Foto: EPA-EFE/SAŠA STANKOVIĆ

Izricanje završnih reči odbrane u ponovljenom postupku protiv četvorice šefova Resora Državne bezbednosti (DB), koji su prvostepeno osuđeni na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije, zakazano je za danas u Specijalnom sudu u Beogradu. Ćuruvija je ubijen pre 22 godine, a pravda je i dan danas neizvesna.

Prvostepeno suđenje za ubistvo Ćuruvije trajalo je pet godina, nakon čega su izrečene zatvorske kazne nekadašnjim šefovima Državne bezbednosti Radomiru Markoviću, Milanu Radonjiću, Ratku Romiću, dok je Miroslav Kurak osuđen u odsustvu.

Pročitajte još:

Postupak za ubistvo Ćuruje dugo je trajao, najpre zbog saslušanja brojnih svedoka kojih je bilo više od stotinu. Na podužem spisku našao se nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, bivši načelnik četvrtog odeljenja beogradskog centra Državne bezbednosti Branko Važić, bivši načelnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Miša Milićević, zatim pripadnici Ćuruvijinog obezbeđenja Darko Popivoda i braća Nenad i Igor Kokot, kao i istoričarka Branka Prpa, koja je tog 11. aprila, kada se zločin dogodio, bila sa vlasnikom „Dnevnog telegrafa“.

Vučić pošteđen svedočenja

Sem njih, saslušani su i ostali visoki funkcioneri DB – Branko Crni, Stevan Nikčević, Stevan Basta, Radomir Božović, zatim nekadašnji oficir JSO Milorad Bracanović, šef policijske grupe koja je istraživala Ćuruvijino ubistvo Dragan Karleuša, kao i policijski general Mile Novaković.

Ipak, sam proces nije prošao bez čudnih okolnosti. Tako su pojedini svedoci odbili da svedoče zbog pretnji koje su dobijali. Među njima su bili i nekadašnji pripadnici „zemunskog klana“ braća Miloš i Aleksandar Simović.

Na listi predloženih svedoka tokom postupka našao se i nekadašnji ministar informisanja, a danas predsednik republike Aleksandar Vučić, za vreme čije „vladavine“ je okončana istraga, a potom i podignuta optužnica za zločin. Uprkos zahtevima odbrane, sud je odlučio da Vučića ne saslušava – jer je to suvišno.

Aleksandar Vucic
Aleksandar Vučić Foto:BETAPHOTO/MILOS MISKOV

I pored činjenice da je sama optužnica čekala godine, a postupak kasno počeo, Specijalni sud u Beogradu osudio je 5. aprila 2019. četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Slavka Ćuruvije.

Radomir Marković, nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti, osuđen je na 30 godina zatvora kao podstrekivač na teško ubistvo, a ista kazna izrečena je Milanu Radonjiću, bivšem šefu beogradskog Centra državne bezbednosti, kome se na teret stavlja saizvršilaštvo.

Za isto delo, Ratko Romić, bivši operativac Resora DB, i Miroslav Kurak, pripadnik Službe koji je u bekstvu, osuđeni su na po 20 godina zatvora.

Pročitajte još:

Ipak, septembra prošle godine Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu u slučaju ubistva vlasnika i novinara „Dnevnog telegrafa“, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud prekoračio optužbu uvođenjem NN lica u taj slučaj.

Sud prekoračio optužbu

Apelacioni sud je istovremeno naložio da se optuženima ponovi suđenje pred Specijalnim sudom u Beogradu.

U detaljnom obrazloženju odluke, koja je danas objavljena na njegovom sajtu, Apelacioni sud je ukazao da su osnovane žalbe kojima se ukazuje da je prvostepeni sud povredio „objektivni i subjektivni identitet optužnice i prekoračio optužbu“, čime je učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Naime, tužilac je do kraja suđenja ostao pri svojim tvrdnjama iz optužnice, dok je prvostepeni sud nakon toga, izmenio činjenični opis iz optužnice, tako što u presudu dodao određene činjenice i okolnosti koje nisu bile sadržane u optužnici.

Na ovaj način su okrivljeni oglašeni krivim za nove činjenice i radnje za koje nisu optuženi i o kojima u toku postupka nisu izvođeni dokazi, navodi Apelacioni sud ukazujući da tu pre svega misli na uvođenje „NN lica“ u presudu, koje je, prema viđenju prvostepenog suda, učestvovalo u izvršenju krivičnog dela zajedno sa okrivljenima i to kao neposredni izvršilac.

BONUS video: Pucnjava u Zemunu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar