Šta je sporno sa Skaj dokazima u slučaju Belivuk: Glavni adut srpskog tužilaštva pao u Italiji i Francuskoj

Kada je zajednički tim istražitelja iz Francuske, Italije i Belgije uspeo da otključa kriptovanu Skaj komunikaciju kojom su se mahom služile osobe iz kriminogene sredine, smatrajući taj kanal za komunikaciju bezbednim, niko nije mogao ni da pretpostavi šta će sve izaći na videlo otvaranjem te "Pandorine kutije". Otkrivanje poruka predstavljao je tektonski poremećaj u podezmlju u regionu, hapšeni su kako kriminalci, tako i oni iz državnih struktura koji su sa njima usko sarađivali na različite načine.

Pored ostalih, na meti istražitelja se našla i kriminalna grupa Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, koja je početkom februara 2021. uhapšena u Srbiji. Veći deo dokaza prikupljenih protiv ovog klana upravo predstavljaju poruke (tekstualne i glasovne) i fotografije koje su članovi grupa razmenjivali koristeći se šifrovanim imenima, ne sluteći da bi jednog dana upravo zbog njih mogli da završe iza rešetaka. Tek nakon što su uhapšeni, a iz grupe se izdvojili i oni pripadnici koji su spremni za saradnju sa tužilaštvom, dokazi protiv grupe su dobili izvesnu snagu.

Međutim, ono što odbrana optuženih kriminalaca od samog početka pokušava da ospori jeste način na koji se došlo do određenih dokaza. Naime, advokati odbrane od samog starta dokaze prikupljene otključavanjem Skaj aplikacije ne smatraju validnim jer, kako su objasnili u više navrata, oni nisu prikupljeni na način koji opisuju srpski i međunarodni zakoni. Nije postojala naredba za prikupljanje tih dokaza, članovi grupe su bili na takozvanim "merama" duže od šest meseci, a sumnjiv je i način na koji je sama aplikacija otključana.

Pored toga, oprečne informacije o samoj akciji dekodiranja podataka sa Skaja, tačnije o tome koja policija je udarili koji deo posla, takođe bi mogle biti sporne u postupcima gde se optužnice zasnivaju na podacima iz te komunikacije. Stvar dodatno komplikuje i to što je Francuska, koja je učestvovala u hakovanju Skaja, detalje te akcije proglasila državnom, vojnom tajnom.

"Padaju" Skaj optužnice širom Evrope

Početkom oktobra, Vrhovni sud Francuske vratio je u krivični predmet sudu jer sud smatra da je Državno tužilaštvo u Francuskoj trebalo da pruži dodatne informacije o tome kako se došlo do tih "čatova", objavio je holandski Crimesite.Gotovo identična situacija dogodila se nedavno u Italiji. Vrhovni sud u toj zemlji nedavno je doneo odluku da su dokazi sa Skaja u postpuku koji se vodio protiv pripadnika albanske mafije, nezakoniti, pa je tako predmet vraćen na ponovno odlučivanje,U presudi holandskog, u koju je crnogorski Dan imao uvid, gde se postupak vodio zbog šverca narkoticima u avgustu 2022, navodi se da treba da postoje dokazi koji potkrepljuju prepisku.

Sud utvrđuje da se sumnje, to jest optužbe, protiv osumnjičenog temelje na porukama sa Skaja koje se nalaze u spisu. Prema mišljenju suda, sve te poruke dolaze iz jednog izvora, tačnije krakovanog servisa Skaja. U sudskom spisu nema dokaza koji bi potkrepili sadržaj poruka. Zbog toga se sadržaj poruka ne može tesirati i proveriti. Sud smatra da zbog toga nedostaju zakoniti dokazi za krivična dela koja se opruženima stavljaju na teret, pa shodno tome sud oslobađa optuženika svih optužbi."Da bi se došlo do osuđujuće presude za krivična dela koja se stavljaju na teret, moraju postojat valjani (zakoniti) i uverljivi dokazi. O zakonitim dokazima se može govoriti kada postoje dokazi iz različitih izvora ili kad dokazi potiču iz jednog izvora ali su potkrepljeni drugim činjenicama. Iz tih dokaza sud se takođe mora nedvosmisleno uveriti da je optuženi počinio krivična dela za koja se tereti. Kao i odbrana, sud nema skup podataka sa svim porukama Skaj sa računa koji se pripisuje osumnjičenom", navodi se između ostalog u obrazloženju suda.

Sud u Srbiji prihvatio Skaj

Sa druge strane, proglašenje Skaj dokaza zakonitim u Srbiji je došlo "na mala vrata".Naime, lanovi sudskog veća Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu kojem je predsedavao Zoran Šešić, prihvatili su u maju ove godine, na pretresu koji se vodi protiv Božidara Stolića, bivšeg inspektora SBPOK-a, da se komunikacija sa zaštićene aplikacije uvrsti kao dokaz protiv okrivljenog.

Iako su podaci sa pomenute aplikacije poslužili kao dokaz u istragama nekoliko predmeta organizovanog kriminala, ovo je bio prvi put da su sudije u Srbiji donele odluku da oni mogu da budu dokaz na suđenju.Obrazlažući odluku veća, sudija Šešić je kazao da su ove činjenice pribavljene na zakonit način, u skladu sa našim i međunarodnim propisima.Bonus video: U Specijalnom sudu počelo suđenje grupi Belivuk-Miljković

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tngpocelosudjenjedecenijeklanveljenevoljeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4351710"]