Suđenje kriminalnoj grupi pred Specijalnim sudom u Beogradu, za danas je završeno.

"Ja negiram izvršenje bilo kog krivičnog dela. Detaljnu odbranu ću izneti u toku postupka. Želim da vas uputim zbog čega je vaša odluka o izdvajanju zapisnika zakonit. Uhapšen sam u Zemunu, kontrola u parku mi je tražila ličnu kartu. Tri džipa interventne su stajala i pričali su telefonom, a onda su me zvali u stanicu", počeo je Šejić i ispričao iskustvo sa SBPOK:

"Imate potvrdu odozgo, tražimo svedoke. Pitali su me o nekom momku, o kojem ja ništa nisam znao. Ušla su tri inspektora i predstavili su se kao SBPOK. Rekli su mi do stanice da razmislim šta ću da uradim, nisu mi se predstavili. Doveli su me Igor Krtolica, Vlada Jovanović i Božidar Stolić. Počeli su da me maltretiraju, Stolić me je udarao pesnicama u rebra, metalnom drškom me je udarao. Terali su me da priznam, ja sam sedeo na toj stolici devet i po sati, dok nije došao branilac. Tražili su od mene da teretim neke ljude, rekli su da je Milovan Tadić svedok saradnik i da sam tu zbog njega. Pretili su da će me udaviti u jezeru. Igor i Vlada su bili dobri policajci, a Milenko Marić i Stolić loši. Marić mi postavi pitanje, a Stolić me udara. Kada sam ja ušao, prvo su me skinuli i snimili golog. Rekli su pretres, Marić je izvadio telefon snimali su me i rekli "kako me je*u". Pitali su me o Budimiru, Miljkoviću... Posle par sati su prestali da me tuku, izašli su van prostorije i rekli da imam 5 minuta da razmislim šta ću. Ja sam tražio advokata, pretili su mi mojom porodicom. Ja imam dva maloletna brata, za koje su pretili da će ih oduzeti", ispričao je za govornicom i dodao:

"Rekli su mi da idem u pritvor, pretili su da će oduzeti moju braću i da zovu CZSR. Ja sam rekao u redu, potpisaću, ne dirajte moju porodicu. Ja sam tako nateran na laži."

"Hteo sam da vas pitam, da li ste odlučili o mom predlogu i kada ćete u vezi sedenja. Teško nam je da sedimo i pišemo na kolenima. Sudija je rekla da iz razloga bezbednosti neće moći. Čije bezbednosti?", upitao je Miljković i nasmejao se.

"Rečeno mi je da ne bi bilo zgodno da dođete u ovaj deo sudnice", rekla je sudija.

"Sigurno nikoga neću napasti, a ne bojim se da napadnu mene", rekao je Miljković.

"Vratite se na mesto, stalno mi nešto tražite, ja vam ispunjavam", rekla je sudija.

"Nisam kriv za delo koje mi se stavlja na teret. Želim da objasnim zašto sam dva puta rekao da ne razumem optužnicu", rekao je Karapandžić dok je sa sobom poneo optužnicu.

"Jesam navijač i nije mi poznato da je to krivično delo. Majka mi je radila kao kuvarica 80ih u restoranu stadiona Partizana, već 2000ih sam počeo da treniram tamo. Od 2011. godine sam aktivnije krenuo na utakmice. Ja sam uhapšen u stanu svoje devojke, a ne na stadionu, zašto tužilaštvo govori da je to štek stan, kada sam bio kod devojke, sada mi je verenica. U tom stanu ništa nije nađeno. Znači, u optužnici tu su neki transkripti o navijanju, šta će to uopšte ovde? Uopšte mi nije jasno. Nije ovo 1999. pa da smo u nekom bunkeru, takođe nismo kriminalna grupa nego navijačka. Taj kafić je u sklopu restorana, u sklopu stadiona Partizan", rekao je Karapandžić.

Pričao je o humanitarnim dešavanjima, događajima koji su se odvijali u tom prostoru.

"Samo jedne stepenice dele drugi lokal. U produžetku ima konferencijska sala, sve je povezano sa Upravom. Kako može to da bude baza, nisam u Ukrajini, ne znam šta se dešava. Baza, bunker, štek stanovi, katastrofa. Što se tiče mog hapšenja smatram da je nezakonito. Uhapšen sam tačno u 5 sati, pretres stana počeo je u 13 časova. Kreće zastrašivanje, ja sam im rekao da ništa ne znam, devojka moja se uplašila. Ja sam ovde bez ijednog jedinog dokaza 21 mesec. Pitao sam ih kada ću dobiti pravo na telefonski poziv, oni meni kažu: "Kakva policijska stanica, ideš pravo u CZ". Ja sam mislio da me zaj***aju, mi došli ispred CZ stvarno. Ja sam im onda dao broj advokata, rekli su oni da će zvati. Ona je potpisala na kombiju ispred CZ punomoćje. Imate kamere, možete videti. Nakon 48 sati dobijam razgovor sa advokaticom. Gospodin tužilac je pre 48 sati odredio pritvor, čovek me nije video, već mi odredio pritvor. "Šta to mene briga, ima ih mnogo", odgovor sudije na to što su nam prekršena prava. Možda treba da odgovaraju krivično za to, pred nekim drugim sudijom", ispričao je Karapandžić.

Jedina žena klana, Slađana Sekulić iznela je svoju kratku odbranu.

"Ja se nisam ni sa kim udruživala, nisam član kriminalne grupe, niti znam da grupa postoji. Ja nisam član nikakve navijačke frakcije. Ja sa opojnim drogama u životu nisam imala kontakt, to je apsolutna laž. Svoju kuću u Tršiću nisam nikome ustupala radi spremanja ikakvog krivičnog dela, niti sam ikoga obaveštavala o prisustvu policije u nekakvoj bazi u Humskoj 1. Nisam držala oružje, niti znala za isto. Na pitanja neću odgovarati. Hvala, prijatno", završila je Sekulićeva.

Ivanovski je negirao da je bio na Skaju onaj za kojeg ga tužilaštvo tereti.

Potom se Belivuk javio za reč.

"Ja ću vas da zamolim da zaštitite naša prava. Mi imamo situaciju da osobe kažu da neće da se izjasne o Skaju, onda tužilac Ivanić postavi pitanje. Zamolio bih brnaioce i vas da ih zaštitite, to što su tužioci ne znači da mogu da rade šta hoće. Ako ja vama kažem neću da odgovaram.. Ja znam šta je on njega pitao, nisam ja retardiran, to što on misli da imamo mišiće, a nemamo mozak", rekao je Belivuk.

"Veljko, ne sekiraj se", rekla je Miljana Perendija.

Advokatica Filipa Ivanovskog, Miljana Perendija, prvo je upitala svog klijenta da li poznaje optužene redom. Ivanovski je istakao kako poznaje Belivuka, Miljkovića, Lalića i još neke optužene, ali da veliki broj njih ne zna.

Odmah na početku izlaganja, rekao je da sa ovim licima nije stavljao u promet drogu.

"Ja nikad u životu nisam kafić, koji svi koriste na Partizanu, zvao baza. Meni su Velja i Marko drugovi, nikoga nisam mučio, ispitivao i slično. Ja živim i radim u Pančevu. Životne aktivnosti su mi jako ispunjene, po ovim navodima ja treba da idem u Beograd da pakujem drogu, otimam ljude, mučim, pa se vraćam u Pančevo, ja nisam znao da sam Supermen. U potpunosti negiram krivično delo otmicu, ne znam ni da li se desila, a samim tim ni da li sam učestvovao. Oštećenog I.S. ja ne poznajem. Meni je pre svega nadimak Fila, to je jedino što je tačno. S obzirom da sam već predugo u pritvoru, shvatio sam da su mi se grubo kršila prava, nisam ni odveden na prepoznavanje", rekao je.

Ivanovski se osvrnuo da je on naveden kao neko ko ima bradu, kako nisu navedene njegove tetovaže i slično.

"Pošteno radim svoj posao u državnoj firmi u Pančevu, porodičan sam čovek. Uhapšen sam i zadržan za dva teška ubistva, za koja ja u životu nisam čuo. U međuvremenu dobijam i otmicu, o kojoj nemam pojma. Uhapsili su mi suprugu i uzeli poslednje pare kojim treba da prehranim porodicu. Takođe, moram da ukažem na to da se grubo kršila moja pretpostavka nevinosti. Ja verujem u nezavisno sudstvo i nadam se da će nakon mog izlaganja videti da nemam nikakve veze sa ovim i da će me pustiti na slobodu", rekao je.

On je pristao da odgovara na pitanja.

"Ja sam uhapšen samo zato što sam nečiji drug i zato što nekoga poznajem. Stavili su me u pritvor kako bi me slomili i kako bih priznao nešto što nisam uradio. O svemu tome govore i brojni novinski natpisi koji su izlazili o meni. Nakon privođenja više desetina ljudi, koji su terani da daju lažne izjave u SBPOK, niko od njih nije pristao, ja njihova imena znam ali ne bih iznosio jer ne želim da imaju problema. Kada policiji niko nije hteo da da izjavu koju su hteli, oni su našli dete Aleksu Šejića, kojeg su maltretirali, tukli, snimali golog... Da bi on na kraju dao izjavu koju su sami režirali", ispričao je Miksa i dodao:

"Oni su njega pustili, otišao je kući, ali je onda njegov advokat vršio pritisak na njega. Na kraju, je sve priznao u tužilaštvu, da su ga tukli i maltretirali. Pošto se to tužilaštvu nije svidelo, njemu su odredili pritvor. Čak je i sudija rekla da bi ga pustila jer je on dete od 20 godina, ali tužilaštvo to nije dozvolilo. Momak koji je bio sa Aleksom Šejićem u sobi je sada sa mnom i ispričao je da je bio svedok maltretiranja", ispričao je i dodao:

"Inspektor koji je ispitivao Šejića je baš onaj koji je meni skinuo kapuljaču - Božidar Stolić. Pomenuo sam sudiju Anđelković. Odbila je saslušanja nekih svedoka, jer joj se žuri, proglasila me je krivim i presudu uručila nakon dva dana, naravno presuda je otišla na Apelacioni sud i ukinuta je. Videlo se da je vršen pritisak na nju, da se ja proglasim krivim. Vidi se da je sve ovo namešteno, molim vaše veće da mi pritvor ukinete. Ja sam pre 14 meseci postao otac prvi put. Mene ne zanima nikakvo bekstvo, nisam kriv i nemam od čega da bežim", izneo je svoju odbranu Tadić.

On je odbio da odgovara na pitanja.

Podsećanja radi, Božidar Stolić, o kom Tadić govori, je bivši inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Osuđen je u Višem sudu u Beogradu na dve godine zatvora jer je odavao poverljive policijske podatke iz istrage o grupi Veljka Belivuka dostavljao poverljive policijske informacije. Sud je utvrdio da, suprotno optužnici, Stolić nije bio član Belivukove grupe.

Potom se Tadić osvrnuo i na optužnicu.

"Ja nemam veze sa delom koje mi se stavlja na teret. Ja sam žrtva Tužilaštva i SBPOK. Tužilaštvo nije iznelo nijedan dokaz protiv mene da bih se ja od bilo čega branio. Ne znamo ni kada ni gde ni kako sam postao član kriminalne grupe. Ne znam na osnovu čega su zaključili da sam ja Miksa kojeg I. S. pominje u svojoj izjavi. Na osnovu čega imam veze sa drogom koja je pronađena na južnoj strani, niti je postojao dokaz da imam veze sa prodajom droge. Kada Tužilaštvo da jasne i direktne dokaze, ja ću odbranu izneti vrlo rado, do tada nemam od čega da se branim", rekao je Tadić.

O iskazu oštećenog I.S. i izjavi Vojislava Đorđevića data u SBPOK:

"U obe te izjave ja nisam video svoje ime i prezime. Ne znam kako su došli do zaključka da ja imam veze, pominju nekog Miksu, ko je to, niko ne zna, šta je on uradio isto niko ne zna. Vojislav Đorđević me pominje imenom i prezimenom da sam ja bio neko ko je uzimao pazar iz kafića. Našao sam da je u vozilu marke BMW na flašici Rosa vode nađeni pahuljarni tragovi otiska moje ruke. To je vozilo moje bivše supruge, sigurno je da sam se vozio", rekao je Tadić i dodao:

"Dalje, tragovi na stadionu. Čudi me da ih nema više, bio sam više hiljada puta na stadionu. Ja većinu okrivljenih poznajem, sa nekima se družim, sa nekima sam radio obezbeđenje. Sasvim je normalno da imam brojeve telefona. Sve ovo što sam naveo nije krivično delo. Tužilaštvo se služilo nagađanjima."

Zatim se osvrnuo na momenat hapšenja.

"Policija nije imala nalog za pretres stana moje tadašnje devojke, ja sam uhapšen ispred njene zgrade. Tražili su da im dam saglasnost za pretres stana, oni su rekli kako imaju nalog. "To je nešto politički", rekli su mi policajci. Oni meni daju nalog, ja kažem da je nevažeći, ali su rekli: Nema veze, uradićemo svakako pretres, i ovako nemaš ništa".

Zatim su, kaže, izvršili pregled automobila od devojke.

"Dalje, policajac seda u vozilo koje sam ja tada vozio. On ih odvezao, a vidim ključevi su mi u džepu, kako ih je odvezao ja ne znam. Niko mi ništa ne govori, ja čujem policajce kako pričaju, mi odlazimo ispred Palate pravde. Oni su išli po naredbu za pretres stana i dali su mi da potpišem. Odjednom posle sat vremena zvoni telefon i pita me gde ti je branilac, i potpisuje papire o zadržavanju i ja tada vidim da stoji krivično delo teško ubistvo. Opet zvoni telefon nakon sat vremena, zatim mi inspektor pokazuje članak u novinama: "Prvi u policiji progovorio Milovan Tadić". Ja sedim i dalje, niko me ništa ne pita", kaže on i dodaje:

"Zatim, ulaze inspektori sa trećeg odeljenja, ja tražim branioca, kažu da mi ne treba. Rekli su kako je sve puklo, dobiću 20 godina i kako je došlo njihovo vreme. Rekli su ako nemam krivično delo oni će ga napraviti i kako su u dobrom odnosu sa sudijom Marinom Anđelković, koja je inače u nekom mom prethodnom postupku. Rekao sam da bez advokata neću odgovarati, počeli su da mi prete, kako će mi posećivati ženu, kako će mi smestiti najgore ćelije. Izričito su rekli da taj razgovor sa njima ne smem da spomenem nikome. Onda su mi odredili 48 časova zadržavanje. Inspektor Božidar Stolić mi je rekao da će me zgaziti kao vašku".

I Milovan Tadić se osvrnuo na prostorije na Partizanovom stadionu.

"Restoran Partizana se nalazi na istočnoj strani. Nikako ne postoji mogućnost da neko prođe, a da ne vidi šta se dešava u tom prostoru koji su koristili navijači. U tim prostorijama svakodnevno je boravilo između 150 ljudi koji su prolazili. Tu su dolazili i roditelji dece, sportisti... Tu su dolazi i pripadnici policije, Žandarmerije, Interventne, tu je čak jednom ili dva puta bila i racija, ništa nije nađeno. To nije mogao da bude nikakav bunker. Tu su ljudi trenirali, družili se i tako"

Za govornicu je stupio Milovan Tadić, zvani Miksa, inače jedan od okrivljenih saradnika Veljka Belivuka koji je vodio poslove sa obezbeđenjem na vratima beogradskih klubova. Široj javnosti je poznat i kao član obezbeđenja noćnog kluba "Tilt", u decembru 2015. godine, gostu kluba Slobodanu Vukiću naneo tešku telesnu povredu od koje je ubrzo preminuo. 

"Ja samo da podsetim član 68, stav 2. Pošto se dešava da nas prekidate kada mislite da treba, a ne možete da znate našu odbranu, ne možete da znate našu odbranu ni moju ni Veljkovu, pa tako ni ostale. Zamolio bih vas da to poštujete. Hvala", rekao je Miljković.

Potom je određena pauza od 40 minuta.

Advokatica oštećene: "Rekli ste da ste pomirili navijače, koga ste konkretno mirili"

Vučeljić: "Sa Zabranjenima, to je bila prethodna podela konkretno Jang bojsi i ekipe"

Advokatica: "Da li ste poznavali Gorana Veličkovića?"

Vučeljić: "Nisam ga znao, ali znam ko je, sa slika i navijačkih priča, ali nismo imali priliku da se sretnemo"

Advokatica: "Da li vam je poznato kakva je bila njegova pozicija?"

Vučeljić: "Bio je jedan od vođa Jang Bojsa, a posle jedne od frakcija na istoku"

Advokatica: "Da li je to bila jedna od grupa koje su u sukobu?"

Vučeljić: "Pa glupo je pričati o sukobu"

Vučeljićev branilac: "Peti put ti govorim da ne odgovaraš, otkazaću ti punomoćje ako me ne slušaš", rekao je vidno iznerviran branilac Vučeljića.

Nakon toga, Vučeljić nije više odgovarao na pitanja.

U sudnici je, nakon završenog ispitivanja, došlo do rasprave advokata oštećenih i Vučeljićevih branioca zbog postavljenih pitanja.

Okrviljenom je potom pitanja postavio drugi vođa kriminalne grupe, Marko Miljković.

Miljković: "Reci mi, Sale, da li si I. S. viđao nekad pre tog avgusta da spava na stadionu?"

Vučeljić: "Mislim da sam ga sreo jednom, nisam siguran"

Miljković: "Da li se desilo nekada da su fudbaleri iz kluba dolazili u taj restoran i kada je to bilo"

Vučeljić: "Jesu, bilo je leto i lepo vreme, to je bio marketinški događaj, da se posete navijači. Bila je Uprava kluba i svi fudbaleri"

Miljković: "Smatraš da je uprava bila upućena da to koriste navijači"

Vučeljić: "Da, da"

Miljković: "Ko je dolazio da pije kafu"

Vučeljić: "Jesu, dolazili su"

Miljković: "Da li su igrali sa nama bilijar?"

Vučeljić: "To već ne znam"

Miljković: "Možeš li nam opisati kako je to ruglo bilo pre neko što smo sredili"

Vučeljić: "To je bilo smetlište, đubre, zmije, komarci"

Miljković: "Koja je to godina?"

Vučeljić: "2019."

Miljković: "Hvala, to je sve"

Belivuk: "Reci mi, Sale, ispod koje tribine se nalazi taj famozni restoran koji nazivaju bunker".

Vučeljić: "Ispod istočne"

Belivuk: "Druga stvar, iznad restorana Partizan, šta se nalazi, možeš li nam reći"

Vučeljić: "Kafić i kancelarije sportskog društva"

Belivuk: "Reci mi čime je taj restoran povezan sa tim objektom iznad"

Vučeljić: "Povezan je jer u upravi kluba postoji ulaz, koji je otvoren ceo dan, idu u svoje prostorije, tamo su kancelarije i kafić koji je privatno vlasništvo"

Belivuk: "Koliko ljudi dnevno je prolazilo tim stepenicama"

Vučeljić: "Mnogo ljudi"

Belivuk: "Kako si rekao, to gore nisu navijači, nego?"

Vučeljić: "Sportska društva, sala za konferencije, kafić"

Belivuk: "Znači možemo zaključiti da je prolazilo dosta civila i zaposlenih"

Vučeljić: "Tako je"

Belivuk: "Da li oni sa tih stepenica mogu da vide restoran, da li bi primetili da je neko silovan i tučen tri dana?"

Vučeljić: "Da, primetili bi"

Upitan je kada je pre toga video I. S, kao i da li ga je video nakon toga.

"Za navijače je normalno da se pobiju, možda to nije normalno, ali njima jeste. Normalno je da vidiš nekoga sa masnicom, flasterom... Video sam više puta da se pobiju, sutra se grle i ljube. Ja ih ovde poznajem, to su sve dobra deca", ispričao je.

Da li je poznavao Ivančević Igora.

"Podseti me ko je to beše, aha, znao sam, onaj mali. Isto se družio sa I. S. i svom ovom decom", naveo je.

"Na sve to, šetam sa trudnom ženom i ćerkom i zastrašujem suparnike kriminalnih grupa. Znate kako smo moja trudna žena i ja strašni. Kada sam rekao da ću se izjasniti o poslednje dve slike koje sam video u tužilaštvu, koristim priliku da kažem da mi nisu poznate, nisam ih nikada ranije video, ali znam ko su osobe. Na jednoj slici je Petar Alkatraz, što se tiče druge to je I. S.", rekao je Vučeljić o mladiću za čije se silovanje grupa tereti i dodao:

"Svi navijači su morali pre utakmice da dođu kod mene po kartu. U toj gužvi sam primetio par puta I. S. koji mi gura neke pare, on mi daje 50 dinara umesto 200 za kartu, primetio sam da mu uvek fali i nema. Počeo sam da mu dajem besplatne karte, on je bio aktivan na svim navijačkim utakmicama. Vrlo brzo krenuo je da mi traži da mu pozajmim 200, 300 dinara da kupi da jede. I vidim ga da se stvarno vraća iz pekare sa hranom. Počeo je da dolazi i da se druži na stadion Partizana", ispričao je.

Pričao je kako I. S. nije imao gde da spava, ali ni da se istušira, a Vučeljić mu je u tome pomogao.

"Nisam imao nikakvih saznanja, a kamoli da se desilo nekakvo silovanje. To mi je van svake pameti da na stadionu Partizana može da se desi, koliko znam, nema homoseksualaca", rekao je on.

Što se tiče I. S., ispirčao je da ga je jednom prilikom video sa masnicom na oku, kao i da je znao da treba neka navijačka grupa da dođe po njega.

"Te poruke koje sam video u tužilaštvu tada sam video prvi put, nemaju nikakve veze sa mnom. To je sve što imam da izjavim, ja nemam nikakve veze sa Francuskom, nikada tamo nisam bio, moja zemlja je Srbija. Hvala vam, voljan sam da odgovaram na pitanja", ispričao je Vučeljić i time završio odbranu.

Upitan je da li je koristio Skaj.

"Ne želim da odgovaram na to, nisam imao pomenuti telefon"

Zatim, upitan je o susretu sa Spasićem i modricama.

"Pitao sam ga odakle mu i spomenuo mi je Peru Alkatraza. Iskreno brate, ne znam, nisam ga najbolje razumeo. Bio je u nekoj trenerci, imao je masnicu ispod oka, nije imao druge povrede", rekao je.

Vučeljić je svoje izlaganje nastavio u istom tonu.

"Navodi se nekakav bunker, to je bila nekada najlepša bašta i restoran. Navijači su taj prostor uzeli sredili i očistili, od ničega su napravili nešto. Da imaju gde da se druže, to nije bio nikakav bunker. Navodi se da je korišćen za neke kriminalne radnje", rekao je on. Pričao je kako se u tom prostoru održavali koncerti i da je tuda prošlo na hiljade ljudi, a u optužnici se navodi da su samo uhapšeni koristili pomenuti "bunker".

Vučeljić se dotakao i žene Veljka Belivuka, koja je pod istragom u vezi krivičnog dela pranja novca.

"Ona je majka sada troje dece. Želela je da počne da radi, pitala je mene, ja sam već bio u materiji. Imala je želju da ta firma bude otvorena pola na moju suprugu i na nju. Išla je sa mnom aktivno, video sam da je bila srećna. Ona mi je rekla da će pozajmiti novac i da će uplatiti na račun firme. Zamislite majku troje dece, nikada nije imala nijedan prestup, kuva, sprema, pegla, hrani decu... Bila je zaposlena u mojoj firmi i imala platu 60.000 dinara. Sad nju tužilaštvo tereti da je prala novac. Imala je samo želju da otvori posao. Igrom slučaja nije napravljen ugovor između Bojane Belivuk i mene, to su bili prijateljski odnosi", ispričao je Vučeljić u svojoj obimnoj odbrani.

"Belivuka poznajem preko 10 godina, mi smo drugari. Po izlasku iz zatvora 2017. godine ja sam rešio da promenim svoj život, ja sam otvorio firmu sa kancelarijom na Partizanovom stadionu. To se navodi kao krivično delo, moram imati kancelariju. Pri otvaranju firme "South gard" meni je porodica pomogla, otac mi je finansijski pomogao. Supruga mi je pomogla oko samog otvaranja firme i papirologije. Dva druga su mi pozajmila novac za kredit, posao je krenuo dobro od samog starta, od svadbe 2018. bili blizu 9.000 evra. Ulažem u posao, onda sam uzeo još tri automobila", ispričao je optuženi.

Objašnjavao je kako je vozila uglavnom uzimao od drugara.

Zatim je počeo da priča o svom iskustvu sa tribine.

Od kada sam otvorio firmu i počeo da radim na stadionu, počeo sam jedan normalan život, od 9 do 16 časova, nekada i duže. Tako sam živeo četiri godine do momenta dok nisam uhapšen", ispričao je Vučenić.

Zatim je nastavio da priča o detaljima porodičnog života, kada je obilazio bake i šta je radio tokom vikenda.

"Ja jesam član navijačke grupe, ali nikakav član kriminalne organizacije. Veljko Belivuk jeste bio naš vođa, ali navijačke grupe. Bio je vođa cele grupe, koja je imala više od 5.000 aktivnih navijača", istakao je on.

Odmah za njim, za govornicom se našao Aleksandar Vučeljić, osuđivani kriminalac koji je svoje izlaganje počeo tvrdnjom da nisu tačni navodi da je član kriminalne grupe.

"Sve što je navedeno u optužnici nije istina. Ja nisam član nikakve organizovane kriminalne grupe, niti sam se udružio. Ja nisam član navijačke grupe Principi, ja nisam držao drogu i raznorazne stvari pakovao u promet. Nikakva droga nije nađena kod mene. Takođe želim da kažem da ja nisam stavio svoju kuću kod Loznice stavio na raspolaganje Belivuku. Ja nisam Belivuka obaveštavao o prisustvu policije u Humskoj ulici. Od početka 2019. godine ja nisam držao oružje, to apsolutno nije istina", rekao je Vlade Draganić koji je promenio ime u Vlado Georgijev i dodao:

"Ja sam neosuđivano lice, dugi niz godina sam zaposlen, dugi niz godina sam radio u državnoj službi u Beogradu, sve u životu sam radio poštno i zakonito. Zbog medija koji su iznosili laži o mojoj porodici, oni su nacrtali metu na glavu mojoj porodici, oni su objavljili slike mog maloletnog deteta. Zbog toga moj sin Jovan ide kod psihijatra, zabrinut sam za svoju decu. Njima je očinska figura neophodna u životu, a ja sam mesecima u pritvoru. Ovo je jedna velika nepravda učinjena mojoj porodici", rekao je on.

Georgijev je odbio da odgovara na pitanja tužilaštva.

Advokatica Filipa Ivanovskog zatražila poverljiv razgovor sa klijentom pre početka. Razgovor joj je dozvoljen.

Filip Ivanovski je, podsećanja radi, uhapšen 6. februara sa drugim pripadnicima klana i od tada se nalazi u pritvoru. On se, prema optužnici, tereti da je bio pripadnik kriminalne grupe Velje Nevolje i Marka Mesara. Ivanovski je, kako tvrdi tužilaštvo, učestvovao u držanju, prepakivanju i stavljanju u promet opojne droge, a pored toga, pratio je pojedine pripadnike suparničkih klanova.

Njegova nevenčana supruga Marija Milutinov uhapšena u okviru finansijske istrage koja se sprovodi protiv ovog klana.

Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i druge okrivljene pripadnike njihove kriminalne grupe, upravo uvode u sudnicu Specijalnog suda. Početak suđenja zakazan je za 9.30.

Nakon što su to učinili Veljko Belivuk, Marko Miljković i drugi pripadnici kriminalne grupe, očekuje se da javnost danas konačno čuje iskaz Srđana Lalića, jednog od najbrutalnijih kasapina klana koji je, kako se moglo videti u Skaj prepiskama drugih pripadnika grupe, u mučenjima žrtava čak i uživao.

Javnost je Lalića upamtila po bizarnoj fotografiji na kojoj sa Veljkom Belivukom nasmejan pozira pored žrtve. U međuvremenu, Lalić je sklopio sporazum sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i, u zamenu za status svedoka okrivljenog, odlučio da ispriča detalje o ilegalnim radnjama grupe. Njegov iskaz javnost nije imala prilike da čuje do sada.

Konvoj policijskih automobila pod rotacijom, kojim se u Specijalni sud dovoze okrivljeni pripadnici klana, stigao je u Ustaničku ulicu, zbog čega je saobraćaj bio privremeno obustavljen.

Jedan od vođa ozloglašene kriminalne grupe, Marko Miljković govorio je juče, tokom iznošenja odbrane u Specijalnom sudu u Beogradu, o teškim ubistvima za koja se tereti. Govoreći o žrtvama, Miljković je izjavio da su žrtve nestale, te da su i ranije nestajal, ali i da im se iz Švajcarske javio jedan od muškaraca koji je predstavljen kao žrtva. 

„Muškarac sa slike je živ, javio se našem advokatu iz Švajcarske“, rekao je Miljković govoreći o fotografijama prikazanim na konferenciji za medije ranije.