Crveni karton! Advokat Luka Jovanović napisao je dosad najbolju analizu nečinjenja novosadskog tužilaštva posle tragedije u Novom Sadu

Autorski tekst Luke Jovanovića, objavljen na sajtu Foruma za bezbednost i demokratiju, prenosimo u celosti.

"Koren tog nepoverenja koje narasta je u sumnji u sposobnost novosadskog tužilaštva da sprovede ozbiljnu istragu koja bi utvrdila ko je odgovoran za nesreću koja se dogodila na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, a u kojoj je stradalo 14 ljudi i koja nastavlja da potresa čitavu zemlju.

Da li je ova sumnja opravdana?

U dugoj nedelji nakon te nesreće tu sumnju je teško opovrgavati, iz dva razloga.

Prvi razlog je da posle više od nedelju dana nakon te nesreće iz tužilaštva nema ikakve informacije u vezi sa kojim krivičnim delom (ili delima?) se preduzimaju predistražne radnje.

Razložno bi bilo pretpostaviti da je u pitanju kvalifikovani oblik neovlašćenog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova iz čl. 281 Krivičnog zakonika - za koji bi se mogla izreći kazna i do 12 godina zatvora.

Tužilaštvo se, međutim, za sada o ovome ne izjašnjava, a inicijativu na tom planu prepušta onim licima čiju bi odgovornost u vezi sa nesrećom moralo da ispituje!

U saopštenjima za javnost tužilaštvo samo javlja kako „intenzivno radi u utvrđivanju svih bitnih elemenata krivičnih dela“ (Kojih?) i „krivične odgovornosti lica“ (Kojih!?) „o čemu će javnost biti blagovremeno i redovno obaveštavana“ (Kada!?).

Drugi razlog je u poređenju brzine postupanja novosadskog tužilaštva u vezi sa tim predmetom sa vratolomnom brzinom kojom je to tužilaštvo obavestilo javnost o tome za koja se krivična dela se sumnjiče lica koja su bila među učesnicima demonstracija u Novom Sadu kojih - i ovo je važno istaći(!) – ne bi ni bilo da je tužilaštvo radilo svoj posao na način koji ne dovodi u pitanje njegovu nezavisnost i samostalnost.

Ključno pitanje na koje se mora pronaći odgovor – osim, naravno, pitanja odgovornih za nesreću u Novom Sadu – je kako povratiti poverenje građana u to da tužilaštvo može da otkrije i procesuira lica odgovorna za tu nezapamćenu tragediju?

Prvi korak u tom pravcu bio bi poveravanje istrage o nesreći u Novom Sadu drugom tužilaštvu.

To može biti neko drugo tužilaštvo istog ranga ili pak Javno tužilaštvo za organizovani kriminal koje bi čak (zbog prirode svih okolnosti usled kojih je do nesreće u Novom Sadu i došlo, a koje se ne mogu zvati drugačije nego korupcijom) moglo biti i isključivo nadležno za vođenje istrage.

Ovaj potez se čini utoliko logičnijim ukoliko se uzme u obzir da Više javno tužilaštvo u Novom Sadu do objavljivanja ovog teksta nije donelo rešenje o pokretanju bilo kakve istrage u vezi sa nesrećom, a da je svojim dosadašnjim postupanjem već otvorilo vrata sumnji u sopstvenu samostalnost i nezavisnost i to na način koji samo može da škodi bilo kakvom eventualnom budućem postupku za utvrđivanje odgovornosti za tragediju u NS koju bi to tužilaštvo pokrenulo.

Drugi korak bilo bi davanje tog predmeta na rad specijalnom tužiocu čije bi angažovanje na sprovođenju istrage ulivalo poverenje među građanima da će sva lica odgovorna za ovu nesreću odgovarati u skladu sa zakonom.

Jedan od takvih tužilaca koji bi u javnosti mogao da stvori takvo preko potrebno i nužno poverenje da će se tužilaštvo u radu na ovom važnom zadatku odupreti političkim pritiscima i da će sve okolnosti ovog slučaja biti ispitane ma u kom pravcu tok istrage bude otišao može biti neko poput Predraga Milovanovića.

Njegov rad na ''Slučaju Grocka'' koji je, uprkos brojnim političkim pritiscima, medijskim podmetanjima, pa čak i pokušajima da i njega samog uklone iz čitavog postupka, ipak okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom protiv Dragoljuba Simonovića - što predstavlja dovoljnu preporuku za Milovanovićevo angažovanje na istrazi o tragediji u Novom Sadu i garanciju da političke veze neće predstavljati prepreku za utvrđivanje eventualne krivične odgovornosti.

Koraci poput navedenih, kojima bi se vraćalo poverenje javnosti u rad institucija na rasvetljavanju ovog tragičnog slučaja, mogu biti preduzeti u potpunom skladu sa svim važećim zakonima i uz poštovanje svih neophodnih procedura ukoliko postoji SVEST o njihovoj neophodnosti, POLITIČKA VOLJA da se te odluke donesu i – ukoliko je to potrebno – i PRITISAK JAVNOSTI da se u tome istraje", navodi Jovanović.

BONUS VIDEO: Novi Sad