ako se vozi u farmerkama, gotovo je isto kao da se vozi i u kratkim pantalonama - zaštite nema.

"Dakle, jedna poprilično haotična situacija počinje od auto-škole, pa onda mlade osobe gledaju svoje roditelje i neke bliske ljude koji ne poštuju mere bezbednosti i koje niko nije učio ničemu, i nikako da uhvatimo taj momenat da se taj problem reši. Na motociklu morate da se ponašate odgovorno i morate da imate određena znanja i veštine. Mi u Asocijaciji za bezbednost motociklista se bavimo ovim problemim, lično se već 21 godinu bavim ovim stvarima, između ostalog i Smart Moto treninzima. Nama procentualno treninge prođe jedva dva odsto ukupne moto-populacije u Srbiji", ističe Jevtić.

Prema rečima stručnjaka za bezbednost saobraćaja, još jedan od velikih problema jeste i loša ažurnost upravljača puta, jer rupa na kolovozu za vozače automobila ne znači ništa ili znači popravku, dok za motociklistu znači tešku povredu i smrt.

"Upravljač puta mora da pravi put, odnosno da ga održava na način da oprašta grešku, posebno kod ovih ranjivih kategorija. Imate zaštitne ograde pored puta gde, kada motociklista padne i kliza, nemamo dodatnu zaštitu na ogradi da motociklista ne podleti pod nju i tu nastaje serijski prelom rebara. Problema je gomila. Najhitnija stvar je unapređenje auto-škola, primena strategije koja se odnosi na bezbednost motociklista i posebnih separata koje treba primeniti. Jednostavno, moramo puno stručnije da se bavimo tom oblašću", ističe naš sagovornik.

"U Luksemburgu 2,5 puta veći broj registrovanih mocoklista, a pogine im sedam ljudi godišnje"

Jevtić navodi da je 55 osoba nastradalih, na ukupan broj registrovanih motocikala, strahovito velika brojka, koju nijedna druga zemlja u regionu nema.

"To moraju da budu specifično usmerene, stručne kampanje. Kao pozitivan primer prakse imamo Luksemburg, koji ima 2,5 puta veći broj registrovanih motocikala nego Srbija, a ima tri do sedam poginulih godišnje. Što znači da može i nije nemoguće. Sistem bezbednosti saobraćaja ne čini samo policija i kazne. Kazna je dala svoj maksimum. Sada morate nekog da naučite vozače zašto kažnjavate i zašto je važno da se tako ponaša. Dakle, nama je odnos greške vozača automobila i vozača motocikla negde 50-50. Imate puno mladih koji ulaze u ovako haotičan sistem motociklom. To je jako veliki problem koji mora stručno i hitno da se reši. Koliko god ovo dosadno zvučalo", kaže dr Vladimir Jevtić, stručnjak za bezbednost saobraćaja.

Brzina, neprocenjivaje opasnosti i nedovoljno iskustvo

Sa druge strane, Milivoj Đurđević, instruktor u auto-školi "Pozovi instruktora", za portal Nova.rs ističe da je prvi i veoma ozbiljan problem brzina.

"Na motociklu se lako stekne osećaj da je sve pod kontrolom, ali pri većoj brzini vozač ima mnogo manje vremena za reakciju. Nije problem samo u tome što motor može brzo da ide, problem je što se greška pri velikoj brzini plaća mnogo skuplje. Drugi problem je neprocenjivanje opasnosti na vreme. Motociklista mora da razmišlja nekoliko sekundi unapred: šta će uraditi automobil ispred mene, da li me vozač iz suprotnog smera vidi, da li će neko iz sporedne ulice izaći, šta se nalazi iza krivine", navodi Đurđević.

On ističe da je sledeći veliki problem nedovoljno iskustvo, jer položena kategorija ne znači da je čovek postao iskusan motociklista, a pravo iskustvo dolazi tek posle velikog broja kilometara i različitih situacija.

"Najvažnije pravilo koje bih svakom kandidatu rekao je: ne vozi tako da dokažeš koliko motor može – vozi tako da uvek imaš rezervu za grešku. To znači da treba prilagoditi brzinu uslovima, a ne samo ograničenju na znaku, držati bezbedno rastojanje, gledati daleko ispred sebe i stalno tražiti potencijalnu opasnost. Ne treba preticati ako niste 100 odsto sigurni da imate dovoljno prostora, niti ulaziti velikom brzinom u nepoznatu krivinu", kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, posebno treba izbegavati slalom između vozila i rizično provlačenje kroz kolonu i naglašava da nikada ne treba voziti pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci ili umoran.

"Pre svake vožnje treba proveriti gume, kočnice, svetla i lanac, a uvek koristiti kvalitetnu kacigu, rukavice, jaknu sa protektorima, pantalone i motociklističku obuću. Kandidat ne treba samo da nauči kako da pokrene motor, promeni brzinu, zakoči i položi ispit. Mora da nauči kako da prepozna opasnost pre nego što ona postane problem. Posebno treba raditi na pravilnom kočenju, jer motociklista mora da zna kako da maksimalno efikasno zakoči, kako na suvom tako i na mokrom kolovozu. Treba vežbati i izbegavanje prepreke, odnosno situaciju u kojoj se iznenada pojavi prepreka i mora da se izbegne bez gubitka kontrole", ističe instruktor.