"Drhtalo je pred tobom golorukim pre neki dan 30 naoružanih specijalaca": Brano Mićunović bio dobar prijatelj sa srpskim kriminalcem, na sahrani mu čitao govor

Brano Mićunović je preminuo prošle nedelje nakon duge i teške bolesti, a sahranjen je u nedelju na groblju u Nikšiću. Detalji iz njegove intrigantne biografije zbog toga su sada u fokusu javnosti, a posebnu pažnju privlače kontakti koje je Mićunović imao sa kriminalcima iz Srbije i Crne Gore. Tako je poznato da je godinama bio blizak prijatelj sa Đorđem Božovićem Giškom, jednim od osnivača Srpske garde.

Kako se može zaključiti iz Mićunovićevog govora, Giška i on su se upoznali u inostranstvu.

„Brate, Giška, upoznali smo se pre 15 godina, lutajući ulicama Beča u potrazi za boljim životom, bežeći od sivila komunističke svakodnevnice. Bili smo mladi, verovali da možemo promeniti svet. Grešili smo i greške smo skupo plaćali. Kada si se vratio u domovinu sa po kojom borom, ozbiljniji nego ikada, hteo si da počneš život iznova. Nisu te ostavili na miru. Osnovao si preduzeće „Sloga“ koje je imalo zaštitni znak: krst i četiri S", započeo je Mićunović svoj govor.

Dalje je govorio o tome kako je odvraćao mlade od svih stranputica i poroka u životu.

"Govorio si da se ne tuku međusobno, da ne pucaju jedni u druge, da život čuvaju za teška vremena koja dolaze za srpstvo. Bio si i ostao Vitez sa Voždovca, čovek iz nekih davnih prošlih vremena, epskih, koja oni nisu mogli da shvate. Kao što je tvoj otac Gavra kao heroj došao iz Amerike da bi se borio za Srbiju u drugom svetskom ratu, tako si i ti došao u najteža vremena da se boriš za srpstvo. A sve se izokrenulo, dojučerašnji komunisti su postali socijalisti, lopovi su postali pošteni i pobožni, a ti si ostao isti, pošteniji od svih tih fariseja, kako si ih ti zvao. Bojali su se jer su imali patološki strah od junaka iz narodnih pesama. Prisluškivali su te, obijali stan, pripremali atentat, klevetali, proganjali, zatvarali kao zver, koja nisi bio. Jurili su te sa kordonom milicije", kazao je Mićunović.

Kako kaže, klevetali su ga, a on je izlečio "više narkomana nego sve klinike u Beogradu", te dodao da su se svi bojali njegovog poštenog pogleda.

"Drhtalo je pred tobom golorukim pre neki dan 30 naoružanih specijalaca, a mi smo svedoci tog čina. Bojali su se za svoju vlast, nisu hteli da prihvate da si ti samo junak za srpstvo jer ti si vlast prezirao, a slave i poštovanja si imao previše. Nisu hteli da shvate da si došao iz narodnih pesama, iz epa i pomogao srpskoj omladini da postanu orlovi za borbu za srpstvo", kazao je Mićunović.

Giškin odlazak u Crnu Goru Mićunović ocenuje kao potez kojim je hteo da vrati veru u Boga.

"Poveo si nas u manastir Ostrog, naučio nas da verujemo u Boga. Došao je sin Gavra Božovića da ispuni sveti zadatak i sve svoje pretke stavi u zajedničku grobnicu u Kučima. Bio je to veliki posao, jer nijedna muška glava Božovića nije umrla prirodnom smrću. Svi su ginuli junački, za spas srpstva. To je tvoja želja koju će ti tvoja familija i drugovi ispuniti, svi ćete biti zajedno i ti i otac", kazao je Mićunović, pa nastavio:

"Stare hijene su se podlo smejale dok su pljuvale po novinama i skupštinama. Nisu znali kakav bol nanose junaku i majci Mileni. Ništa im nije bilo sveto. Nisi dozvolio da ti drugi bira smrt, otišao si na bojno polje kao nekada Miloš Obilić, oklevetan od Brankovića pred carom Lazarom ili isto kao u Crnoj Gori, pop Milo Jovović oklevetan pred kraljem Nikolom… Tvoje Kosovo je Gospić! Poveo si vojsku od 130 ljudi i otišao gde niko nije smeo, da se boriš protiv par hiljada ustaša, pobedio si i otišao u nezaborav. Pokazao si da tvoj život ne vredi ništa u odnosu na slobodu".

"Otišli su naši Giška i Beli u zaborav"

Mićunović je u svom govoru pomenuo i Branislava Matića Belog, koji je zajedno sa Giškom i vođom Srpskog pokreta obnove Vukom Draškovićem osnovao Srpsku gardu koja je učestvovala u borbama u Lici.

"Jadna je vlast koja ne poštuje svoje junake. Zašto bratu Belom nisu dozvolili da pogine kao junak, nego je oklevetan i ubijen. Umesto da idemo na svadbe, mi idemo na sahrane, umesto deca da igraju fudbal, mi postavljamo stolove za parastose. Na Voždovcu se priča da te je tvoj brat Beli pozvao i odveo na nebo, da se vas dva mučenika srpstva odmarate na nebeskim livadama, od progona i kleveta ljudi kojima ništa nije sveto. Otišli su naši Beli i Giška u nezaborav. Majko Milena, tvoja se kuća nije ugasila, ostali su sinovci, Mijo i Milovan. Milovan junak koji nije ostavio svog strica da ga se neprijatelj ni mrtvog ne domogne jer će se plašiti njegovog groba. Ostalo je na hiljade mladih Božovića kojima je Giška bio idol sa srcem Obilića. Brate Giška, tvoja želja će biti ispunjena, počivaćeš zajedno sa Belim. Bradu nisi obrijao, kao što si obećao. Mi na tvom grobu obećavamo da nećemo prosipati srpsku krv nevinim ljudima. Deca će svake godine iz tvoje osnovne škole Vožd Karađorđe, koja budu najbolji đaci iz poznavanja stranog jezika, dobiti tvoje poklone u knjigama koje si toliko voleo. Imao si srce ratnika ali nećemo tvoje ime koristiti za ratne fondove, jer si imao svetosavsku dušu", kazao je Mićunović, a potom završio govor:

"Brate, molimo se da te Bog primi u Raj. Poljubi nam Belog umesto nas i pozdravi svu srpsku decu, nećemo ih razdvajati na ove i one, koji su dali život za srpstvo. Brate, neka ti je slava“.

Inače, Đorđe Božović Giška poginuo je 1991. godine na ratištu, u Gospiću, pod nerazjašnjenim okolnostima. Postoje dve verzije njegove smrti - prema jednoj ubili su ga hrvarski vojnici, dok je prema drugoj stradao od srpske ruke.

Bonus video: Sahrana Alekseja Navaljnog u Moskvi