Suđenje kriminalnoj grupi pred Specijalnim sudom u Beogradu, za danas je završeno.

"Ja negiram izvršenje bilo kog krivičnog dela. Detaljnu odbranu ću izneti u toku postupka. Želim da vas uputim zbog čega je vaša odluka o izdvajanju zapisnika zakonit. Uhapšen sam u Zemunu, kontrola u parku mi je tražila ličnu kartu. Tri džipa interventne su stajala i pričali su telefonom, a onda su me zvali u stanicu", počeo je Šejić i ispričao iskustvo sa SBPOK:

"Imate potvrdu odozgo, tražimo svedoke. Pitali su me o nekom momku, o kojem ja ništa nisam znao. Ušla su tri inspektora i predstavili su se kao SBPOK. Rekli su mi do stanice da razmislim šta ću da uradim, nisu mi se predstavili. Doveli su me Igor Krtolica, Vlada Jovanović i Božidar Stolić. Počeli su da me maltretiraju, Stolić me je udarao pesnicama u rebra, metalnom drškom me je udarao. Terali su me da priznam, ja sam sedeo na toj stolici devet i po sati, dok nije došao branilac. Tražili su od mene da teretim neke ljude, rekli su da je Milovan Tadić svedok saradnik i da sam tu zbog njega. Pretili su da će me udaviti u jezeru. Igor i Vlada su bili dobri policajci, a Milenko Marić i Stolić loši. Marić mi postavi pitanje, a Stolić me udara. Kada sam ja ušao, prvo su me skinuli i snimili golog. Rekli su pretres, Marić je izvadio telefon snimali su me i rekli "kako me je*u". Pitali su me o Budimiru, Miljkoviću... Posle par sati su prestali da me tuku, izašli su van prostorije i rekli da imam 5 minuta da razmislim šta ću. Ja sam tražio advokata, pretili su mi mojom porodicom. Ja imam dva maloletna brata, za koje su pretili da će ih oduzeti", ispričao je za govornicom i dodao:

"Rekli su mi da idem u pritvor, pretili su da će oduzeti moju braću i da zovu CZSR. Ja sam rekao u redu, potpisaću, ne dirajte moju porodicu. Ja sam tako nateran na laži."

"Hteo sam da vas pitam, da li ste odlučili o mom predlogu i kada ćete u vezi sedenja. Teško nam je da sedimo i pišemo na kolenima. Sudija je rekla da iz razloga bezbednosti neće moći. Čije bezbednosti?", upitao je Miljković i nasmejao se.

"Rečeno mi je da ne bi bilo zgodno da dođete u ovaj deo sudnice", rekla je sudija.

"Sigurno nikoga neću napasti, a ne bojim se da napadnu mene", rekao je Miljković.

"Vratite se na mesto, stalno mi nešto tražite, ja vam ispunjavam", rekla je sudija.

"Nisam kriv za delo koje mi se stavlja na teret. Želim da objasnim zašto sam dva puta rekao da ne razumem optužnicu", rekao je Karapandžić dok je sa sobom poneo optužnicu.

"Jesam navijač i nije mi poznato da je to krivično delo. Majka mi je radila kao kuvarica 80ih u restoranu stadiona Partizana, već 2000ih sam počeo da treniram tamo. Od 2011. godine sam aktivnije krenuo na utakmice. Ja sam uhapšen u stanu svoje devojke, a ne na stadionu, zašto tužilaštvo govori da je to štek stan, kada sam bio kod devojke, sada mi je verenica. U tom stanu ništa nije nađeno. Znači, u optužnici tu su neki transkripti o navijanju, šta će to uopšte ovde? Uopšte mi nije jasno. Nije ovo 1999. pa da smo u nekom bunkeru, takođe nismo kriminalna grupa nego navijačka. Taj kafić je u sklopu restorana, u sklopu stadiona Partizan", rekao je Karapandžić.

Pričao je o humanitarnim dešavanjima, događajima koji su se odvijali u tom prostoru.

"Samo jedne stepenice dele drugi lokal. U produžetku ima konferencijska sala, sve je povezano sa Upravom. Kako može to da bude baza, nisam u Ukrajini, ne znam šta se dešava. Baza, bunker, štek stanovi, katastrofa. Što se tiče mog hapšenja smatram da je nezakonito. Uhapšen sam tačno u 5 sati, pretres stana počeo je u 13 časova. Kreće zastrašivanje, ja sam im rekao da ništa ne znam, devojka moja se uplašila. Ja sam ovde bez ijednog jedinog dokaza 21 mesec. Pitao sam ih kada ću dobiti pravo na telefonski poziv, oni meni kažu: "Kakva policijska stanica, ideš pravo u CZ". Ja sam mislio da me zaj***aju, mi došli ispred CZ stvarno. Ja sam im onda dao broj advokata, rekli su oni da će zvati. Ona je potpisala na kombiju ispred CZ punomoćje. Imate kamere, možete videti. Nakon 48 sati dobijam razgovor sa advokaticom. Gospodin tužilac je pre 48 sati odredio pritvor, čovek me nije video, već mi odredio pritvor. "Šta to mene briga, ima ih mnogo", odgovor sudije na to što su nam prekršena prava. Možda treba da odgovaraju krivično za to, pred nekim drugim sudijom", ispričao je Karapandžić.

Jedina žena klana, Slađana Sekulić iznela je svoju kratku odbranu.

"Ja se nisam ni sa kim udruživala, nisam član kriminalne grupe, niti znam da grupa postoji. Ja nisam član nikakve navijačke frakcije. Ja sa opojnim drogama u životu nisam imala kontakt, to je apsolutna laž. Svoju kuću u Tršiću nisam nikome ustupala radi spremanja ikakvog krivičnog dela, niti sam ikoga obaveštavala o prisustvu policije u nekakvoj bazi u Humskoj 1. Nisam držala oružje, niti znala za isto. Na pitanja neću odgovarati. Hvala, prijatno", završila je Sekulićeva.

Ivanovski je negirao da je bio na Skaju onaj za kojeg ga tužilaštvo tereti.

Potom se Belivuk javio za reč.

"Ja ću vas da zamolim da zaštitite naša prava. Mi imamo situaciju da osobe kažu da neće da se izjasne o Skaju, onda tužilac Ivanić postavi pitanje. Zamolio bih brnaioce i vas da ih zaštitite, to što su tužioci ne znači da mogu da rade šta hoće. Ako ja vama kažem neću da odgovaram.. Ja znam šta je on njega pitao, nisam ja retardiran, to što on misli da imamo mišiće, a nemamo mozak", rekao je Belivuk.

"Veljko, ne sekiraj se", rekla je Miljana Perendija.

Advokatica Filipa Ivanovskog, Miljana Perendija, prvo je upitala svog klijenta da li poznaje optužene redom. Ivanovski je istakao kako poznaje Belivuka, Miljkovića, Lalića i još neke optužene, ali da veliki broj njih ne zna.

Odmah na početku izlaganja, rekao je da sa ovim licima nije stavljao u promet drogu.

"Ja nikad u životu nisam kafić, koji svi koriste na Partizanu, zvao baza. Meni su Velja i Marko drugovi, nikoga nisam mučio, ispitivao i slično. Ja živim i radim u Pančevu. Životne aktivnosti su mi jako ispunjene, po ovim navodima ja treba da idem u Beograd da pakujem drogu, otimam ljude, mučim, pa se vraćam u Pančevo, ja nisam znao da sam Supermen. U potpunosti negiram krivično delo otmicu, ne znam ni da li se desila, a samim tim ni da li sam učestvovao. Oštećenog I.S. ja ne poznajem. Meni je pre svega nadimak Fila, to je jedino što je tačno. S obzirom da sam već predugo u pritvoru, shvatio sam da su mi se grubo kršila prava, nisam ni odveden na prepoznavanje", rekao je.

Ivanovski se osvrnuo da je on naveden kao neko ko ima bradu, kako nisu navedene njegove tetovaže i slično.

"Pošteno radim svoj posao u državnoj firmi u Pančevu, porodičan sam čovek. Uhapšen sam i zadržan za dva teška ubistva, za koja ja u životu nisam čuo. U međuvremenu dobijam i otmicu, o kojoj nemam pojma. Uhapsili su mi suprugu i uzeli poslednje pare kojim treba da prehranim porodicu. Takođe, moram da ukažem na to da se grubo kršila moja pretpostavka nevinosti. Ja verujem u nezavisno sudstvo i nadam se da će nakon mog izlaganja videti da nemam nikakve veze sa ovim i da će me pustiti na slobodu", rekao je.

On je pristao da odgovara na pitanja.

"Ja sam uhapšen samo zato što sam nečiji drug i zato što nekoga poznajem. Stavili su me u pritvor kako bi me slomili i kako bih priznao nešto što nisam uradio. O svemu tome govore i brojni novinski natpisi koji su izlazili o meni. Nakon privođenja više desetina ljudi, koji su terani da daju lažne izjave u SBPOK, niko od njih nije pristao, ja njihova imena znam ali ne bih iznosio jer ne želim da imaju problema. Kada policiji niko nije hteo da da izjavu koju su hteli, oni su našli dete Aleksu Šejića, kojeg su maltretirali, tukli, snimali golog... Da bi on na kraju dao izjavu koju su sami režirali", ispričao je Miksa i dodao:

"Oni su njega pustili, otišao je kući, ali je onda njegov advokat vršio pritisak na njega. Na kraju, je sve priznao u tužilaštvu, da su ga tukli i maltretirali. Pošto se to tužilaštvu nije svidelo, njemu su odredili pritvor. Čak je i sudija rekla da bi ga pustila jer je on dete od 20 godina, ali tužilaštvo to nije dozvolilo. Momak koji je bio sa Aleksom Šejićem u sobi je sada sa mnom i ispričao je da je bio svedok maltretiranja", ispričao je i dodao:

"Inspektor koji je ispitivao Šejića je baš onaj koji je meni skinuo kapuljaču - Božidar Stolić. Pomenuo sam sudiju Anđelković. Odbila je saslušanja nekih svedoka, jer joj se žuri, proglasila me je krivim i presudu uručila nakon dva dana, naravno presuda je otišla na Apelacioni sud i ukinuta je. Videlo se da je vršen pritisak na nju, da se ja proglasim krivim. Vidi se da je sve ovo namešteno, molim vaše veće da mi pritvor ukinete. Ja sam pre 14 meseci postao otac prvi put. Mene ne zanima nikakvo bekstvo, nisam kriv i nemam od čega da bežim", izneo je svoju odbranu Tadić.

