0
Društvo psihologa Srbije oglasilo se saopštenjem za javnost u kojem ukazuje na brojne društvene probleme koji se tiču i aktuelne vlasti i atmosfere koju je ona stvorila. "Kada je informisanje uskraćeno ili iskrivljno, ugrožena je mogućnost formiranja mišljenja i njegovo javno iznošenje. Ukoliko je drugačije mišljenje izneseno, ono se ućutkuje, iskrivljava i diskvalifikuje. U društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše pritisci zastrašivanjem, a konformizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija", upozoravaju psiholozi.
Njihovo saopštenje prenosimo u celosti:
Društvo psihologa Srbije, s obzirom na svoje stručne kompetencije i u skladu sa Etičkim kodeksom, ima posebnu odgovornost i obavezu da deluje u skladu javnim interesom i da reaguje na negativne društvene pojave koje ugrožavaju interese i prava građana Srbije. U kriznim periodima, ta obaveza i odgovornost su utoliko veće.
Psiholozi javno izražavaju svoju duboku zabrinutost povodom kontinuirane društvene krize, koja pored političkih, ekonomskih, socijalnih, ekoloških, zdravstvenih i drugih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana, o čemu svedoče i brojna psihološka istraživanja sprovedena u poslednje vreme.
Društveni kontekst u kome živimo već dugo vremena je opterećen brojnim problemima. Građani se već dugo suočavaju sa egzistencijalnom nesigurnošću i neizvesnošću usled prolongirane pandemijske krize, a u kontekstu brojnih društvenih podela, devalvacije moralnih i kulturnih vrednosti, urušavanja kvaliteta obrazovanja, i drugih negativnih pojava, dok javni diskurs u medijskom prostoru nastavlja da promoviše i produbljuje antagonizam i netoleranciju.
Od početka pandemije, od kada su građani direktno životno ugroženi koronavirusom, način obaveštavanja građana o širenju pandemije i njenim posledicama često je bio kontraproduktivan šireći dodatnu uznemirenost i nepoverenje stanovništva, što je, između ostalog, pogodovalo i dodatnom osnaživanju antivakserskih uticaja. Nepreduzimanje dovoljno efikasnih preventivnih mera, dovela je do porasta sindroma sagorevanja među zdravstvenim radnicima, koji su ulagali ogroman napor u borbi sa pandemijom. Istraživanje koje je sprovedeno među zdravstvenim pokazalo je da je 46,8% učesnika imalo povišen nivo depresivnih tegoba; 60,6% je doživljava povišeni nivo anksioznosti, dok je 62,2% njih iskusilo visok ili umeren nivo stresa.
Zabrinjavajuće zagađenja životne sredine dodatno ugrožava zdravlje građana, pri čemu se naučno argumentovana upozorenja stručnjaka u značajnoj meri ignorišu.
Pored toga, i mentalno zagađenje ovog prostora takođe dovodi do negativnih posledica. Mnogi građani osećaju stid i poniženje kada o njihovim životima odlučuju osobe čije su stručne, a često i moralne kompetencije upitnih kvaliteta. Ugroženo je pravo građana na istinito i potpuno informisanje, a medijski sadržaji ohrabruju sve vrste društvenih polarizacija koja unose nemir i sukobe među građanima. Kada je informisanje uskraćeno ili iskrivljno, ugrožena je mogućnost formiranja mišljenja i njegovo javno iznošenje. Ukoliko je drugačije mišljenje izneseno, ono se ućutkuje, iskrivljava i diskvalifikuje. U društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše pritisci zastrašivanjem, a konformizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija.
Pandemija i zagađenje životne sredine opravdano izazivaju zabrinutost i strepnju građana za život i zdravlje, dok odsustvo kontrole nad odlukama koje se tiču sopstvenog života i uticaja na zajednicu u kojoj žive, vode ka doživljaju bespomoćnosti, pasivizacije i depresivnosti. Psihološke studije potvrđuju udvostručeni porast depresivnih tegoba među građanima Srbije, a rasprostranjenost anksioznosti i stresa ima pandemijski karakter.
Društvo psihologa Srbije, zajedno sa zdravstvenim ustanovama i drugim organizacijama koje se bave mentalnim zdravljem, kontinuirano pružaju psihološku podršku građanima tokom pandemije, ali su ovi napori u velikoj meri otežani stanjem u društvu. Pandemija mentalnih tegoba, upravo ukazuje na to da se uzroci problema ne mogu fokusirati na vulnerabilnost pojedinaca, i da ih pre treba razumeti kao normalnu reakciju na nenormalne okolnosti, a usmeravanje psiholoških intervencija na adaptaciju pojedinca na nepovoljne okolnosti je čak i potencijalno štetno.
U skladu sa određenjem zdravlja kao „stanja potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustva bolesti i onesposobljenosti“ (SZO) i ceneći ljudski život i ljudska prava kao najviše vrednosti, Društvo psihologa Srbije, uz podršku kolega iz akademske zajednice, apeluje na društvenu i ličnu odgovornost onih koji su u poziciji da donose odluke koje utiču na živote drugih ljudi. Pozivamo na solidarnost, toleranciju i promovisanje demokratskih principa kroz slobodu govora i aktivnog delovanja protiv društvene nepravde, ne ugrožavajući tuđu bezbednost, a u cilju zaštite interesa građana, promovisanja dostojanstva i ljudskih vrednosti kao načina da se izborimo sa beznađem, strahom i bespomoćnošću i delujemo ka unapređenju kvaliteta života i života zajednice.
BONUS VIDEO: Ekonomski tigar u kandžama depresije – gosti Ivana Stašević Karličić i Ana Vlajković
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
