Kako je kandidat na Studentskoj listi Slobodan Savić pobio zvaničnu verziju u slučaju ubistva gardista na Topčideru: Studentima na predavanju dokazao da je vojna istraga bila laž

Jedna od svetlih tačaka njegove dugogodišnje uspešne karijere bio je trenutak kada je studentima održao predavanje, posvećeno verovatno najkontroverznijem slučaju u novijoj istoriji – tragediji koja je do danas ostala nerasvetljena.

U pitanju je slučaj ubistva dvojice gardista Vojske Srbije i Crne Gore Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, koji su ubijeni 5. oktobra 2004, dok su bili na straži u blizini vojnog podzemnog skloništa „Karaš“.

Prvobitnu istragu ovog tragičnog i do danas misterioznog događaja vodili su vojni istražni organi, koji su ubrzo zaključili da je smrt gardista bila posledica ubistva i samoubistva, odnosno da je jedan gardista, nakon svađe, pucao u drugog, a potom u sebe. Istragu je vodio nekadašnji vojni istražni sudija, a danas advokat Vuk Tufegdžić, a ovakva verzija događaja bila je „potkovana“ nalazom i mišljenjem sudskog veštaka koji je radio obdukciju, starijeg Savićevog kolege, danas pokojnog prof. dr Branimira Aleksandrića.

U to vreme, ime i rad prof. dr Aleksandrića već su pratile brojne kontroverze, posebno što se kao veštak i obducent pojavljivao u brojnim slučajevima koji su ostali pod velom misterije. Među njima je verovatno najpoznatiji slučaj ubistva novinarke „Duge“ Dade Vujasinović, čiju je smrt Aleksandrić takođe proglasio samoubistvom.

Iako se u slučaju Vujasinovićeve od početka sumnjalo u zvaničnu verziju njene smrti, potvrda da je istraga, zajedno sa dokazima kontaminirana još na uviđaju, te da je zbog toga nemoguće utvrditi precizno da li je zapravo bila žrtva ubistva, stigla je posle punih 15 godina od međunarodnih eksperata, a koji su po nalogu tadašnjeg Okružnog tužilaštva u Beogradu radili superveštačenje.

Verzija o smrti gardsita takođe je naišla na otpor najpre njihovih porodica, koji su ubrzo odlučili da pokrenu sopstvenu istragu. Sve to pratila je kordinirana medijska kampanja, koja je trebalo da ubedi javnost u zvaničnu istragu, a pojedini tabloidi bili su toliko besprizorni i besramni u izveštavanju da su pisali i o navodnoj ljubavnoj aferi gardsita koja je rezultirala zločinom. Do preokreta dolazi nakon formiranja nezavisne komisije koja je zaključila da je gardiste ubila treća osoba.

Nalaze ove komisije potvrdila je i laboratorija FBI „Kvantiko“ u Vašingtonu, koja je nakon balističkog veštačenja takođe saopštila da je gardiste ubila treća osoba. Iako su nadležni obećavali da će rasvetliti ovaj slučaj to se do danas nije dogodilo, a godinama unazad ova tragedija se koristi i za političko potkosurivanje neistomišljenika.

Javnosti je sve vreme ovaj slučaj, sa svim nalazima i veštačenjima izgledao potpuno nedokučivo, sve dok upravo prof. dr Slobodan Savić nije odučio da isti približi svojim studentima.

Tokom dvočasovnog predavanja, prof. dr Savić je studentima predstavio i objasnio zašto je verzija njegovog starijeg kolege Aleksandrića o ubistvu i samoubistvu gardsita bila u potpunosti nemoguća. Zanimljivo je da je u vreme kada je prvi put držao pomenuto predavanje, njegov kolega prof. dr Aleksandrić i dalje bio prisutan na Institutu kao aktivan profesor i sudski veštak.

Osim stručne anamneze samog slučaja, prof. dr Savić je tokom predavanja pokušavao da ukaže budućim lekarima i na pitanje njihove stručne, ali i ljudske odgovornosti. Snimak predavanja i dupke punog amfitetra i danas je dostupno na Jutjub kanalu.

Korona kriza

Prof. dr Savić, neretko je govorio i za nezavisne medije tokom pandemije koronavirusa, gde je jasno ukazivao na brojne anomalije zdravstvenog sistema, posebno na kontroverze i neslaganja u broju preminulih građana. Opravdanje zvaničnika da je bilo nemoguće utvrditi tačan broj smrtnih slučajeva, kao i pokušaj vlasti da obmane javnost da su mnogi pacijenti preminuli i iz drugih razloga jer obdukcije pokojnika tada nisu rađene, prof. dr Savić je kategorički odbacio, tvrdeći da je detaljnom analizom svakog pojedinačnog slučaja i medicinske dokumentacije moglo da se utvrdi koliko je ljudi savladao kovid. Istakao je tada i da su u pojedinim zemljama ipak rađene obdukcije, kao i da su omogućile da se otkrije mnogo više o posledicama zaraze.

Slučaj „Cvijan“

Ime prof. dr Savića pominjalo se u javnosti i nakon što je otkriveno da je beogradski advokat i nekadašnji visoki funkcioner SNS izvučen mrtav iz Dunava, a što se četiri godine uspešno skrivalo od javnosti. U obdukcionom zapisniku navedeno je da je smrt Cvijana bila nasilna, kao i da je nastupila utapanjem, da bi beogradsko VJT ubrzo slučaj proglasilo samoubistvom, ne otkrivajući tačno kako je do utapanja došlo. Ovaj slučaj zbog toga i danas izaziva brojne kontroverze u javnosti, a na meti oštrih kritika i optužbi da u zataškavanju učestvuje i Institut za sudsku medicinu, našlo se nekoliko obducenata. Prof. dr Savić je tada stao u zaštitu svojih kolega i Instituta na čijem je čelu, kategorički odbacujući sve optužbe, tvrdeći da je obdukcija urađena profesionalno o čemu i danas svedoči zapisnik.