"Uniformisani pripadnik MUP mahnuo je službenom tablicom na kojoj je stajao dobro poznati znak 'STOP'. Niša ne sumnjajući tada, dvadesetjednogodišnji Bojan je stao. 'Policajac' mu je zatražio lična dokumenta i zamolio ga da izađe iz džipa. Dok je trajala provera radio-vezom, 'policajac' je zamolio Bojana da uđe u njegov službeni 'micubiši lanser' koji je bio parkiran pedeset metara dalje i da sedne na zadnje sedište. Mladić je tako uradio. Ulazeći u 'službeni auto' video je da na zadnjem sedištu sedi još jedna muška osoba, u teksas jakni i farmericama". Ovako je opisan sam početak otmice Bojana Matijevića, jednog od dvojice sinova vlasnika čuvene mesare "Matijević" kog su kidnapovali 19. aprila 2021. godine.
Čim je seo na zadnje sedište, uniformisani policajac za kog će se vrlo brzo ispostaviti da je otmičar i osoba koja je sedela na zadnjem sedištu bacili su se na njega, savladali su ga i vezali. Automobil je krenuo, ali je jedan od otmičara, kako u svojoj knjizi „Otmice zemunskog klana“ opisuje Mile Novaković, dao Bojanu dve tabelte od kojih je odmah počelo da mu se muti u glavi. Ubrzo je i zaspao, a njega su dvojica otmičara prebacili u kamion, na smeštaj u kabini.
Kada je došao sebi upitao ih je šta žele od njega, a otmičari su mu jasno odgovorili da žele novac od njegovog oca.
Sledećeg dana, kasno u noć, Petra Matijevića izvode iz kabine konačno, skidaju mu traku sa lica i lisice, ali zadržavaju njegov mobilni telefon i jaknu. Ove dve stvari kasnije će biti ključni dokaz u rešavanju otmice… Jedan od otmičara oblači jaknu, a Matijeviću prete da bude miran.
„Video sam jezero i čamac u kom je bilo šest, sedam osoba u tamnoj odeći sa fantomkama na glavi i automatima. Oni me preuzimaju i opet mi vezuju oči i usta i bacaju me na pod čamca. Posle kraće vožnje stajemo. Izvlače me obalu i vode do nekog objekta. Osećam gole zidove, betonske. Levu ruku mi vezuju lancima za zid. Stavljaju i katanac“, ispričao je kasnije oteti Bojan.
U međuvremenu, otmičari su kontaktirali njegovog oca Petra i zatražili od njega tri i po miliona maraka, a na vezi sa novosadskim biznismenom bili su svakodnevno. Ponekad bi telefon davali Bojanu kako bi izvršili što veći pritisak na oca da što pre skupi novac i isporuči.
Videvši da ne postoji drugi način na koji bi mogao da se izvuče iz ove situacije, Petar Matijević sa svojim šurakom 23. aprila, dakle pet dana od otmice, kreće put Crne Gore. Uputstva kidnapera glasila su tako da je kod podvožnjka, na graničnom prelazu Božaj, pored puta ostavi torbu sa novcem. Tako je i učinio.
Poruka da je novac isporučen stiglo je i otmičarima koji su čuvali mladića. Ispostavilo se da je Bojan sve vreme zapravo bio u Albaniji, a da su čamcem prešli preko Skadarskog jezera gde su ga kasnije držali. Istim tim putem vratili su ga nazad, oslobodili lisica i lepljivih traka i pokazali mu kojim putem da ide da bi se sreo sa ocem. Pronašli su ga policajci granične policije Jugoslavije i predali ga u PS u Podgorici gde se našao sa ocem.
Istraga koja je usledila nakon otmice iznedrila je pregršt neuobičajenih detalja. Uhapšeni su Slavko Dučić iz Prijepolja, koji je u tom trenutku radio u beogradskom centru Državne bezbednosti Srbije, Predrag Čađenović iz Podgorice, Miodrak Kršikapa iz Nikšića, Vlastimir Vešković iz Podorice i Dragomir Živković iz Novog Sada.
Novaković u svojoj knjizi piše da je organizator otmiće već bio u zatvoru, a da je reč o Ratku Duloviću. Istraga je utvrdila da je on krajem februara 2001. od Živkovića dobio podatke i Matijevićima. Pala je odluka da se otme Petrov sin ali u tom trenutku nisu znali da on zapravo ima dva sina koji vrlo liče. Zato je jedan pokušaj otmice bio bezuspešan. U ceo posao Dulović uvlači i policajca Dučića i obećava mu 50.000 maraka.
Presuđeno im je 22. aprila 2002. godine, a Dučić je osuđen na dvanaest godina zatvora. Nije dobio novac od otkupnine. Do danas ostalo je nepoznato kako je podeljeno 980.000 maraka koje je Petar Matijević dao za otkup.
Bonus video: Požar u Kaliforniji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar