Redakciji portala Nova.rs javio se čitalac koji je putem Fejsbuka primio poruku od Mehtap Yilmaz, navodne bankarske službenice iz Turske. Poruka koju je ona poslala podseća na one koje su vezane za takozvanu nigerijsku prevaru, kad su građani, na isti način, vrbovani da daju svoje lične podatke kako bi dobili velike količine novca. Epilog nikad nije bio priliv, već odliv novca s računa građana koji su naseli na prevaru.
„Tražila sam nekog sa prezimenom Stanković, pa kad sam videla tvoj profil na Fejsbuku odlučila sam da te dodam i napišem ti ovu poruku da vidimo kako najbolje možemo da pomognemo jedno drugome. Ja sam gospođa Mehtap Yilmaz, bankarska službenica u kompaniji za komercijalno bankarstvo „Turkiye isbank“ u Istanbulu. Verujem da je Božja volja da sada naiđem na tebe.“
Ovako počinje sumnjiva poruka koju je primio čitalac našeg portala.
„Pokojni gospodin Alen Stanković, državljanin Srbije koji je bio u poslu sa zlatom u Turskoj, imao je oročeni depozit u banci u kojoj radim 2012. godine, na 108 kalendarskih meseci, u vrednosti od 22.500.000 američkih dolara. Datum dospeća za ovaj depozit bio je prošle godine“, napisala je Yilmaz našem čitaocu i dodala:
„Nažalost, Alen je bio jedna od žrtava korona virusa, a preminuo je u Turskoj, dok je bio na poslovnom putu.“
PROČITAJTE JOŠ
U „Turkiye isbank“ još uvek niko ne zna za njegovu smrt, priča Yilmaz, osim nje, jer je bila njegova službenica. Kad je račun otvoren, Stanković nije spomenuo nijednog rođaka ili bilo koga drugog ko bi mogao da bude njegov naslednik.
„Uprava banke u kojoj radim je prošle nedelje održala sastanak za vežbu provere, kako bi se uočili neaktivni i nedopušteni depozitni računi. Znam da će Stankovićev račun biti otkriven, te sama pokušavam da rešim ovu situaciju, jer znam da, ako direktori slučajno otkriju njegovu smrt, banka će preusmeriti sredstva glavnim direktorima, koji će taj novac da podele“, napisala je ova navodna bankarska službenica našem čitaocu i dodala:
„Ne želim da se to dogodi i zato sam bila srećna kad sam videla tvoje podatke.“
Ona je potom našem čitaocu zatražila odobrenje da ga predstavi kao najbližeg rođaka, odnosno naslednika, izvesnog Alena Stankovića, s obzirom na to da se Alenovo prezime i prezime našeg čitaoca, kao i državljanstvo, poklapaju.
Kako je objasnila, sedište banke će, uz njenu pomoć, na račun našeg čitaoca da preusmeri novac. Ističe da rizika nema, a da će transakcija biti izvršena prema legitimnom dogovoru koji će našeg čitaoca da zaštiti od bilo kakvog kršenja zakona. Kako je ova navodna bankarska službenica rekla, bolje je da on dobije novac, nego da ga direktori banke podele među sobom.
„Nisam pohlepna osoba, stoga predlažem da podijelimo sredstva, 50-50 za vas i mene. Javite mi svoje mišljenje o ovome i molim vas da ove informacije smatrate poverljivima, a više pojedinosti daću vam kada primim vaš hitan odgovor“, bio je kraj poruke.
Ovaj slučaj neodoljivo podseća na takozvanu nigerijsku prevaru.
Podsećamo, nigerijska prevara je metoda prevare uz pomoć računara i najčešće počinje pismom ili elektronskom porukom, koja je osmišljena da izgleda kao da je namerno poslata primaocu poruke i uglavnom počinje ubeđivanjem, baš kao i u ovom slučaju. Reč je o prevarama koje primaocu mogu da oduzmu novac, ali i jedna od posledica je i krađa identiteta na osnovu ličnih podataka dobijebih od primaoca poruke.
Žrtave prevare treba da snose navodne troškove otvaranja određenih računa da plate takse i poreze, provizije na transfere ili da uplate depozite, a žrtva se konstantno drži u zabludi pomoću falsifikovanih dokumenata.
Portal 021 preneo je jednu od poruka koje je njihov čitalac dobio, a koji je klasičan primer nigerijske prevare.
„Dragi Petroviću (prezime je izmišljeno)
Ja sam David Sćvartz, advokat pokojnog Ing. Luka Petrovića, državljanin vaše zemlje i bivši direktor (američka Vellil Oil Service) sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), ovde i kasnije, nazivat će se mojim klijentom. Dana 31. januara 2016. godine, moj klijent i njegova supruga i troje dece učestvovali su u saobraćajnoj nesreći duž autoputa Zapadni Stokbridž i nažalost izgubili živote.
Uložio sam nekoliko napora da lociram proširenu rodbinu mog klijenta preko njihovog konzulata i ministarstva spoljnih poslova, ali to se pokazalo neuspešnim, odlučio sam da pratim njegovo prezime putem Interneta kako bih pronašao bilo koga od njegovih rođaka iz porodice, pa sam vam se obratio, želim da pomognete ja u repatrijaciji novca i imovine koja je ostala iza mene.
Moj klijent je imao račun vredan oko (18,7 miliona americkih dolara) deponovan u banci ovde u SAD-u. Banka mi je izdala obaveštenje od 21 dan da bih svom najbližem srodniku pružila rođake ili da mi oduzmu račun. Prema tome, želim da budete najbliži srodnik mog pokojnog klijenta, jer imate isto prezime sa njim i volim da se čujem sa vama. Ja ću ovde stajati kao vaš advokat da bih osigurao da prihod od ovog iznosa (18,7 miliona američkih dolara) bude prebačen na vaš račun, zatim ću doći u vašu zemlju radi podele novca, 45% meni i 45% vama, dok će 10% biti donirano domovima za nezbrinutu decu.
Potrebna je vaša iskrena saradnja da bi nam omogućili da ostvarimo ovaj posao. Garantujem vam da će se ovo izvršiti pod legitimnim aranžmanom koji će vas zaštititi od bilo kakvog kršenja zakona. Trebaće mi sledeće informacije od vas da bismo nam pomogli da postignemo ovu tvrdnju: vaše ime i prezime, adresa, tvojih godina, zanimanje, vaš telefon i mobilni za komunikaciju.
Čekam vaš hitni odgovor, onda ću vam dati više informacija.
Srdačan pozdrav, David Sćvartz“.
Prema podacima Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, prvi slučaj ovog oblika prevare u Srbiji je prijavljen 2009. godine. Tada je jedan građanin ostao bez 2.500 dolara.
Inače, ova prevara se naziva još i „Prevara 419“, a naziv je dobila po članu 419. nigerijskog krivičnog zakona pod nazivom „Pribavljanje imovine pomoću prevarnih radnji: „Prevara“, koji definiše ovo krivično delo.
Do imejl adresa prevaranti dolaze na dva načina: sakupljanjem sa internet sajtova institucija i kompanija ili kupovinom liste adresa od hakera na „dark vebu“.
