Foto:Vesna Lalić

Akt o promeni Ustava, koju je sačinila Radna grupa, sastavljena od predsednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelene Žarić Kovačević, prof dr Vladana Petrova, prof dr Bojana Milisavljevića, zamenika republičkog javnog tužioca i člana Udruženja tužilaca Srbije Gorana Ilića, ali i drugih, predviđa niz velikih promena koje će dobrineti boljem funcionisanju pravosuđa u Srbiji. Neke od najbitnijih promena biće ukidanje zamenika javnih tužioca, te će tako postojati samo javni tužioci, dok će njihovi šefovi rukovoditi tužilaštvima, ali i imati znatno manja ovlašćenja.

Kako saznaje Nova.rs, ubuduće bi javno tužilaštvo trebalo da bude kolektivni organ u kome su svi posednici javnotužilačke funkcije. To znači da će ubuduće u tužilaštvu biti svi javni tužioci, a ne kao do sada zamenici javnih tužilaca, to jest svojih rukovodilaca.

Amandmani Ustava Republike Srbije Izvor: Privatna arhiva

Prema Ustavnom zakonu svi zamenici javnih tužilaca nastavljaju da vrše funkciju kao javni tužioci u svojim javnim tužilaštvima, što znači da neće biti nikakvog reizbora zbog promene naziva. Dakle, neće se ponoviti scenario iz 2009. godine kada je zbog donošenje novog Ustava bila sprovedena tzv. reforma pravosuđa koja je u suštini bila neka vrsta „političke čiske u pravosuđu“ i koja je od evropskih institucija ocenjena negativno.

“Funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva i javni tužioci. Vrhovni javni tužilac i javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva u rukovođenju javnim tužilaštvima imaju hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižih javnih tužilaca koji rukovode radom javnih tužilaštava i javnih tužilaca u konkretnom predmetu. Hijerarhijska ovlašćenja i pravna sredstva protiv njih, bliže se uređuju zakonom”, navodi se, saznaje Nova.rs.

Rukovodilac tužilaštva ima mogućnost izdavanja naredbi preostalim tužiocima, ali isto tako protiv ovlašćenja koja on poseduje postoje pravna sredstva, čime se isključuje mogućnost zloupotreba.

“Niži javni tužilac koji rukovodi javnim tužilaštvom ili javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito ili neosnovano ima pravo na prigovor, u skladu sa zakonom.”

Sem promene koja se ogleda u tome da će zamenici javnih tužioca postati javni tužioci, radna grupa koja je radila na izmenama Ustava, donela je još nekoliko velikih promena. Jedna od njih sastoji se u tome da će se povećati broj izbornih članova Visokog saveta tužilaca u odnosu na tekst iz 2018. godine, ali i isključivanje Vrhovnog tužioca iz predsedanja Savetom.

Pročitajte još:

Isključena je mogućnost da Vrhovni tužilac istovremeno bude predsednik Saveta čime će biti isključena koncentracija moći u rukama jedne osobe, a kakvu situaciju imamo sada.

“Visoki savet tužilaca ima predsednika i potpredsednika. Predsednika Visokog saveta tužilaca bira Visoki savet tužilaca među članovima koji su javni tužioci, a potpredsednika među članovima koje bira Narodna skupština, na pet godina”, piše u promenama.

Podsetimo, republički javni tužilac je trenutno ujedno i predsednik Državnog veća tužilaca (DVT).

Bez odgovornosti za izneto mišljenje

Nove promene omogućuju i da sudije i tužioci ne mogu da budu pozvani na odgovornost za iznete mišljenje.

“Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem sudijske funkcije i za glasanje pri donošenju sudske odluke, izuzev ako učini krivično delo kršenje zakona od strane sudije.”

Jedna od najbitnijih promena odnosi se i na sastav Visokog saveta sudstva i Vrhovnog saveta tužilaca.

Pročitajte još:

„Visoki savet sudstva čini 11 članova: šest sudija koje biraju sudije i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Izbor članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija uređuje se zakonom. Pri izboru sudija u Visoki savet sudstva vodi se računa o najširoj predstavljenosti sudija. Narodna skupština bira članove Visokog saveta sudstva među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od deset kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom“, navodi se u aktu i dodaje:

„Ako Narodna skupština ne izabere svih pet članova u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova“, piše u izmenama.

Takođe, novim izmenama povećan je broj izbornih članova i u Vrhovnom savetu tužilaca.

„Visoki savet tužilaca čini 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju svi javni tužioci koji rukovode radom javnih tužilaštava i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. Izbor članova Visokog saveta tužilaca iz reda javnih tužilaca uređuje se zakonom. Pri izboru javnih tužilaca u Visoki savet tužilaca vodi se računa o najširoj predstavljenosti javnih tužilaca. Narodna skupština bira četiri člana Visokog saveta tužilaca među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.“

Premeštanje sudija u druge sudove

Jedna od bitnijih promena odnosi se na nepremestivost sudijske funkcije.

„Sudija ima pravo da sudijsku funkciju vrši u sudu u koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud, osim u slučaju predviđenom Ustavom“, navodi se u novim izmenama.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Pravosudna akademija nije ustavna kategorija

Novim izmenama Pravosudna akademija, za razliku od izmena iz 2018. godine, nije ustavna kategorija. Podsetimo, Pravosudna akademija u javnosti prozvana „filterom“ za ulaz sudija u pravosuđe.

Po svemu sudeći, nove promene omogućiće nezavisnije pravosuđe. Nakon što je Radna grupa završila nacrt, akt o promeni Ustava trebalo bi da usvoji Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo tokom današnjeg ili sutrašnjeg dana.

Podsetimo, Vlada Srbije predložila je da se promeni Ustav u odeljcima sudovi i javno tužilaštvo. Promena Ustava ima dve faze. Najpre se u Skupštinu upućuje predlog da se izmeni Ustav, koja nakon toga glasa o predlogu da se Ustav promeni.

Da bi predlog bio usvojen neophodna je dvotrećinska većina glasova u parlamentu.

Kada se usvoji, pristupa se izradi akta o promeni Ustava i za to je zadužen skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji formira Radnu grupu. Nacrt ustavnih amandmana se nakon toga šalje Venecijanskoj komisiji na ocenu i odobravanje.

Ustavni amandmani se potom stavljaju na glasanje u Skupštini i za njihovo usvajanje je potrebna dvotrećinska većina.

Izmene Ustava trebalo bi da građani potvrde na republičkom referendumu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (1)