Kod više od 4.000 žena godišnje dijagnostikuje se neki od ginekoloških kancera: Nemaju sve pacijentknjie iste mogućnosti za lečenje

Savremena medicina je u poslednjim godinama značajno promenila način na koji se ovi tumori dijagnostikuju i leče. Međutim, napredak nije isti kod svih ginekoloških maligniteta, dok su za pojedine bolesti pacijentkinjama danas dostupne terapije koje do pre nekoliko godina nisu postojale, kod drugih i dalje postoji veliki prostor za unapređenje lečenja. Rak jajnika je jedan od ginekoloških maligniteta kod kojih su poslednjih godina napravljeni veliki pomaci. Bolje razumevanje biologije tumora, genetsko testiranje i razvoj ciljane terapije promenili su pristup lečenju određenih grupa pacijentkinja. Posebno je značajno što su savremene terapijske mogućnosti danas usmerene na karakteristike samog tumora, pa izbor lečenja više nije isti za sve žene sa dijagnozom raka jajnika.

Savetnik ministra zdravlja prof. dr Zoran Radovanović rekao je da uz podršku struke, države, udruženja i medija, cilj je da se smrtnost od ginekoloških karcinoma bude značajno smanjena.

"Rak grlića materice u Srbiji i dalje odnosi previše života i zato je rana dijagnostika od ključnog značaja. Država ulaže u savremenu opremu i zdravstvene ustanove, ali jednako je važno podizati svest žena o značaju redovnih ginekoloških pregleda i skrininga. Preventivni pregled jednom godišnje nije razlog za strah, već prilika da se bolest otkrije na vreme, kada možemo uspešnije da je lečimo", rekao je prof. dr Radovanović.

Više od 70 odsto pacijentkinja u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u trećem ili četvrtom stadijumu, dok je uzrok nastanka raka jajnika i dalje nedovoljno poznat, što ograničava mogućnosti prevencije. Zato je od ključne važnosti da žene redovno odlaze na ginekološke preglede, kako bi se bolest otkrila u ranijoj fazi.

"Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije, kao referentni centar za lečenje raka jajnika, raspolaže iskusnim timovima za izvođenje kompleksnih, multidisciplinarnih operacija koje su u većini slučajeva neophodne, posebno imajući u vidu da se bolest u odmaklim stadijumima širi i na druge organe. Hirurgija predstavlja osnovu lečenja, ali zahvaljujući napretku medicine i boljem razumevanju genetskih biomarkera, danas su mogućnosti terapije značajno unapređene, što se odražava i na bolje ishode lečenja", rekao je prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju UKC Srbije.

Godinama unazad, ističe on, zajedno radimo na tome da pacijentkinjama sa karcinomom jajnika obezbedimo dostupnost savremenih terapija i da taj cilj ostvarujemo korak po korak.

"Posebno je važno što smo sada zaokružili ovu priču omogućavanjem dostupnosti terapije PARP inhibitorima i za pacijentkinje sa HRD pozitivnim tumorima, a ne samo za one sa BRCA mutacijama. Na taj način veći broj žena dobija mogućnost odgovarajućeg ciljanog lečenja, odnosno približno 50 odsto novodijagnostikovanih pacijentkinja sa karcinomom jajnika dobija šansu za ovu vrstu terapije, što predstavlja značajan korak ka ravnopravnijem pristupu savremenom lečenju", rekao je prof. dr Stefanović. 

Za razliku od raka jajnika, kod karcinoma endometrijuma i grlića materice situacija sa dostupnošću inovativnih terapija u Srbiji je drugačija.

Karcinom endometrijuma poslednjih godina takođe dobija nove terapijske mogućnosti u svetu, uključujući savremene sistemske terapije za određene grupe pacijentkinja. Kod raka grlića materice takođe postoje terapijske opcije koje su promenile standard lečenja u uznapredovaloj bolesti. Osnov porasta karcinoma endometrijuma leži u činjenici da se ovo oboljenje najčešće dijagnostikuje u starijoj životnoj dobi, odnosno u postmenopauzalnom periodu. Kako se životni vek produžava, raste i broj žena koje ulaze u period života u kojem je rizik za razvoj bolesti veći, iako ne treba zanemariti ni mlađe žene kod kojih postoje određeni faktori rizika. Ipak, pitanje nije samo šta savremena medicina danas može, već i šta je od tih mogućnosti dostupno ženama u Srbiji.

"Institut za onkologiju Vojvodine, kao vodeća ustanova za lečenje onkoloških pacijenata u Vojvodini, prati savremene smernice za lečenje ginekoloških maligniteta i primenjuje ih u okviru mogućnosti koje obezbeđuje zdravstveni sistem. Međutim, kada govorimo o uznapredovalom karcinomu endometrijuma, suočavamo se sa sve većim izazovom, imajući u vidu rastuću učestalost bolesti i nisko petogodišnje preživljavanje, koje iznosi do oko 20 odsto. Danas znamo da imunoterapija, kao i kombinacije imunoterapije i ciljane terapije, predstavljaju značajan pomak u razvoju efikasnijih modaliteta lečenja", istakao je prof. dr Aljoša Mandić iz Instituta za onkologiju Vojvodine.

Naša lokalna iskustva u ovoj oblasti još su ograničena, navodi on, pre svega zato što nemamo sistemsko rešenje za dostupnost ovih terapija, zbog čega je važno da država prepozna potrebu i obezbedi održiv okvir za njihovu primenu.

