Okreni, obrni, sudiće političari: Pravnici o promenama Ustava

Hronika 07. dec. 202018:15 > 19:15
Podeli:
Foto: Medija centar Beograd, N1

Vlada Srbije usvojila je predlog za promenu Ustava Srbije u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva. Sudeći po poslednjoj verziji ustavnih amandmana koju je izradilo Ministarstvo pravde u oktobru 2018. godine, izmene se, između ostalog, ogledaju u načinu na koji se vrši izbor sudija i tužilaca, odnosno da njih više neće birati Skupština Srbije nego Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT), čime bi pravosuđe bilo nezavisnije od upliva politike. Pravnici u razgovoru za Nova.rs otkrivaju šta ove promene zaista znače, ali i tvrde da se njima pravosuđe i dalje ne oslobađa u potpunosti od političkih pritisaka.

O promeni Ustava, u delu koji se odnosi na sudsku vlast u Srbiji, počelo je da se govori odmah nakon donošenja aktuelnog Ustava Srbije i to nakon što je Venecijanska komisija 2007. godine zamerila da je njime postignut “savršen recept za politizaciju pravosuđa”. On se ogleda u činjenici da se upliv politike vrši na tri načina: time što Skupština bira sudije i zamenike javnih tužilaca na prvi, trogodišnji mandat, zatim što bira sve predsednike sudova i javne tužioce, ali i članove Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužioca (DVT). Novim izmenama sudije i tužioce bi trebalo da biraju VSS i DVT, pa se postavlja pitanje da li to znači da ćemo imati nezavisnije pravosuđe u Srbiji.

Pročitajte još...

Istaknuta pravnica, Dragana Boljević, sudija Apelacionog suda u Beogradu i počasna predsednica Društva sudija Srbije, za portal Nova.rs ističe da su se na depolitizaciju pravosuđa obavezale i Narodna skupština Nacionalnom strategijom iz 2013. i Vlada  Akcionim planom od 2016. godine. Trebalo je izbaciti uticaj izvršne i zakonodavne vlasti, ali se to ne postiže dosadašnjim predlozima.

“Prema izmenama, Skupština više ne bi birala predsednike sudova, već bi taj izbor vršio sudski savet. Ali, polovinu članova Visokog saveta sudstva i dalje bi birala Skupština, pa se Skupština u stvari ne bi lišila u potpunosti svog uticaja na pravosuđe”, kaže Boljevićeva za naš portal. VSS se slabi i manjom nadležnošću, i time što može biti raspušten ako ne donese odluku (što verovatno može da se desi s obzirom da će imati paran broj članova). Takođe, planira se da se Savetu vežu ruke prilikom izbora time što će za sudije morati da bira samo one koje je Pravosudna akademija prethodno izabrala za svoje polaznike. Akademija će, kao nigde u svetu, biti uneta u Ustav, bez ikakvih garancija nezavisnosti, iako je to institucija koju tek treba razvijati i jačati. Poredila sam tekst predloga za promenu Ustava koji je Vlada usvojila 3. decembra ove godine sa onim koji je usvojila 30. novembra 2018. godine. Reč je o identičnim tekstovima kojima se obrazlažu razlozi za promenu Ustava  i navode članovi koje bi trebalo promeniti, pri čemu se, što je i logično, ne daju rešenja, već se to ostavlja Skupštini”, kaže ona i dodaje:

Foto: Medija centar Beograd/ Dragana Boljević

“ O takvom tekstu predloga za promenu Ustava skupštinski Odbor za ustavna pitanja je sredinom juna 2019. godine, dao pozitivno mišljenje. Ali, izgleda da je Skupština uobičajila praksu da posle izbora, odnosno kada se novi saziv Skupštine sastane, akti koji su bili u proceduri, a nisu usvojeni, ne smatraju aktuelnim. Praktično smo se vratili na 30. novembar 2018. godine”, dodaje ona.

Ona dodaje i da Društvo sudija smatra da su rešenje koja je ranije Ministarstvo pravde radilo, kao nenadležni organ, lošija za nezavisnost pravosuđa, nego što su ona u važećem Ustavu, i da je zbog toga bolje i ne menjati Ustav.

Pročitajte još...

Takođe ukazuje da su Konsultativno veće evropskih sudija i Konsultativno veće evropskih tužilaca, tela Saveta Evrope koja formulišu evropske pravosudne standarde, po dva puta 2018. godine iznela niz primedaba i predloga na amandmane. U svakom slučaju, ako Skupština odluči da menja Ustav, neophodno je da u to konačno  uključi profesore ustavnog prava, da organizuje najširu javnu raspravu i da zatim predlog amandmana, sa ustavnim zakonom, pošalje na zajedničku ekspertizu Venecijanske komisije i konsultativnih veća sudija i tužilaca.

Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i član Državnog veća tužioca, ističe da, bez obzira na promene, tužilaštvo i dalje neće biti u potpunosti nezavisno.

„Vlada je kao predlog, pre par dana, usvojila tekst amandmana koji je 2018. godine sačinilo Ministarstvo pravde. Taj predlog je jednom već bio upućen Narodnoj skupštini, ali zbog izbora nove Vlade i Narodne skupštine bilo je potrebno predlog ponoviti. Kod ocene kvaliteta samog teksta možda bi dobro bilo citirati izveštaj GRECO, grupe zemalja protiv korupcije koju je formirao Savet Evrope, a koji je objavljen pre nekoliko dana. U izveštaju se navodi da je napredak to što se pristupilo ustavnim promenama da bi se politika isključila iz izbora tužilaca i sa tim u vezi kao loše rešenje ocenjeno je to što će samo četiri od deset članova Visokog saveta tužilaca, kako će se zvati telo koje će birati tužioce i zameniti sadašnje DVT, činiti zamenici javnih tužilaca koje biraju njihove kolege“, kaže Ilić.

Foto: Medija centar Beograd/Goran Ilić

On ističe i da je, sa druge strane, kao rešenje koje ne doprinosi odstranjivanju politike iz javnog tužilaštva ocenjeno i to što će se u budućem telu nalaziti i predstavnici politike, odnosno izvršne vlasti.

„GRECO je u izveštaju izneo zabrinutost u pogledu rasprave koja je prethodila sačinjavanju teksta Ministarstva pravde, jer su se konsultacije vodile u “teškom okruženju”. Sa ocenama GRECO sam potpuno saglasan, ali i smatram da bi još toga trebalo uraditi da bi se javno tužilaštvo oslobodilo od zatočeništva u kome se decenijama nalazi zbog pojedinih ustavnih i zakonskih odredbi. Kada je reč o nastavku procesa izmene dela Ustava o pravosuđu, po prvi put sam optimista jer u novom sastavu Ministarstva pravde nema ljudi iz prethodnog, kojim je suštinski rukovodio državni sekretar Radomir Ilić. Prethodni saziv Ministarstva se više bavio organizovanjem javnih kampanja protiv ljudi u pravosuđu koji su imali drugačije mišljenje i pokušajima da se izigra ideja o odstranjivanju političkog uticaja na pravosuđe, iako je to strateško opredeljenje države“, izričit je Ilić.

Foto: N1

Predsednica Centra za pravosudna istraživanja i bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, ipak, ističe da nove promene Ustava i nemaju šta mnogo da  nam donesu.

„Ovo je ona uobičajena procedura kada se sazove novi sastav Skupštine. Novi saziv Skupštine sve ono što je zatečeno od predloga, a da o tome nije odlučeno, vraća predlagaču za Ustav, a to je Vlada, nakon čega ona donosi odluku da podnese predlog. Oni su ostali pri, bukvalno, istom predlogu koji je prethodni saziv Vlade dao Skupštini, a ona nije dalje krenula u stvarnu proceduru“, navodi Petrović Škero i dodaje:

Foto: N1/Vida Petrović Škero

Ona ističe da je ustavna i zakonska procedura da će sad Odbor za pravosuđe predložiti Skupštini da li da prihvati ovakav predlog ili ne. Potom, kada se predlog prihvati, Odbor za pravosuđe priprema nacrt Ustava.

„Mislim da će suštinski, prema komentarima poslanika, ostati isti onaj predlog koji smo već imali. Smtram da, kada oni završe taj predlog, trebalo bi da se pošalje ekspertima Venecijanske komisije, nakon čega može da se pristupi pravoj skupštinskoj diskusiji i eventualnom izglasavanju i raspisivanju referenduma. Ipak, bojim se da je nadležnost našeg parlamenta popunjena aktivnostima koje nisu njihove, tako da mislim da će se sve ovo „preko noge“ završiti“, kaže pravnica.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar