1
Akt o promeni Ustava, koju je sačinila Radna grupa, predviđa niz velikih promena koje će doprineti boljem funcionisanju pravosuđa u Srbiji. Izmenama će biti ukinuti zamenici javnih tužioca, biće povećan broj izbornih članova Vrhovnog saveta tužilaca i Visokog saveta sudstva, a jedna od najbitnijih izmena biće smanjenje “moći” partijskih sudskih funkcionera, među njima i republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac.
Nove izmene, po svemu sudeći, doprineće nezavisnijem pravosuđu, a jedna od bitnih promena ogleda se u tome što se povećava broj izbornih kandidata u dva najviša organa u pravosuđu – Vrhovnom savetu tužilaca i Visokom savetu sudstva.
Pročitajte još:
“Praktično, to znači da će oba organa biti u velikom delu oslobođena političkih uticaja, odnosno biće manji broj kandidata koje bira Narodna skupštine, a samim tim I aktuelni režim koji ima većinu”, kaže izvor našeg lista, upućen u sve detalje nacrta koji je pripremila Radna grupa.
Novim izmenama, Visoki savet sudstva činiće 11 članova: šest sudija koje biraju sudije i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Izbor članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija uređuje se zakonom. Pri izboru sudija u Visoki savet sudstva vodi se računa o najširoj predstavljenosti sudija. Narodna skupština bira članove Visokog saveta sudstva među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od deset kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.
Ako Narodna skupština ne izabere svih pet članova u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova.
Situcija je identična i u slučaju Saveta tužilaca.
Pročitajte još:
“Visoki savet tužilaca činiće 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju svi javni tužioci koji rukovode radom javnih tužilaštava i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. Izbor članova Visokog saveta tužilaca iz reda javnih tužilaca uređuje se zakonom”, navodi se u izmenama.
Novim izmenama sem što će se povećati broj izbornih članova Vrhovnog saveta tužilaca u odnosu na tekst iz 2018. godine, predviđeno je isključivanje Vrhovnog tužioca iz predsedanja Savetom, u ovom slučaju aktuelne republičke tužiteljke Zagorke Dolovac.
“Time se isključuje mogućnost koncentracije moći u rukama jedne osobe. Naime, trenutna situacija je takva da je republički javni tužilac Zagorka Dolovac istovremeno I predsedavajuća. Ovim se smanjuje njena moć, s obzirom da više neće biti ključna osoba u Savetu, već će se ona birati među članovima koji su javni tužioci, dok će potpredsednika među članovima birati Narodna skupština”, kaže naš sagovornik.
Sa druge strane, još jedna bitna promena odnosi se na nepremestivost sudijske funkcije. Njome sudija ima pravo da sudijsku funkciju vrši u sudu u koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud, osim u slučaju predviđenom Ustavom.
“Ubuduće, predsednici sudova koji su postavljeni po partisjkoj liniji neće moći tek tako da se obračunavaju s sudijama, koji su u svom radu doneli odluke koje ne odgovaraju režimu, a zbog čega su snosili posledici u vidu upućivanja u niže sudove ili bili kažnjavani nemogućnošću napredovanja”, kaže sagovornik našeg lista.
Podsetimo, Vlada Srbije predložila je da se promeni Ustav u odeljcima sudovi i javno tužilaštvo. Promena Ustava ima dve faze. Najpre se u Skupštinu upućuje predlog da se izmeni Ustav, koja nakon toga glasa o predlogu da se Ustav promeni.
Da bi predlog bio usvojen neophodna je dvotrećinska većina glasova u parlamentu.
Kada se usvoji, pristupa se izradi akta o promeni Ustava i za to je zadužen skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji formira Radnu grupu. Nacrt ustavnih amandmana se nakon toga šalje Venecijanskoj komisiji na ocenu i odobravanje.
Ustavni amandmani se potom stavljaju na glasanje u Skupštini i za njihovo usvajanje je potrebna dvotrećinska većina, nakon čega je neophodno da izmene potvrde građani na referendumu.
Novim izmenama javno tužilaštvo trebalo bi da bude kolektivni organ u kome su svi posednici javnotužilačke funkcije. Po tome više neće biti zamenika javnih tužilaca, već će svi biti javni tužioci.
Ipak, svako tužilaštvo imaće rukovodioca tužilaštva koji ima mogućnost izdavanja naredbi preostalim tužiocima, ali isto tako protiv ovlašćenja koja on poseduje postoje pravna sredstva, čime se isključuje mogućnost zloupotreba.
BONUS video: Zaplena heroina
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