"Kada je reč o karcinomu grlića materice, država je već prepoznala značaj prevencije kroz HPV vakcinaciju, ali njen obuhvat i dalje nije dovoljno dobar i postojeću mogućnost moramo mnogo bolje iskoristiti. Za žene kod kojih se bolest ipak razvije, neophodno je obezbediti savremene mogućnosti lečenja, uključujući imunoterapiju kada je ona indikovana, jer ona predstavlja značajan pomak u lečenju ove bolesti. Prevencija i rano otkrivanje i dalje imaju važnu ulogu, posebno kada je reč o raku grlića materice. HPV vakcinacija i skrining ostaju najvažnije mere za smanjenje rizika i ranije otkrivanje bolesti, ali za žene kod kojih je dijagnoza već postavljena ključno pitanje postaje kakve mogućnosti lečenja imaju na raspolaganju", kaže prof. dr Mandić.

Za pacijentkinje razlika između terapije koja postoji i terapije koja je dostupna nije teorijsko pitanje. Ona može da znači razliku u mogućnostima lečenja, vremenu provedenom pod kontrolom bolesti i kvalitetu života. Zato se danas o ginekološkim malignitetima više ne može govoriti samo kroz broj novoobolelih i umrlih. Važno je govoriti i o tome koliko se brzo savremena medicina menja i da li taj napredak istim tempom stiže do svih pacijentkinja.

"Uvođenje ciljane terapije o trošku države za žene sa HRD-pozitivnim rakom jajnika važan je korak napred i dokaz da savremene terapije mogu postati dostupne pacijentkinjama u Srbiji. HRD testiranje nije formalnost, već ključan korak u izboru odgovarajućeg lečenja i mogućnost za dužu kontrolu bolesti i bolji kvalitet života. Očekujemo da se isti princip primeni i kod drugih ginekoloskih maligniteta, karcinoma endometrijuma i grlića materice, kako bi pacijentkinje imale pristup terapijama koje predstavljaju standard savremenog lečenja i dostupne su ženama u drugim evropskim zemljama. Jednak pristup ne znači istu terapiju za sve, već mogućnost da svaka žena dobije lečenje koje odgovara karakteristikama njene bolesti. Naše udruženje ostaje uz pacijentkinje kroz ceo process, od informisanja i dijagnostike do izbora i sprovođenja terapije. Podrška znači da žena dobije pouzdanu informaciju, da bude saslušana, da razume svoje lečenje i da zna da kroz njega ne prolazi sama. Za pacijentkinje razlika između terapije koja postoji i one koja im je dostupna nije teorijsko pitanje, već može značiti više vremena bez progresije bolesti, bolji kvalitet života i realnu nadu", rekla je Gorica Đokić, ispred Udruženja za borbu protiv raka jajnika i materice “Progovori”.

Ljiljana Ilić (59) iz Lazarevca ne želi da je bolest odredi. Ona jeste žena koja se leči od karcinoma jajnika, ali je istovremeno i majka, supruga, prijateljica, ćerka, sestra, pedagog. Sve su to njene uloge i one je određuju mnogo više nego dijagnoza.

"Kada sam u julu 2024. godine, na redovnom ginekološkom pregledu, saznala da nešto nije u redu, nisam ni slutila da će mi se život promeniti u jednom danu. Rak jajnika kod mene je otkriven u odmakloj fazi, usledila je operacija, a potom hemioterapija i biološka terapija. Mislila sam da je najteže kada prvi put čujete dijagnozu, ali veoma je teško i kada se ponadate da je sve u redu, vratite se svom životu, a onda kontrola pokaže da se bolest vratila. Posle godinu dana bolovanja vratila sam se na posao i to mi je mnogo značilo. Kada sam ponovo bila među ljudima, u školi u kojoj sam provela 30 godina, na trenutke sam čak zaboravljala da sam bolesna", kaže Ljiljana.

Danas ponovo primam hemioterapiju, napominje ona, ali se trudim da živim svoj život koliko god mogu normalno.

"Naučila sam da ne moramo stalno da budemo hrabre i nasmejane. Imamo pravo da budemo tužne, uplašene i zabrinute i da kažemo kako se zaista osećamo. Mnogo mi znači podrška žena koje sam upoznala tokom lečenja i spoznaja da kroz ovo ne moram da prolazim sama. Pre dijagnoze nisam imala simptome koji bi me odmah alarmirali, imala sam nadutost, zatvor i umor, ali sam sve to pripisivala poslu i svakodnevnim obavezama. Zato danas želim da poručim ženama da slušaju svoje telo i da ne odustaju od redovnih pregleda, čak i kada se osećaju dobro. Ne znam šta me čeka dalje, ali znam da želim da živim. Bolest jeste deo mog života, ali nije moj ceo život", kaže Ljiljana.

Rak grlića materice u Srbiji i dalje odnosi previše života i zato je rana dijagnostika od ključnog značaja. Država ulaže u savremenu opremu i zdravstvene ustanove, ali jednako je važno podizati svest žena o značaju redovnih ginekoloških pregleda i skrininga. Preventivni pregled jednom godišnje nije razlog za strah, već prilika da se bolest otkrije na vreme, kada možemo uspešnije da je lečimo. Uz podršku struke, države, udruženja i medija, cilj je da smrtnost od ovih bolesti bude značajno smanjena.