0
Za deset godina broj osnovaca u Srbiji smanjio se za 10,6 odsto, pri tome broj đaka je porastao u glavnom gradu, dok je u svim ostalim delovima zemlje pao. Statistika koja ozbiljno zabrinjava i upozorava pokazuje da je na kraju juna u školama širom Srbije bilo 61.152 učenika manje nego na početku decenije. Srbiji su puna usta borbe protiv bele kuge, osim reči i obećanja, čini se da ne postoji ništa konkretno što bi ljude podstaklo da osnivaju porodicu u Srbiji.
Kao šamar deluju podaci o pražnjenju učionica u Srbiji koje je prošle nedelje objavio Republički zavod za statistiku. Ipak, ta vest kao da je ostala u senci „većih i važnijih“ događaja- potpisivanja sporazuma sa Kosovom, poklonjenog penkala i ključeva Bele kuće.
Posledice starenja stanovništva Srbije odlično se vide i kroz statistiku osnovnog obrazovanja u Srbiji u poslednjih deset godina, koju je objavio Republički zavod za statistiku.
Iz kabineta ministarke bez portfelja, zadužene za demografsku politiku Slavice Đukić Dejanović, stižu podaci koji kao da žele da prkose sumornoj statistici.
„Preduzete mere Vlade Srbije koje proističu iz Strategije podsticanja rađanja ulivaju blagi optimizam zbog činjenice da je u 2019. godini rođeno 424 beba više nego u 2018. godini. Srbija u poređenju za zemljama u okruženju (bivše zemlje SFRJ, Albanija, Bugarska i Rumunija) jedina beleži rast broja živorođenih u 2019. u odnosu na 2018. godinu iako su sve zemlje suočene sa demografskim izazovima nedovoljnog rađanja i intenzivnom emigracijom mladog stanovništva.
Takođe, stopa ukupnog fertiliteta (broj dece po ženi) prvi put posle 15 godina veća je od 1,5, a primetno je i da se žene u Srbiji odlučuju za rađanje više dece (raste broj treće, četvrto i petorođenih). U 2019. godini, beleži se i manji broj umrlih za 197 u odnosu na 2018. godinu“, odgovaraju iz tog ministarstva.
Mađarska i njene podsticajne mere, često se pominju kao uzor: Oslobađanje od poreza za majke četvoro i više dece, subvencionisani stambeni krediti koje parovi ne moraju da vrate ako dobiju treće dete, naknada u iznosu puno plate tokom porodiljskog odsustva i mogućnost bolovanja za bake i deke koji čuvaju decu – samo su neke od mera kojima Vlada Mađarske pokušava da podigne natalitet.
Jedna od najpopularnijih mera za podršku porodici u toj zemlji su subvencionisani krediti koje država daje mladim parovima u iznosu do 10 miliona forinti (oko 30.000 evra). Parovima koji dobiju dvoje dece biće „oproštena“ trećina duga, dok će onima sa troje dece biti poništen ceo dug. Uslov je da se venčaju zakonski, pre 41. rođendana supruge. Pored toga, Mađarska daje i olakšice za kupovinu porodičnih vozila sa sedam sedišta, tzv. „miniven“ kategorije.
Iz nadležnog ministarstva slažu se sa time da ove mere imaju efekta, ali ne odgovaraju na pitanje kada bi i Srbija mogla da krene tim stopama.
„Mere populacione politike koje sprovodi Mađarska Vlada od sredine 2019. godine i subvencije prilikom dodele kredita za rešavanje stambenog pitanja mladim bračnim parovima u ovoj zemlji su dale pozitivne signale. Tako se npr. u Mađarskoj beleži porast sklopljenih brakova početkom 2020. godine, ali i blagi porast novorođene dece“, napominju iz kabineta ministarke Đukić Dejanović.
Statistika koja deprimira
Kada se posmatra po regionima broj osnovaca u posmatranom periodu porastao je jedino u glavnom gradu, i to za osam odsto. U beogradskom regionu prethodne školske godine je bilo 128.758 učenika, dok ih je pre deset godina bilo 119.550.
Svi ostali regioni beleže pad i to najviše Južna i Istočna Srbija, gde je 21,2 odsto manje osnovaca nego pre deceniju. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji broj učenika u osnovom obrazovanju pao je za skoro 14 odsto, a u Vojvodini za nešto manje od 12 odsto.
U prvi razred prošle godine je upisano 14,3 odsto manje đaka nego pre deset godina, pošto je 2010/2011. bilo 74,759 prvaka, za razliku od 2019/2020. kada ih je bilo 64,015.
Pao je i broj završenih osnovaca i to za 8,8 odsto, jer je pre deset godina osnovnu školu završilo 74,294 učenika, a u junu ove godine 67,765.Pored broja osnovaca u glavnom gradu, još samo jedan podatak u ovoj sumornoj statistici je u plusu. Reč je o broju osnovnih škola. U školskoj 2019/2020. godini u Srbiji je bilo 1,136 osnovnih škola i to je 23 više nego 2010/2011. Međutim, u tom periodu pao je broj izdvojenih odeljenja za 223, što je verovatno posledica gašenja seoskih škola.
Demografkinja i profesorka Geografskog fakulteta Danica Šantić je za naš portal napravila pravu retrospektivu demografske slike Srbije i toga kako smo stigli tu gde smo danas.
„Broj stanovnika u Srbiji se smanjuje već nekoliko decenija. Od 1989. godine u Vojvodini i 1992. godine u Centralnoj Srbiji beleži se opadanje broja stanovnika usled nedovoljnog rađanja i iseljavanja stanovništva iz zemlje. Taj trend je prisutan i danas, ali je još više naglašen i produbljen. Deca, koja su školske 2010/2011. godine polazila u prvi razred rođena su početkom XXI veka, kada je nivo rađanja bio znatno viši. U prve tri godine novog milenijuma rađalo se između 78.000 i 79.000 beba. Prema podacima za 2019. godinu taj broj je drastično manji i iznosi oko 64.000 živorođenih.
Prema raspoloživim demografskim pokazateljima taj trend će se nastaviti i u bliskoj budućnosti. Naime, samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja godišnje gubimo oko 37.000 stanovnika, što je približno veličini opštine Savski Venac. Ono što predstavlja još veći problem je nedostatak podataka o iseljavanju. Danas je u Srbiji nepoznanica koliko stanovnika godišnje ode u inostranstvo na stalan ili privremeni boravak.
Brojke imaju veoma širok raspon u zavisnosti od izvora podataka, kreću se od 15.000 do čak 60.000 godišnje. Kada bi se ovi podaci sabrali sa podacima o prirodnom priraštaju, jasno je kolika je dubina demografskih problema u kojima se nalazi naša država. Stopa ukupnog fertiliteta je ispod nivoa potrebnog za prosto obnavljanje (2,1 deteta po ženi) i iznosi 1,5 deteta po jednoj ženi, prosečna starost majki pri radjanju prvog deteta je 30 godina, 2/3 beba se rađa u gradskim naseljima, stanovništvo je sve starije, sa udelom starijih od 65 od preko 20%, sve je vise nezaposlenih i neaktivnih, odnosno osoba koje ne traže posao.
Treba istaći i veoma važan podatak, a to je da pored dominantnog prostora u kojem preovlađuje model nedovoljne reprodukcije, u opštinama Tutin, Novi Pazar, Sjenica, Preševo i Bujanovac preovlađuje model proširene reprodukcije i populaciona ekspanzija“, kaže Šantić.
Na pitanje kako zaustaviti izumiranje Srbije i koliko je korona uticala i zaustavila demografske mere i populacionu politiku u zemlji, Danica Šantić kaže da je neophodno postići jasan konsenzus svih relevantnih aktera društvenog razvoja o urgentnosti rešavanja duboko ukorenjenih demografskih trendova.
„Strategija podsticanja rađanja iz 2018. godine i Strategija o ekonomskim migracijama za period 2021-2027.godine su važni strateški dokumenti na nacionalnom nivou, koji svojim merama i aktivnostima treba da ukažu na moguće pravce rešavanja problema.
Sa pandemijom COVID-a 19 susreli smo se i sa jednom potpuno novom situacijom, a to je veliki broj povratnika iz inostranstva, kao i preporukama pojedinih lekara za odlaganje rađanja. I sama pandemija nepoznanica, nemoguće je predvideti u kom pravcu će se dalje odvijati demografski trendovi, ni da li će se nakon završetka stvari vratiti na stanje pre njenog izbijanja. To ne mogu da predvide ni razvijene države Evrope i sveta“, kaže Šantić.
Pogledajte i:
U ovim neizvesnim vremenima, na koga bismo, ipak, mogli da se ugledamo u kreiranju populacione politike?
„Populaciona politika je privilegija bogatih država. Najefikasniju populacionu politiku u Evropi imaju Švedska i Francuska, koje zahvaljujući visokom standardu značajan deo sredstava opredeljuju upravo za kreiranje mera za podsticanje rađanja“, kaže Šantić.
„Sa druge strane, jasno je da se region Centralne i Jugoistočne Evrope suočava sa nepovoljnim demografskim trendovima, te ržave ulažu napore da definišu što efikasnije mere. Jedan od primera je Mađarska. Pomenula sam da i Srbija ima strategiju rađanja uz jasno definisane mere koje se odnose na usklađivanje rada i roditeljstva, očuvanje reproduktivnog zdravlja, psihološku cenu roditeljstva.
U Srbiji se mere kreiraju i sprovode i na nivou lokalnih samouprava u skladu sa njihovim budžetima, prepoznavanjem problematike i kapacitetom da se problemi adresiraju i eventualno reše. Ali potrebno je da prođe dosta vremena, bar decenija ili dve da bi se jasnije videla efikasnost mera.
Ukoliko želimo brže efekte, pažnju treba da posvetimo efikasnijem upravljanju migracijama stanovništva, a cilj je da se ublaži iseljavanje kako iz ruralnih prostora, tako i iz države. Povratne i cirkularne migracije stručne i visokoobrazovane radne snage, mogu da budu potencijal koji će se odraziti i na smanjenje broja građana koji nameravaju da se isele iz zemlje“, zaključuje Šantić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
