Tužilac Milovanović: Odbranom Jovanovića novinari brane i slobodan govor

Milovanović, član Udruženja tužilaca Srbije, ujedno i izborni član Državnog veća tužilaštva, obeležio je proteklu godinu kad je u pitanju tužilaštvo.Njegova optužnica u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića dobila je prvostepenu sudsku potvrdu od dvojice sudija, a nije osporena ni u Apelacionom sudu koji je presudu ukinuo iz proceduralnih razloga.Sasvim neuobičajeno za srpske prilike, stao je i na stranu novinarskog istraživanja u slučaju „Pandorini dokumenti“ i izložio se kritikama Višeg javnog tužilaštva.

Povodom ukidanja prvostepene presude, kojom su Dragoljub Simonović i još dvojica osuđeni na ukupno 12 godina i šest meseci zatvora, demonstrirao je ljudskost i uvažavanje društvenih okolnosti od kojih je srpsko pravosuđe neprimereno „operisano“:„Žao mi je zbog Milana i Jele, oni su građani koji se ne razumeju u pravila postupka i verovatno je za njih ovo zbunjujuće i deprimirajuće. Takođe, žao mi je zbog svih vaših kolega koji su sa nestrpljenjem iščekivali ovu presudu. Ipak, ne treba gubiti nadu. Izgubili smo u prvom poluvremenu”, rekao je za Cenzolovku tužilac kad je, u kasnim satima, na Badnje veče, na sajtu Apelacionog suda objavljena poražavajuća odluka.O kršenju zakonskih rokova apelacije, u ovom intervjuu izrazio se kritički, a Cenzolovka je njegovo mišljenje objavila neposredno pred izricanje odluke, u najavi intervjua:„S obzirom na stepen ugroženih i povređenih prava oštećenih, kao i činjenicu da je prvostepeni sud u zakonom predviđenom roku izradio svoju odluku, iskreno sam očekivao da i drugostepeni sud na isti način odgovori izazovu tog predmeta, za kojim je postojala i još uvek postoji izrazita zainteresovanost javnosti, ali prvenstveno zbog toga kako bi Jela i Milan, koji su i osobe starije životne dobi, dočekali svoju pravdu. ’Rasplet’ je trebalo da usledi u razumnom roku, jer bi to učvrstilo poljuljano poverenje javnosti u rad pravosuđa.“Advokati Simonovića i drugih najviše su, pokušavajući da obore presudu, insistirali na navodno nezakonito iznuđenom priznanju drugookrivljenog Mihailovića da mu je Dragoljub Simonović naručio napad na novinara. Mihailović je kasnije na suđenju povukao to priznanje. Do toga ne bi došlo da je sa njim sklopljen dogovor o priznanju krivice koji ste mu prvo ponudili. Zašto ste odustali od nagodbe?"Moja ideja, kao nekog ko je od početka, zajedno sa pripadnicima policije, „zasukao rukave“ u tom predmetu, bila je da „uvežem“ taj konspirativni lanac u jednu logičku celinu. Naime, od prvog saslušanja okrivljenog Aleksandra Marinkovića, koji je bacio „Molotovljev koktel“ na garažu povezanu sa kućom Milana Jovanovića, znao sam da on nije inspirator tog krivičnog dela, već da je on bio samo puki izvršilac nečijeg naloga, te da je nalogodavac neko s kim je oštećeni Milan Jovanović imao narušen odnos.Tada nisam ni slutio da ćemo u nastavku postupka doći do jednog pripadnika policije i nekadašnjeg predsednika opštine, za koga se, shodno odluci prvostepenog suda, ispostavilo da je istinski „naručilac“ ovog amoralnog posla sa pobudom da zastraši oštećenog, kako bi ga odvratio da istražuje i piše za lokalni mediji, koji je pisao o brojnim zloupotrebama. Na taj način, on je, verovatno i ne razmišljajući o tome, stavio prst u oko celokupnoj novinarskoj branši, koja je prevashodno stala u odbranu svog kolege, ujedno braneći i elementarno ljudsko pravo na slobodu mišljenja i izražavanja.

Već sam na jednom od održanih glavnih pretresa objasnio zašto nisam zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela sa Milovanovićem, ali je to, očigledno, promaklo prisutnoj publici. Moj stav je ostao nepromenjen. Ubeđen sam da bismo sada imali pravosnažne osuđujuće presude za prvookrivljenog Simonovića i četvrtookrivljenog Marinkovića da je tužilaštvo zaključilo sporazume sa Mihailovićem, ali i okrivljenim Novakovićem.Uveren sam da smo kroz zaključene sporazume o priznanju krivičnog dela u zamenu za niže kazne okrivljenima Mihailoviću i Novakoviću, sve probleme sa vođenjem komplikovanog postupka protiv četvorice okrivljenih mogli da predupredimo, iako bismo se suočili sa reakcijom javnosti, za koju znam da prema tom potezu tužilaštva ne bi baš bila blagonaklona. Ali bismo sa tri pravosnažno presuđene stvari, u vidu osuđujućih presuda kao dokaza, u daljem toku postupka došli do „brže pravde“ za oštećene Jelu i Milana, koji to zaslužuju i koji pod stare dane na nju s nestrpljenjem čekaju.

Nije bilo krajnjeg razumevanja da se obezbedi brža pravda za Milana i Jelu

No, moji nadređeni, u hijerarhijski postavljenoj tužilačkoj organizaciji, bili su drugačijeg stanovišta. Nije postajala zainteresovanost da tužilaštvo preuzme „toliku“ odgovornost, te da se zaključi sporazum u jednom takvom predmetu koji je izazvao veliko negodovanje javnosti. Razumljivo, jer i u svetu postoje slučajevi gde javnost naprosto „vapi“ za održavanjem suđenja na kojima se „pretresaju“ sve pojedinosti slučaja u koji su upereni „reflektori“ građana.

Od mene je zahtevano podizanje optužbe prema svim okrivljenim sa predlogom najstrožih kazni koje je zakonodavac predvideo za to krivično delo. Pošto se nisam do kraja slagao sa tim konceptom, svojim pretpostavljenima sam izneo primedbu savesti da zatražim izricanje najstrožih kazni za okrivljenog Mihailovića i Novakovića, jer su svojim kazivanjem i priznanjima odlučnih činjenica konkretnog krivičnopravnog događaja, u bitnom doprineli da se otkrije ko je osmislio čitav slučaj. Bez njihovih iskaza, u nedostatku drugih ličnih i materijalnih dokaza, to je bilo nemoguće učiniti."Dva meseca pre napada na Milana Jovanovića i Jelu Deljanin dogodio se težak napad na Željka Matorčevića, glavnog i odgovornog urednika portala Žig info. Za taj napad još niko nije kažnjen. Ko je odgovoran što deluje da će ostati nerasvetljen?"Strogo zakonski gledano, policija je zadužena za otkrivanje nepoznatih učinilaca krivičnih dela. Nisam upoznat sa detaljima konkretnog slučaja. Doduše, poznato mi je iz medija da je tu Drugo osnovno javno tužilaštvo u predistražnom postupku nastupalo proaktivno. Mislim da je vođen i postupak dokaznih radnji prema osumnjičenom, ali da nije bilo dovoljno dokaza da stepen sumnje preraste u opravdanu sumnju za podizanje optužbe prema okrivljenom, spram koga je vođena istraga, stoga je usledila odluka o odbačaju krivične prijave.Ovo je jedan od onih slučajeva iz kojih je vidljivo da je stvarna podela posla između policije i tužilaštva, uprkos tome što dele podjednaku odgovornost za (ne)uspehe, posebno u određenim slučajevima koje javnost percipira kao „afere“, opterećena sistemskom boljkom, jer tužilaštvo ne poseduje efektivnu kontrolu nad radom kriminalističke policije. Tim fenomenom sam se već bavio i javno iznosio svoje mišljenje o tome, tako da se ne bih ovde ponavljao.Ukratko rečeno, dok god se ne bude uspostavio efikasniji mehanizam međusobne saradnje tužilaštva i policije, u tim takozvanim osetljivim predmetima, uvek će biti prebacivanja odgovornosti sa policije na tužilaštvo i obrnuto, a ostajaće neprijatan osećaj građana da institucije ne obavljaju svoj posao, što šteti ugledu oba ova državna organa."Svojevremeno ste mi rekli da ste imali ideju da sa slučajem paljenja kuće Milana Jovanovića uvežete i napad na Matorčevića, jer su jasno povezani – sračunati da zaustave novinarsku istragu korupcije u Grockoj. Šta vam je bila ideja i zašto je niste sproveli?"Da, sećam se da sam vam u jednom neformalnom razgovoru, dok smo čekali u hodniku ispred sudnice, nešto spomenuo s tim u vezi. Zaista vam dugujem malo duže pojašnjenje.U toku „stvaranja“ slučaja, u njegovoj najranijoj fazi provera različitih informacija, do mene, kao postupajućeg tužioca, dopro je glas da su ta dva napada povezana, te da je napad na gospodina Matorčevića bio uvertira koja je prethodila paljenju kuće gospodina Jovanovića. To mi je zvučalo logično i delovalo je da tu postoji spona, s obzirom na to da je gospodin Matorčević glavni i odgovorni urednik internet portala Žig info, kome je materijale svog istraživačkog rada dostavljao Milan Jovanović.Zbog toga sam se zainteresovao da probam da rasvetlim i taj deo slučaja. Međutim, koliko god da sam „upinjao“ da složim taj mozaik do kraja, sve je to na moju veliku žalost ostalo na nivou indicija, jer nisam uspeo da pribavim niti jedan dokaz koji bi potkrepio tu tvrdnju. Čak sam i u istrazi prilikom saslušanja okrivljenih Bojane Šijački Cvetković, Aleksandra Marinkovića, Igora Novakovića i Vladimira Mihailovića, koji su dobrano doprineli svojim iskazima „izgradnji“ predmeta, nastojao da doznam i taj deo slagalice, ali neki od njih nisu imali saznanja o tome."Istraga, hapšenje i suđenje Simonoviću ostali su pod pečatom, pod senkom nezakonitog političkog mešanja predsednika Aleksandra Vučića, koji je iz Davosa „hapsio“ Dragoljuba Simonovića. Da li vam je ovo političko mešanje pomoglo ili odmoglo, kakav je uticaj imalo na procesuiranje napada na novinara?"Bio sam ispred malog ekrana kada je predsednik Republike pred kamerama saopštio javnosti činjenicu da su policija i tužilaštvo uspeli da rasvetle krivičnopravni događaj, koji je tih meseci potresao našu javnost. Moram priznati da je u svim društvima i civilizacijama, to donekle i normalno, odnosno da imate predstavnike javne vlasti koji pokušavaju da se izbore za određeni javni prostor. Prema tome gajim jednu vrstu razumevanja, uz ogradu da bi to možda trebalo raditi malo umešnije, uz poštovanje uzusa normiranih zakonodavstvom.

Pre svega, tu mislim na prezumpciju nevinosti, jer je u tom trenutku poslata poruka koja je neprimerena prema onima koji su deo krivičnog postupka. Članom 3 Zakonika o krivičnom postupku jasno je definisano da se svako smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Stavom 2 istog tog člana kaže se da su državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja, javne ličnosti, dužni da se upravo ovoga pridržavaju, odnosno da poštuju prezumpciju nevinosti svakog građanina i da svojim javnim izjavama o postupku ne povređuju prava okrivljenog.U svakom slučaju, nakon obraćanja javnosti predsednika Republike, dobio sam još jedan momenat u tom postupanju, budući da je taj predmet za jednu stepenicu više vinut u žižu javnosti. Normalno je da osetite još jedan vid profesionalnog pritiska.Uglavnom, pošto sam bivši košarkaš, a ujedno i košarkaški sudija koji je dve decenije sudio košarku i delio pravdu na utakmicama naše Prve lige najboljim srpskim klubovima, u sportu sam naučio da se nosim sa različitim vidovima pritisaka, tako da sam to iskustvo sa košarkaških terena pretočio u sudnicu, znajući da je to samo podstrek, te da, ako se na valjan način usmeri, ni rezultat neće izostati."BONUS video: Gost: Predrag Milovanović član udruženja tužilaca Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podcastpitajtedjuru30emisija-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2608545"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram