Komesar Saveta Evrope za ljudska prava: Pogoršanje situacije s ljudskim pravima u Srbiji

O'Flaerti je u obraćanju na događaju koji je u Ženevi organizvao Beogradski centar za ljudska prava naveo niz stvari koje ukazuju da se pogoršala situacija i sa kojima, kako je rekao su upoznati prisutni.

Naveo je maltretiranje novinara, gotovo nepostojeću odgovornost za policijske napade na njih, primenu slap tužbi protiv kritičnih medija, "duboko iskrivljeno medijsko tržište koje favorizuje provladine medije". Ukazao je i na napade na mirne demonstrante od strane policije i njihovih "neidentifikovanih saradnika" u kontekstu kako je rekao nekažnjivosti za napadače, prenela je njegova kancelarija transkript njegovog obraćanja.

O'Flaerti je rekao da je s tim u vezi i nedavno odbacivanje od strane kancelarije javnog tužioca tvrdnji o korišćenju zvučnog oružja marta 2025. godine, iako, kako je dodao, bilo 3.000 svedočenja o tome vlastima.

"Takođe sam uznemiren što je viši javni tužilac nedavno izdao pretnje da će suditi zbog takozvanog širenja lažnih informacija u vezi zvučnog oružja", rekao je O'Flaerti.

Ukazao je da ima opasnog blaćenja legitimnih aktera civilnog društva u kome se oni nazivaju izdajicama ili stranim agentima što ih stavlja pod rizik od nasilja, i dodao da su se od nedavno pojavili izveštaji o otkriću špijunskog softvera na telefonima aktera građanskog društva.

Rekao je da je kao najskoriji slučaj pogoršanja stanja ludskih pravabilo "sramotno veličanje" povodom smrti ratnog komandanta bosanskih Srba koji je osuđen za genocid i druge zločine u Hagu, što je kako je dodao, za njega lično bilo najviše uznemirujuće jer jedan deo rathih godina bio baziran u BiH i bio svedok Mladićevih zločina.

O'Flaerti je rekao da iza sitaucije sa ljudskim pravima može videti erozija elemenata koji su neophodni za zaštitu ljudskih prava i održavanje vladavine prava.

Naglasio je da u okviru svog delokruga primetio rasprostranjen pad poverenja u policiju i vrlo problematičan učinak kancelarije višeg javnog tužioca. Podsetio i da treba nastaviti sa traženjem primene preporuke Venecijanske komisije vezane za takozvane Mrdićeve zakone.

O'Flaerti je rekao i da ima nedostataka u radu Ombudsmana i da postoji, kako izgleda, urušavanje prethodnog mehanizhma saradnje između aktera ljudskih prava i države.

On se pozvao na srpskog stručnjaka za ljudska prava koga je rekao da duboko ceni, koji mu je preneo ocenu da je situacija danas mnogo gora nego tokom previranja 1990-ih. Nije imenovao tog stručnjaka.

Komesar Saveta Evrope je ipak naglasio da "jasno može da kaže da ima nade" i to zato što, kako je rekao, ima puno ljudi kao taj njegov prijatelj "koji su hrabri, principijelni i uporni", koji su pobornici za ljudska prava i kojih ima širom srpskog društva.

Postoje, rekao je, i otporne organizacije za ljudska prava koje se bore bez obzira na pritisak, i "postoje impresivni akademski lideri koji neće da budu ućutkani i slede nasleđe takvih giganata kao što je profesor Vojin Dimitrijević".

"Postoji rastuća regionalna i međunarodna pažnja o situaciji i primetno podudaranje analiza i kritika unutar UN, Saveta Evrope, OEBS-a i čak EU, rekao je O'Flaerti i dodao da je najvažnije da su tu "mladi ljudi Srbije koji insistiraju na tome da žive u državi na koju mogu biti ponosni, i koji su rešeni da to postignu".

O'Flaerti je govorio na događaju "Osnovne slobode pod pritiskom - ljudska prava i odgovornost u Srbiji" koju je organizovao Beogradski centar za ljudska prava na margini 63. zasedanja Saveta UN za ljudska prava u Ženevi, prenela je njegova kancelarija.