Smrt Cetinjanina Nikole Kaluđerovića, kog je čitava jugoslovenska javnost upoznala nakon što je osvetio ubistvo svog sina jednica Željka krajem osamdesetih godina prošlog veka, ispratili su mahom srpski mediji, koji su danima objavljivali priče o tragičnoj sudbini ove crnogorske porodice. Za života, a posebno nakon što je izašao iz zatvora, Kaluđerovića su opsedali novinari, ali je malo onih kojima je pošlo za rukom da ga privole na otvoren razgovor. Među njijma je i rediteljka Katarina Petrović, u čijem se dokumentarnom filmu "Dug u krvi", pojavio Kaluđerović i govorio o svom činu.
Katarina je pristala da se u razgovoru za Nova.rs podseti na to kako je tekao razgovor sa Kaluđerovićem, kao i na neka zapažanja o čoveku čija je lična tragedija više od tri decenije okupirala pažnju stanovništva i generacija koje su stasavale.
„Kad sam ga po prvi put pozvala to je igrom slučaja bilo baš uoči tih dana kada je bila godišnjica smrti Nikolinog sina. On se javio i malo smo popričali, tek toliko da mu objasnim ko sam i zašto ga zovem. Iskreno bila mi je ogoromna frka, jer mi je to bio prvi dokumentarac, a ja nisam još ni imala iskustva sa time da pozovem nekog da mi bude potencijalni sagovornik. On me je saslušao i zamolio me da pričam sa njegovim bratancem Banjom i njemu je predao telefon. Ja se ne sećam šta sam tačno rekla, objasnila sam ko sam i koji medij je u pitanju i kako bih predlažem da sve to izgleda. On mi je saslušao i rekao da nije baš najbolje vreme, jer je baš godišnjica smrti, a njima je to velika stvar. Ja rekoh sebi, eto nema šanse sad da se slože, uprskala sam stvar što sam baš tad pozvala. Zvučali su baš teško i bolno obojica, ispričala je Katarina za Novu.rs.
Međutim, kako ona kaže posle dva dana javio joj se Branko Kaluđerović i rekao da je Nikola prihvatio da ga snimimo.
„Sam film njemu je puno značio jer je pretstavljao svedočanstvo svih tih tragičnih događaja. Branko mi je rekao da me je Nikola poštovao zbog načina na koji smo ispričali tu priču (u čemu mi je pomogao i montažer Stevan Spasić) i nekako me je prihvatio kao svog. A Nikola me je s vremena na vreme posle toga zvao tokom narednih godina i kad me pozove vikne u slušalicu onako radosno i toplo „Đe si sine moj!“, dodala je Katarina.
Ona je rekla da je na snimanje krenula samo sa snimateljem Davidom Pavlaševićem jer je htela da snimanje bude što manje nametljivo i invanzivno, pa nije htela da vodi ni tonca.
„Htela sam da uspostavim tu neku intimu i da ne bude ni njemu agresivno. Kaže nama Anđa (Nikolina žena) tad da je malo u tremi on (Nikola), a ja sam već bila skroz u tremi. Rekla sam snimatelju da se pripremi, ukadrira i da ću ja da započnem razgovor i da on, kad mu dam znak, samo da upliva lagano sa snimanjem da ne bi imali ono napeto – da „počinjemo“. Tako smo i krenuli polako u razgovor, pa smo oboje i zaboravili da je tu kamera. To su dugi razgovorili bili, prilaziš sa svih strana i onda pustiš da te priča vodi, pa se nekako i zbliže ljudi na kraju dana, dodaje Katarina.
Na pitanje kako bi opisala Nikolu Kaluđerovića ona je odgovorila da je u pitanju jedan divan i topao čovek, da je teško objasniti sve to što se izdešavalo.
„On nije čovek iz kriminalnog sveta. Bio je jako poštovan. Radio je i on i supruga Anđa u „Košuti“ (fabrici obuće) na Cetinju i bio je jedan od vodećih ljudi tamo. Svi su znali za njega, ali se sve izmenilo sa tragedijom sa njegovim sinom“. Strašno zanimljiv detalj je bio da je ceo život posvetio tome da pazi na svaki svoj korak, da nikog ne povredi i da osveta ostane čista i izdvojena. Dok je tražio čoveka koji mu je ubio sina, ubio je njegovog brata, dugo je išao od kuće do kuće i najavljivao da će izvršiti krvnu osvetu da ne bi neko drugi nastradao. I kad je sačma odletela i ranila drugog koji je kasnije umro od sepse, ostao je Nikola čovek, ali sa ogormnim teretom. Bilo mu je žao teško što je drugi koji sa tim nije imao veze stradao. On je sve radio pažljivo – mislim na sprovođenje tog običajnog prava, po propisu. Kada je to izvršio, ostao je čovek sa ogormnim teretom, ali dosledan, pošten, moralan. Čovek iz nekog drugog vremena veran dosledan principima i ne verujem da bi tek bilo ko drugi mogao da opstane u današnjem, modernom svetu“, kaže Katarina.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare