Iako su zbog ubistva novinara i urednika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavka Ćuruvije nepravosnažno osuđena četvorica pripadnika nekadašnjeg Resora Državne Bezbednosti (DB), krucijalna pitanja poput onih ko je bio nalogodavac, a ko neposredni izvršilac do danas su ostala bez odgovora. Sud je istinu pokušavao da utvrdi punih pet godina, između ostalog i saslušavanjem brojnih funkcionera iz tog vremena, a među onima koji uprkos predlozima advokata, ipak nisu dobili priliku da u sudnici govore o ovom mučkom zločinu, jeste i aktuelni predsednik republike Aleksandar Vučić, u to vreme ministar informisanja.
Od ubistva Ćuruvije prošla je tačno 21 godina, a prvostepeno suđenje trajalo je pet godina, nakon kojih su izrečene zatvorske kazne nakadašnjim fukcionerima DB Radomiru Markoviću, Milana Radonjiću i Ratku Romiću, dok je Miroslav Kurak osuđen u odsustvu.
Postupak je dugo trajao najpre zbog saslušanja brojnih svedoka kojih je bilo više od stotinu, a na podužem spisku našao se nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, bivši načelnik četvrtog odeljenja beogradskog centra Državne bezbednosti Branko Važić, bivši načelnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Miša Milićević, zatim pripadnici Ćuruvijinog obezbeđenja Darko Popivoda i braća Nenad i Igor Kokot, kao i istoričarka Branka Prpa, koja je tog 11. aprila bila sa vlasnikom „Dnevnog telegrafa“.
Sem njih, saslušani su i ostali visoki funkcioneri DB Branko Crni, Stevan Nikčević, Stevan Basta, Radomir Božović, zatim nekadašnji oficir JSO Milorad Bracanović, šef policijske grupe koja je istraživala Ćuruvijino ubistvo Dragan Karleuša, kao i policijski general Mile Novaković. Ipak, proces su obeležile i brojne kontraveze, s obzirom da su pojedini svedoci odbili da svedoče zbog pretnji koje su dobijali. Među njima su bili i nekadašnji pripadnici „zemunskog klana“ braća Miloš i Aleksandar Simović.
Na listi predloženih svedoka našao se i tadašnji ministar informisanja, a danas predsednik republike Aleksandar Vučić, za vreme čije „vladavine“ je okončana istraga, a potom i podignuta optužnica za ovaj zločin. Uprkos zahtevima odbrane, sud je odlučio da Vučića ne saslušava – jer je to suvišno.
Da je Vučić ipak trebalo da dobije poziv za sud, smatrala je nevenčana supruga ubijenog Ćuruvije, istoričarka Branka Prpa, koja je i neposredni svedok zločina. Prpa je pre nekoliko godina u emisiji „Presing“ izjavila i to da Vučić nije bio samo kreator kontroverznog Zakona o javnom informisanju već i prakse progona novinara.
„To je paradoks u kom se nalazimo, vi ne pozivate ljude koji su direktni akteri tog vremena da kažu bilo šta, oni su izostavljeni kao nedodirljivi, jako je potrebno da on kaže šta se dešavalo 1998. i 1999. godine jer ima informacije o tome“, kazala je tad Prpa, napominjući da je nalogodavac ovog zločina čitava tadašnja struktura – od Slobodana Miloševića i Mirjane Marković, do Srpske radikalne stranke.
Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, koja je u ovom postupku zastupala optužene Radonjića i Romića, potvrdila je za portal Nova.rs da je tokom suđenja zatraženo da se ispitaju svi predstavnici tadašnje vlasti.
„S obzirom da je u optužnici pisalo da je Slavko Ćuruvija ubijen zbog očuvanja vlasti i gušenja slobode medija – odbrana je u nameri da dokaze da to nije istina – predložila sve žive i dostupne predstavnike tadašnje vlasti, i iz Srbije i iz Jugoslavije, pa i ministre informisanja (u Srbiji je to bio Aleksandar Vučić, a u Jugoslaviji Milan Komnenić). Svi predlozi za ispitivanje u svojstvu svedoka predstavnika tadašnje vlasti su odbijeni, jer je sud smatrao da je to suvišno i nepotrebno“, rekla je advokatica.
Ona je dodala i da je neosporno da, tokom postupka, nisu potvrđeni navodi optužnice.
„Nesporno je da dokazi izvedeni tokom postupka i uopšte stanje u spisima predmeta nije potvrdilo navode optužnice. Okrivljeni su praktično oslobođeni od onog za šta su tuženi i od čega su se i branili, a osuđeni su za nešto za šta nisu ni bili tuženi“, dodala je Dobričanin Nikodinović.
Sa druge strane, advokat Slobodan Ružić, koji je u ovom postupku zastupao porodicu Ćuruvija, smatra da saslušanje Vučića ne bi doprinelo razrešenju ovog slučaja.
„Što se tiče saslušanja predsednika Aleksandra Vučića, to je bio predlog odbrane, nije to bilo usmereno na to da se dođe do istine, već da se od suđenja pravi cirkus. U suštini, tužilac je taj koji pokušava da dokaže da su ovi ljudi, koji su osuđeni, izvršili ubistvo Slavka Ćuruvije, a kada on nije smatrao da je bilo potrebno da se sasluša Aleksandar Vučić verovatno ima razloga za to. Ja potpuno podržavam taj stav“, rekao je Ružić.
Podsetimo, Specijalni sud u Beogradu osudio je 5. aprila prošle godine četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Slavka Ćuruvije. Radomir Marković, nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti, osuđen je na 30 godina zatvora kao podstrekivač na teško ubistvo, a ista kazna izrečena je Milanu Radonjiću, bivšem šefu beogradskog Centra državne bezbednosti, kome se na teret stavlja saizvršilaštvo. Za isto delo, Ratko Romić, bivši operativac Resora DB, i Miroslav Kurak, pripadnik Službe koji je u bekstvu, osuđeni su na po 20 godina zatvora.
Do kraja godine pravosnažnost
Advokat Slobodan Ružić istakao je u razgovoru za naš portal i da očekuje da će presuda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije do kraja godine biti pravosnažna.
„Očekujem da će ove godine taj postupak biti završen, tako što će ova presuda biti potvrđena. Ova situacija sa virusom je tu stvar prolongirala, pošto je bilo zakazno suđenje pred Apelacionim sudom, ali pretpostavljam da će se to pre leta nastaviti i da će se do kraja godine okončati“, kaže advokat.
Pratite nas i na društvenim mrežama: