Kako je otpočeo „hladni rat“ Zagorke Dolovac i Nenada Stefanovića: „Zamrznuti“ konflikt u borbi za moć i uticaj

Kako za „Novu“ otkriva više izvora upoznatih sa dešavanjima u tužilaštvu, upravo je Visoki savet tužilaštva, samostalni organ koji bira i postavlja tužioce, postao glavni poligon za obračun Dolovčeve i Stefanovića. Činjenica da unutar VST postoje dva tabora, doprinela je tome da, kako tvrde sagovrnici, ovaj organ doslovno bude blokiran u radu, te da se sednice na kojima treba da se biraju i postavljaju tužioci, u poslednje vreme prekidaju, odlažu, dok se čak i konkursi poništavaju.

„Stefanović pokušava da rasporedi svoje ljudi po svim tužilaštvima u Beogradu, kako bi imao apsolutnu kontrolu, ali u tome nema najpre podršku Dolovčeve, jer je i njoj jasno šta je motiv. Iako u tome ima direktnu podršku izvršne vlasti, čiji je eksponent u Savetu ministarka pravde Maja Popović, kao i još četvoro istaknutih pravnika koje je izabrala Skupština, bez Dolovčeve i troje izbornih članova iz redova tužilaca koji su na njenoj liniji, Stefanovićevi predlozi nemaju glasačku većinu. I tu nastaje svaki problem“, kaže naš upućeni sagovornik.

Dodaje da je nesumnjivo da Nenad Stefanović ima daleko veće ambicije nego što je šefovsko mesto u VJT, kao i da zapravo pretenduje na ono koje već treći mandat uživa Dolovčeva.

„Poslednjih meseci, vlastima se dokazao kao lojalan partner pa je dobio direktnu zaštitu vrha džave. Radio je baš ono što se od njega očekivalo, nije reagovao na izbornu krađu, prividno je pokretao određene predmete kao u slučaju „Banjska“, ignorisao korupciju i obračunavao sa svima koji su pokušali da mu se suprotstave. Apetiti su mu narasli, pa mu se ni mesto vrhovnog tužioca ne čini više kao krupan zalogaj. Ipak, zaboravlja na bitnu stvar“, kaže naš sagovornik i dodaje:

„Dolovčeva je kao kadar DS „preživela“ promenu vlasti, uprkos namerama naprednjaka da je odmah smene i na tom mestu je ostala do danas. Nikada nije ni pokušala da talasa, već se sve vreme u javnosti držala po strani, dok je istovremeno vrlo uspešno preko svojih ljudi unutar čitavog tužilaštva, povlačila sve one poteze koji su se od nje očikavali. Stefanović je očigledno poverovao da zbog onoga što je on uradio za vlast, može da pretenduje na njeno mesto, pa je počeo otvorenije da je napada, posebno što kao dokazano osvetoljubivi pojedinac ima više povoda za to iz prošlosti“, kaže sagovornik.

Rani radovi

Bitan podatak koji promiče javnosti, kako kaže naš sagovornik, jeste taj da se Dolovčeva od dolaska "nprednjaka" promene vlasti ne meša u izbor rukovodioca beogradskog VJT, već to, zbog specifičnih predmeta i procesuiranja najtežih krivičnih dela, prepušta vlastima.

„Unapred svesna svih „izazova“ koje to mesto nosi, zaključila je da joj je bolje da je ne boli glava i da ne bude ona ta koja će morati direktno da reaguje zbog raznoraznih predmeta koji su, kako smo videli, dospevali u rad VJT. Kao što se nije mešala u izbor prethodne šefice VJT, tako nije ni u Stefanovićev. Njoj je daleko bitnije da svoje ljude ima po Apelacionim tužilaštvima i drugostepenim odeljenjima, jer upravo na taj način može da drži sve pod kontrolom“, kaže sagovornik.

Dodaje da Stefanović sigurno nikad ne bi bio njen izbor, posebno što ni ona njemu nije zaboravila šta je sve govorio i pisao o njoj u vreme kada je krčio sebi put u tužilaštvu kroz strukovno udruženje.

Naime, kao saradnik najpre u sudu, a potom i tužilaštvu, Stefanović se zajedno sa još nekoliko tadašnjih saradnika usprotivio namerama vlasti da prednost pri izborima tužilaca i sudija, imaju polaznici Pravosudne akademije. Nakon što, iz drugih razloga, nije uspeo da dobije podršku za funkciju u Udruženju tužilaca Srbije, isto je napustio i formirao drugo udruženje, čiji je navodni cilj bila borba za sve sudijske i tužilačke pomoćnike kojima je onemogućena ravnopravna borba prilikom izbora.

„Kada je njegova ambicija prepoznata, a kako bi ga vlast sprečila da dalje negativno govori o Pravosudnoj akademiji, čijeg je Upravnog odbora, paradoksalno, danas član sa pozamašnim primanjima, izabran je sa zamenika tužioca u Trećem osnovnom tužilaštvu. Iz revolta što nije uspeo da se pozicionira u Udruženju tužilaca Srbije, a uz podršku vlasti kojima je bila neophodna protiv-teža, zaboravio je na sva svoja pređašnja uverenja i svoje udruženje preformirao u Uduženje sudija i tužilaca, koje je dobilo oznaku GONGO – vladine nevladine organizacije. Da ne govorimo o sistemskom ignorisanju knjiškog primera sukoba interesa i činjenice da se u jednom udruženju nalaze sudije i tužioci. Samo im još nedostaju advokati, dodaje sagovornik.

Karijera mu je, kako kaže, vrtoglavo napredovala, iako rezultati rada koje je postigao u Trećem OJT nisu bili impozantni, o čemu je „Nova“ ranije pisala.

„Proslavio se postupkom protiv Ljubiše Buhe Čumeta, a servilnost vlastima koju je nastavio svakodnevno da iskazuje obezbedila mu je prolaz u VJT, gde je već posle nekoliko godina postao zamenik. Tu je takođe zaduživao predmete koji su direktno ili posredno bili povezani sa vlašću, što mu je na kraju omogućilo, da uz podršku pojedinih predstavnika iz vrha režima, sa kojima se u međuvremenu povezao, postane rukovodilac najbitnijeg tužilaštva u državi“, kaže naš sagovornik.

Po dolasku na to mesto, započeo je sa „čišćenjem“ kadrova, a čak dvoje tužilaca sa kojima je ranije imao sukob, napustilo je javnotužilačku organizaciju i prešlo u advokate. Pokuašaj da svoje saradnike rasporedi na pojedina mesta, kao i da se obračuna sa onima koji nisu bili spremni da budu nemi poslušnici, dovelo ga je u prvi sukob sa Dolovčevom.

Naravno, ne zbog toga što se Dolovac bori za samostalnost tužilaca, već što je u tim rabotama direktno potkačio nju. Istina, nakon nebrojanih proklazivanja i afera koje su se događale u VJT, a zbog kojih je, za razliku od Dolovčeve, neprekidno bio u fokusu javnosti. Bilo zbog svojih izjava i postupanja, bilo zataškavanja kleptomanskih pobuda svojih bliskih saradnika.

Miting pod prozorom

Naime, uprkos svemu što građani Srbije s pravom godinama unazad zameraju Zagorki Dolovac, nikada se nije dogodilo da nezadovoljstvo njenim (ne)radom u javnosti preraste u građanski protest, te da joj hiljade besnih građana kliče pod prozorom kabineta i zahteva momentalnu ostavku.

„To je uspeo da joj „organizuje“ upravo Nenad Stefanović, nakon što je počeo sa smenjivanjem i premeštanjem tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović iz antikoruptivnog odeljenja nakon hapšenja osumnjičenih u slučaju EPS. Sa protesta koji su tim povodom danima okupljali veliki broj građana, zatražena je i njegova, ali i konačna smena Zagorke Dolovac. Nikada se nije dogodilo da ime republičke tužiteljke skandiraju besni demonstranti, kao i da se javno pretresaju svi sporni detalji iz njene radne biografije. To je i za nju bio alarm“, kaže sagovornik.

Činjenica da su i tužiteljke javno istupile i govorile o svemu što se dešava u VJT od trenutka kada je Stefanović postao rukovodilac VJT, kao i da se pobuna, ali i bes u javnosti svakim danom širio, doprinela je tome, kako kaže naš sagovornik, utisku da Stefanović ne može da ispuni očekivanja svojih poslodavaca.

„Spekulisalo se da će sigurno biti sklonjen sa tog mesta jer nikom nije išlo u prilog da odatle svakodnevno dopiru uznemirujuće vesti koje su uzbunjivale javnost. Spekulisalo se već i ko bi mogao da ga zameni, ali se onda dogodio maj, to jest masakr u „Ribnikaru“, kaže sagovornik.

Objašnjava da je vlast znala da će na sve načine morati da kontroliše štetu, te da im je na mestu glavnog beogradskog tužioca, potreban – njihov čovek.

„Tad počinje njegovo jačanje i dokazivanje pred vlastima, koje kulminira u slučaju Banjska i nepritvaranju Milana Radoičića. Dokazane malverzacije i izborna krađa 2023, kao i hapšenja studenata i drugih građana, a ignorisanje plaćenika i huligana, konačno mu utvrđuju status i položaj i iniciraju da se oseća toliko sigurnim da može da udari i na Dolovac“, ističe sagovornik i podseća:

„Prvi ozbiljniji kurcšlus među njima izbio je kada je komisija VST nisko rangirala njegovog kuma Lazara Lazovića, zbog čega nije prošao na izboru u VJT . Zaključio je da Dolovčeva može da se ispreči njegovoj nameri da svoje ljude raspoređuje gde želi, posebno što u tom trenutku nije bio ni u dobrim odnosima s ministarkom, koju je javno prozivao što niko iz njegovog GONGO udruženja nije bio član Radne grupe za ustavne promene“, kaže sagovornik.

Slučaj „Zar ste Vi još živi“

Ipak, najžešći napad na Dolovac, Stefanović je upriličio nakon procesuiranja osobe koja je na aerodormu uhapšena jer je glavnoj tužiteljki u prolazu dobacila „Zar ste Vi još živi“.

„Činjenica da je taj muškarac ekspresno procesuiran i osuđen sporazumom na astronomsku kaznu, kao i da mu je naloženo da na račun Dolovčeve uplati ogromnu svotu novca, uzbunila je javnost. Ceo slučaj je bio krajnje sumnjiv, jer iako se dogodio u Frankfurtu, nadležnost je dodeljena Trećem OJT, na čijem se čelu nalazi Ivana Pomoriški, kadar izabran iz privatnog okruženja Dolovčeve. Stefanović je tražio na uvid taj predmet, na šta po funkciji ima pravo, ali je ona uporno odbijala da mu dostavi iako na to nema pravo. To je mogla samo uz blagoslov glavne tužiteljke, jer je i ona znala iz kojih pobuda Stefanović potražuje predmet koji je nesporno sumnjiv“, dodaje sagovornik.

Blokirani izbori tužilaca

Sukob je, kako kažu upućeni, uzeo maha poslednjih nedelja, zbog čega se čak i odlažu sednice VST za izbor javnih tužilaca, pa čak i ukidaju konkursi.

„Do nedavno je Stefanoviću mahom sve uspevalo da prođe u VST, posebno sve brljotine sa koleginicama i disciplinskim prijavama kojih je u jednom trenutku bilo na desetine. Odluke su uglavnom bile preglasavane u odnosu 9:2, jer su na strani oštećenih koleginica bila samo dvojica izbornih tužilaca. Novi konkursi i novo raspoređivanje ljudi po tužilaštvu, promenio je okolnosti, pa se tako s jedne strane našao tabor glavne tužiteljke, u kom je dvojeizbornih tužilaca, kao i predsednik Saveta Branko Stamenković. Sa druge strane, su ministarka i četvoro istaknutih pravnika koje je birala Skupština, a koji su očigledno dobili nalog da stanu uz Stefanovića i njegovih kadrova. Dovoljno je pogledati samo kako podižu ruke u vreme glasanja“, kaže sagovornik i dodaje:

„Ipak u novonastalim okolnostima, većinu nema nijedan tabor, što je dovelo do toga da se mesecima čeka na izbore javnih tužilaca, a sednice odlažu. Poslednja je naprasno prekinuta jer je postalo jasno da se tabori međusobno bojkotuju prilikoim rangiranja kandidata, kao i tokom glasanja, a kulminacija je usledila kada je ukinut konkurs za tužioce u organizovanom kriminalu- upravo jer se na vrhu rang liste nije našao nijedan Stefanovićev čovek. Sada je valjda jasno šta je motiv napada, opanjkavanja Dolovčeve po režimskim medijima, ali i zahteva za ostavke samo izbornih članova VST. Takođe je jasno prošlonedeljno istupanje ministarke pravde i držanje strane šefu VJT, ali i činjenice što njena, kao ni ostavke istaknutih pravnika, nisu zatražene – jer oni glasaju za Stefanovića“, završva sagovornik.