Dijetetičarka otkriva 5 namirnica za koje je mislila da su zdrave dok nije počela da radi sa pacijentima

To se ne događa samo ljudima koji prate savete iz medija ili sa društvenih mreža. I nutricionisti i dijetetičari tokom karijere menjaju stavove o pojedinim proizvodima kako se pojavljuju nova istraživanja i kako stiču više iskustva u radu sa pacijentima.

Američka registrovana dijetetičarka Džesika Kording kaže da je odrasla devedesetih, u vreme kada je gotovo sve bilo „bez masti“, „sa malo masti“ ili „light“, a upravo su se takvi proizvodi predstavljali kao najbolji izbor.

Vremenom je, međutim, shvatila da oznaka „light“ ili „bez šećera“ ne znači automatski i da je neka namirnica nutritivno kvalitetna.

Kording naglašava da nijednu hranu ne treba posmatrati potpuno izolovano.

Nije problem povremeno pojesti nešto što nije naročito hranljivo. Mnogo je važnije kako izgleda celokupna ishrana. Problem nastaje kada ljudi neki proizvod smatraju zdravim i zbog toga ga jedu u velikim količinama ili se previše oslanjaju na njega.

Ona izdvaja pet proizvoda koje je i sama nekada smatrala boljim izborom nego što zapravo jesu.

1. Biljne zamene za meso

Kada su biljni burgeri, kobasice i druge zamene za meso počeli masovno da osvajaju tržište, mnogi su ih automatski doživljavali kao zdraviju alternativu.

Kording priznaje da je i sama nekada mislila da proizvod mora biti bolji samo zato što nije napravljen od mesa.

Međutim, među biljnim zamenama postoje ogromne razlike.

Neki proizvodi mogu biti dobar izbor, ali mnogi industrijski prerađeni proizvodi sadrže dosta soli, aditiva i drugih dodataka. Kod pojedinih ljudi mogu doprineti nadimanju i drugim probavnim tegobama.

Jedno randomizovano istraživanje iz 2022. u kojem su zdravi odrasli tokom nekoliko nedelja jeli biljne, a zatim životinjske zamene za meso nije pokazalo očekivano poboljšanje pokazatelja upale kod biljne verzije.

To ne znači da su sve biljne zamene za meso nezdrave, već da oznaka „plant-based“ sama po sebi nije garancija nutritivnog kvaliteta.

Prilikom izbora važnije je pogledati količinu proteina, natrijuma, zasićenih masti i listu sastojaka.

2. Sir bez masti

Tokom perioda velike „borbe protiv masti“ proizvodi potpuno lišeni masti često su predstavljani kao idealna opcija.

Među njima je bio i sir bez masti.

Kording kaže da takvi proizvodi često prolaze kroz intenzivniju industrijsku preradu kako bi zadržali prihvatljivu teksturu i ukus. Zbog toga mogu sadržati više zgušnjivača i drugih dodataka.

Problem je i u sitosti.

Masti doprinose ukusu i osećaju sitosti, pa potpuno uklanjanje masti može dovesti do proizvoda koji manje zadovoljava i posle kojeg se glad brže vraća.

Takvi sirevi često se ni ne tope kao standardni punomasni proizvodi, a Kording ističe da upravo osećaj uskraćivanja može kod nekih ljudi kasnije dovesti do prejedanja.

Američko udruženje za srce i dalje preporučuje mlečne proizvode sa manje masti kao deo ishrane usmerene na zdravlje srca, ali to nije isto što i insistiranje na potpuno bezmasnim proizvodima.

3. Dijetalna gazirana pića

Pića bez šećera dugo su važila za gotovo automatski bolju zamenu za obične gazirane napitke.

U njima nema velike količine šećera i znatno su manje kalorična, ali to ne znači da ih treba tretirati kao zdravstveni proizvod.

Kording kaže da je nekada smatrala da su napici sa veštačkim zaslađivačima sasvim logičan izbor, ali danas prema njima ima više rezerve.

Svetska zdravstvena organizacija je 2023. godine aspartam svrstala u grupu supstanci koje su „moguće kancerogene za ljude“. Važno je, međutim, naglasiti da ta klasifikacija govori o postojanju potencijalne opasnosti, a ne o tome da normalna konzumacija automatski izaziva rak.

U isto vreme, stručnjaci sve više proučavaju dugoročne efekte različitih zaslađivača.

Kod nekih ljudi redovna konzumacija dijetalnih gaziranih pića može doprineti i glavoboljama, nervozi zbog kofeina ili probavnim tegobama.

Kording upozorava i na takozvani „zdravstveni oreol“. Osoba može da izabere dijetalno piće i zbog toga stekne utisak da je čitav obrok zdraviji nego što zaista jeste.

4. „Light“ jogurt

Slična priča prati i niskokalorične jogurte.

Na pakovanju često ističu veoma mali broj kalorija i malo ili nimalo masti, što lako stvara utisak da su idealan izbor za doručak ili užinu.

Ali njihova nutritivna vrednost može biti prilično skromna.

Kording navodi da pojedini „light“ jogurti sadrže veštačke zaslađivače, malo kalorija i relativno malo proteina, zbog čega ne pružaju dug osećaj sitosti.

Ako se neko oslanja na njih kao na glavni doručak ili međuobrok, moguće je da će ubrzo ponovo ogladneti.

Kao bolju opciju ona navodi običan grčki jogurt bez dodatog šećera, koji obično sadrži više proteina i može pružiti znatno duži osećaj sitosti.

Naravno, ni ovde pravilo nije apsolutno. Sastav proizvoda razlikuje se od proizvođača do proizvođača, pa je deklaracija mnogo korisnija od same reči „light“ na prednjoj strani pakovanja.

5. Zamrznuti jogurt

Frozen yogurt ili zamrznuti jogurt godinama se prodaje kao „lakša“ alternativa sladoledu.

I upravo tu mnogi upadaju u zamku.

Iako zamrznuti jogurt može sadržati nešto kalcijuma i u nekim slučajevima aktivne bakterijske kulture, on je i dalje desert.

Može sadržati značajne količine šećera, a veliki problem predstavlja način na koji se najčešće služi.

Kupci često sami pune velike čaše i dodaju čokoladu, prelive, bombone, kekse, orašaste plodove i druge dodatke. Konačni proizvod tada lako može imati kalorijsku vrednost čitavog obroka.

Jedno američko istraživanje pokazalo je da su ljudi koji su jeli zamrznuti jogurt, naročito uz dodatke, ukupno unosili više kalorija nego ljudi koji su birali običan jogurt.

Kording zato naglašava da ga ne treba predstavljati kao „zdravu hranu“.

To ne znači da ga treba izbegavati.

Mnogo realniji pristup jeste posmatrati ga kao ono što jeste – poslasticu.

„Zdravo“ ne piše uvek na pakovanju

Zajednička stvar kod svih ovih proizvoda jeste što su u nekom trenutku dobili snažan zdravstveni imidž.

Bez masti, bez šećera, biljno, light – sve su to izrazi koji lako mogu stvoriti utisak da je proizvod automatski dobar izbor.

Ali nutritivna vrednost ne može da se proceni na osnovu jedne reči.

Važni su količina proteina, vlakana, šećera, soli i masti, stepen prerade, veličina porcije i, na kraju, ostatak ishrane tokom dana.

Zato stručnjaci sve češće naglašavaju isto: nijedna pojedinačna namirnica neće sama uništiti zdravlje, ali ni etiketa „zdravo“ ne znači mnogo ako se ne pogleda šta se zapravo nalazi unutra.