Od početka sezone osam motociklista stradalo, da li nam sledi crni rekord? Stručnjak za bezbednost saobraćaja objašnjava kako najčešće dolazi do nezgoda

Najčešći uzroci saobraćajnih nesreća jesu gubitak kontrole ili sudar sa drugim vozilom na putu. A motociklisti su jedni od najugroženijih učesnika u saobraćaju, kako tuđom, tako i svojom krivicom.

Nažalost, za razliku od drugih evropskih zemalja, u Srbiji se beleži drastičan porast stradalih motociklista u saobraćajnim nezgodama, dok se u drugim evropskim zemljama sve veći broj vozača prebacuje na ovaj način transporta, sa drastično manjim brojem stradalih i povređenih.

Dr Vladimir Jevtić, stručnjak za bezbednost saobraćaja za Novu je objasnio da je od početka sezone, odnosno od početka godine, u Srbiji poginulo osam motociklista, što predstavlja prilično visoku cifru.

"Ovde se mora uzeti u obzir da motocikli učestvuju sa svega dva odsto u ukupnom broju registrovanih vozila, a učestvuju sa 13 odsto u ukupnom broju svih saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom i sa 23 odsto u ukupnom broju teških telesnih povreda u saobraćaju. Dakle, ove godine imamo povećanje broja stradalih", kaže Jevtić.

Sagovornik smatra da poseban problem predstavlja to što u nesrećama strada veliki broj mladih ljudi.

"Veoma je važno da se što pre donesu strateška dokumenta koja se odnose na bezbednost motociklista u saobraćaju, jer se ona značajno razlikuju od strategija koje se odnose na putnička vozila. Broj motocikala značajno raste. U Evropi se svake godine registruje između milion i milion i po novih motocikala. Trenutno u Evropi ima skoro 40 miliona registrovanih dvotočkaša i taj broj značajno raste nakon pandemije koronavirusa. Ljudi su shvatili da motocikl štedi vreme, ali i gorivo. Postoje čitave kategorije motocikala koje troše znatno manje goriva, a vozači provode i mnogo manje vremena tražeći parking mesto, jer se motocikl može parkirati gotovo 'od vrata do vrata'", kaže naš sagovornik.

Kako tvrdi, prema podacima iz Evrope, najveći broj ljudi odlučuje se na prelazak na dvotočkaše zbog ekonomičnosti, jer godišnji izadatak za gorivo za automobil iznosi 1.700 evra, dok za motocikl se u proseku potroši nešto manje od 600 evra.

"To su značajne prednosti, posebno u centralnim gradskim zonama, pa nova evropska agenda i promoviše korišćenje motocikala u sredinama sa velikim gužvama, jer oni u određenoj meri pomažu i u rasterećenju saobraćaja. Međutim, većina evropskih zemalja aktivno rešava problem bezbednosti motociklista. Na primer, u Luksemburgu je za četiri godine poginulo 25 vozača motocikala i mopeda. Pretprošle godine kod njih je poginulo pet motociklista, dok mi već imamo osam poginulih od početka sezone, a tek smo na polovini marta", objašnjava nam Jevrić.

Najčešće greške

Međutim, koliko god zvučali stravično ovi podaci, prema njegovim rečima, najkritičniji periodi nas tek očekuju jer su jul i avgust meseci u kojima je vreme najlepše za vožnju i tada strada najveći broj motociklista.

"Najčešće greške u saobraćaju dešavaju se jer vozači automobila kasno uoče motociklistu. To su promene saobraćajnih traka bez pokazivača pravca, odsustvo pažnje, ali i korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje. Sve te distrakcije značajno povećavaju rizik da motociklista strada, jer je rizik po pređenom kilometru čak 15 puta veći nego u automobilu. Često se dešava da vozači posle nezgode kažu motociklisti „izvini“. Ako je u pitanju manja materijalna šteta, to nekako može da prođe. Međutim, kada neko zadobije teške telesne povrede ili izgubi život, teško je porodici reći "izvinite" i objasniti da se to dogodilo zbog poruke na Vajberu ili Fejsbuku", ističe naš sagovornik.

Brzina, rizično provlačenje, odusustvo opreme...

Stručnjak za bezbednost saobraćaj naglašava da nije problem isključivo u drugim vozačima u saobraćaju, već da i sami motociklisti izazivaju probleme.

"To su pre svega veće brzine kretanja, ali i ponašanje dela motociklista koji se rizično provlače između vozila u saobraćaju, gde ih vozači automobila često ne očekuju. U takvim situacijama vozač može instinktivno da reaguje i pomeri vozilo u stranu, što ponekad dovodi do presecanja putanje motocikla i saobraćajne nezgode", objašnjava nam.

Takođe, važno je apelovati na vozače motociklista da koriste zaštitnu opremu, jer jedan od najvećih problema zapravo predstavlja nedovoljno korišćenje iste.

"U Srbiji se to uglavnom svodi na kacigu, eventualno rukavice, ali najčešće povrede kod motociklista su povrede nogu. Često nema adekvatne obuće i druge zaštitne opreme koja bi trebalo da bude standard. Ipak postoje i okolnosti na koje ne mogu da utiču sami motociklisti, a tu važnu ulogu imaju i upravljači puteva", kaže sagovornik.

To je odnosi recimo na određene novine poput farbanja kolovoza bojom sa većim prijanjanjem, ograde i slično.

"Na primer, ukoliko motociklista po kiši počne da koči na pešačkom prelazu, gotovo je sigurno da će pasti ukoliko je motocikl u nagibu. Tu su i posebne zaštitne ograde i druga rešenja koja mogu povećati bezbednost", objašnjava nam stručnjak.

"Auto-škole rade po zastarelom pravilniku"

Takođe, još jedan problem sa kojim se budući vozači motocikala susreću jeste i način obuke u auto-školama.

"Auto-škole rade u skladu sa pravilnikom, ali je taj pravilnik, po mom mišljenju, zastareo. Potrebno je menjati sistem obuke, i motociklista i svih vozača, jer su uslovi u saobraćaju danas potpuno drugačiji nego pre deset godina. Neophodno je uvesti treninge za opasne i iznenadne situacije za motocikliste, a ne da se obuka svodi samo na teorijski deo i formalno izvoženu rutu koju kandidati unapred znaju", ističe on.

Nepohodno je doneti i nove mere, koje će direktno uticati na smanjenje broja stradalih.

"Najvažnije je što pre doneti strategiju bezbednosti saobraćaja motociklista u Srbiji, kako bi se sprečilo dalje povećanje broja stradalih. Najčešće stradaju mladi ljudi, ali se u poslednje vreme beleži i značajan rast broja poginulih među vozačima starijim od 40 godina", zaključuje dr Vladimir Jevtić.