Badžino ubistvo: Terorizam, cigarete ili nešto treće

Hronika 10. apr. 202022:00 > 22:54
Podeli:
Foto: EPA-PHOTO

Radovan Stojčić, zvani Badža, general pukovnik srpske policije koji je bio vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova i načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije, bliski prijatelj Jovice Stanišića, prvog čoveka DB i predsednika Slobodana Miloševića likvidiran je pre 23 godine u restoranu "Mama mia" u centru Beograda.

Stojčić je pomenute noći sedeo u manjoj sali restorana „Mama Mia“ u Resavskoj ulici (bivša General Ždanova) u društvu carinskog službenika Miloša Kurdulije i sina Vojislava, koji je sedeo sto do njih. Te noći u kasnim satima u restoran pun gostiju upao je naoružani muškarac obučen u crno sa fantomkom na glavi i sa automatom u rukama. Prisutnima je naredio da legnu, a zatim se popeo do manje sale u kojo je sedeo za stolom Badža i u njega ispalio rafal, da bi zatim izašao i još jedan rafal ispalio u izlog restorana i pobegao u nepoznatom pravcu.

Likvidacija visokog policijskog funkcionera dogodila se inače nekoliko stotina metara od sedišta policije i dve strane ambasade. Stojčić je ubijen u 46 godini života na vrhuncu karijere. Ni 23 godine posle ne zna se ko je nalogodavac, izvršilac, pa čak nema saglasnosti ni koje je oružje upotrebljeno: hekler ili inigram sa prigušivačem. Jedino postoji niz teorija koje nemaju utemeljenje zašto je likvidiran prvi čovek srpske policije.

Stojčić je sahranjen na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana. Sahrani je tad prisstvovao komplentan državni, policijski i vojni vrh.

Uspon Radovana Stojčića

Stojčić je u tadašnjem SUP Beograd počeo kao instruktor borilačkih veština, da bi paralelno sa radom završio školovanje i popeo se na visoke policijske pozicije. U srpskoj policiji ostaće upamćen kao osoba, koja se posvetila disciplinovanju uniformisanog dela u vreme kad policija dobija nove uniforme i vojne činove na prelasku iz ratnog u mirnodopski period. Neki su govorili da je preterao u tome, dok su s druge strane mnogi to hvalili i podržavali. Uspešno je reagovao tokom studentskih i građanskih protesta u jesen-zimu 1996/1997 na ulicama Beograda. Već tad su kolale glasine da je počeo da ulazi u neke kombinacije sa ljudima sa one strane zakona, kao i da protiv određenih ljudi nije pokretao akcije što je kasnije uvršetno u niz teorija o njegovom ubistvu. Ratnih godina otišao je u istočnu Slavoniju gde je postao komandant TO Istočne Slavonije Baranje i Zapadnog Srema, čije je sedište bilo u Erdutu, gde je bio i kamp Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana.

Foto: EPA PHOTO EPA FILES/STRINGER

Sve teorije o Badžinom ubistvu

Odmah posle informacije da je Stojčić ubijen tadašnja vlast je navela, da je u pitanju akt „terorizma“ i da je Stojčić ubijen u cilju destabilizacije zemlje, kao i da su naručilac i izvršilac ovog zločina bile strane službe bezbednosti. Ova teorija nije nikad dokazana.

Druga verzija priče o Badžinom ubistvo odnosila se na njegovu umešanost u šverc cigareta i sukob kriminalnih grupa oko podele plena. Spominjane su ogromne novčane sume milioni maraka. Navodno, kobne noći kad je Badža ubijen, pored njega je nađena puna torba nemačkih maraka.

Ovu teoriju potkrepljivao je i bivši šef beogradske policije Branko Đurić koji je izjavio jednom prilikom kako su prenosili mediji i pisali publicisti koji su se bavili kriminalom: „Badžu su ubile cigarete”

Dve decenije kasnije pojavila se i treća teorija bliska ovoj drugoj da je Badža „organizovao spektakularnu zaplenu ogromne količine cigareta, koje su prenošene vazdušnim transportom za Crnu Goru. Naime, avionu koji je leteo iznad Srbije, kontrola leta je saopštila da je dobila dojavu o podmetnutoj bombi u letelici. To je bio jasan znak da se, po redovnoj zakonskoj proceduri, avion odmah preusmeri na najbliži aerodrom, a u ovom slučaju to je bio Niš. Avion je sleteo, međutim, ubrzo je „rutinskom kontrolom“ utvrđeno da su cigarete švercovane. Postupilo se po zakonu i cigarete su zaplenjene. Duvanski kartel je, logično, brzo sproveo „istragu“ i utvrdio da iza „dojave o bombi“ stoji upravo Radovan Stojičić. Samo nekoliko nedelja kasnije on je ubijen, pisali su pojedini srpski mediji.

Četvrta teorija o ubistvu Stojčića vezuje se za nestanak  i likvidaciju Vojislava Raičevića zvanog „Voja Amerikanac“ 1996. godine (pronađen mrtav u Dunavu, a njegov džip zapaljen u Rušnju). Tom prilikom spekulisalo se da se na spisku osumnjičenih za njegovu likvidaciju, koji su sastavili „prijatelji“ Voje Amerikanca našlo i Stojčićevo ime. O ovoj verziji svedočio je i Radoslav Lukić Lule, bivši visoki funkcioner DB-a, koji je opisao sastanak sa izvesnim Manetom, odnosno otkrio je da je u pitanju advokat Mane Mandić, sa kojim se video u njegovoj kancelariji i da mu je on rekao da će zbog toga biti likvidiran Radovan Stojčić Badža i to za 15 dana.

„Ovo sam vam sada rekao i nikada više to neću ni potvrditi ni izgovoriti…’, rekao je tom prilikom Mane.

Lukić je o ovom razgovoru obavestio svoje predpostavljenje koji tu priču nisu uzeli za ozbiljno. Badža je ubijen 17 dana kasnije.

„Pozvao me je Jovica Stanišić, ali na njegovo pitanje ko je čovek koji mi je rekao za ubistvo nisam hteo da mu odam svoj izvor.”, svedočio je navodno Lukić. U vezi ove priče svoju verziju u knjizi „Oni su jači od nas“ Miodraga Vukovića i Vojislava Tufegdžića ispričao je Milorad Vlahović načelnik Uprave kriminalističke policije. Vlahović nije sam hteo s njim da razgovara, pa je razgovoru prisustvovao Dragan Simić, u to vreme načelnik Odeljenja za krvne delikte. Mandić je, prema tom svedočenju, pred njima direktno optužio beogradsku policiju da stoji iza ubistva Voje Amerikanca i najavio da se na tome stvari neće završiti.

Uprkos svim ovim verzijama i tvrdnjama od kojih ni jedna nije bila utemljena, nalogodavac i izvršilac nisu  pronađeni.