On je odbio da odgovara na pitanja.

Podsećanja radi, Božidar Stolić, o kom Tadić govori, je bivši inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Osuđen je u Višem sudu u Beogradu na dve godine zatvora jer je odavao poverljive policijske podatke iz istrage o grupi Veljka Belivuka dostavljao poverljive policijske informacije. Sud je utvrdio da, suprotno optužnici, Stolić nije bio član Belivukove grupe.

Potom se Tadić osvrnuo i na optužnicu.

"Ja nemam veze sa delom koje mi se stavlja na teret. Ja sam žrtva Tužilaštva i SBPOK. Tužilaštvo nije iznelo nijedan dokaz protiv mene da bih se ja od bilo čega branio. Ne znamo ni kada ni gde ni kako sam postao član kriminalne grupe. Ne znam na osnovu čega su zaključili da sam ja Miksa kojeg I. S. pominje u svojoj izjavi. Na osnovu čega imam veze sa drogom koja je pronađena na južnoj strani, niti je postojao dokaz da imam veze sa prodajom droge. Kada Tužilaštvo da jasne i direktne dokaze, ja ću odbranu izneti vrlo rado, do tada nemam od čega da se branim", rekao je Tadić.

O iskazu oštećenog I.S. i izjavi Vojislava Đorđevića data u SBPOK:

"U obe te izjave ja nisam video svoje ime i prezime. Ne znam kako su došli do zaključka da ja imam veze, pominju nekog Miksu, ko je to, niko ne zna, šta je on uradio isto niko ne zna. Vojislav Đorđević me pominje imenom i prezimenom da sam ja bio neko ko je uzimao pazar iz kafića. Našao sam da je u vozilu marke BMW na flašici Rosa vode nađeni pahuljarni tragovi otiska moje ruke. To je vozilo moje bivše supruge, sigurno je da sam se vozio", rekao je Tadić i dodao:

"Dalje, tragovi na stadionu. Čudi me da ih nema više, bio sam više hiljada puta na stadionu. Ja većinu okrivljenih poznajem, sa nekima se družim, sa nekima sam radio obezbeđenje. Sasvim je normalno da imam brojeve telefona. Sve ovo što sam naveo nije krivično delo. Tužilaštvo se služilo nagađanjima."

Zatim se osvrnuo na momenat hapšenja.

"Policija nije imala nalog za pretres stana moje tadašnje devojke, ja sam uhapšen ispred njene zgrade. Tražili su da im dam saglasnost za pretres stana, oni su rekli kako imaju nalog. "To je nešto politički", rekli su mi policajci. Oni meni daju nalog, ja kažem da je nevažeći, ali su rekli: Nema veze, uradićemo svakako pretres, i ovako nemaš ništa".

Zatim su, kaže, izvršili pregled automobila od devojke.

"Dalje, policajac seda u vozilo koje sam ja tada vozio. On ih odvezao, a vidim ključevi su mi u džepu, kako ih je odvezao ja ne znam. Niko mi ništa ne govori, ja čujem policajce kako pričaju, mi odlazimo ispred Palate pravde. Oni su išli po naredbu za pretres stana i dali su mi da potpišem. Odjednom posle sat vremena zvoni telefon i pita me gde ti je branilac, i potpisuje papire o zadržavanju i ja tada vidim da stoji krivično delo teško ubistvo. Opet zvoni telefon nakon sat vremena, zatim mi inspektor pokazuje članak u novinama: "Prvi u policiji progovorio Milovan Tadić". Ja sedim i dalje, niko me ništa ne pita", kaže on i dodaje:

"Zatim, ulaze inspektori sa trećeg odeljenja, ja tražim branioca, kažu da mi ne treba. Rekli su kako je sve puklo, dobiću 20 godina i kako je došlo njihovo vreme. Rekli su ako nemam krivično delo oni će ga napraviti i kako su u dobrom odnosu sa sudijom Marinom Anđelković, koja je inače u nekom mom prethodnom postupku. Rekao sam da bez advokata neću odgovarati, počeli su da mi prete, kako će mi posećivati ženu, kako će mi smestiti najgore ćelije. Izričito su rekli da taj razgovor sa njima ne smem da spomenem nikome. Onda su mi odredili 48 časova zadržavanje. Inspektor Božidar Stolić mi je rekao da će me zgaziti kao vašku".