Postoji mesto iznad Zemlje gde sateliti prestaju da rade: Naučnici ga zovu Bermudski trougao jer šta god dotakne uništi

Ne možete ga videti, ali ono postoji i često ga nazivaju Bermudskim trouglom svemira.

Zvanično poznato kao Južnoatlantska anomalija, ovo neobično ponašanje elektronike uzrokovano je slabljenjem Zemljinog magnetnog polja na tom mestu. Iako nas magnetno polje inače štiti od zračenja, u ovoj oblasti ono je znatno slabije, pa opasne čestice lakše prodiru.

„U ovoj regiji naelektrisane čestice redovno dolaze bliže površini Zemlje nego bilo gde drugde“, objašnjava NASA-in heliofizičar dr Ešli Grili. Te čestice ostaju zarobljene u ovom „udubljenju“ i mogu tu da se zadrže godinama, stvarajući probleme svemirskim letelicama.

Ako visokoenergetski proton pogodi osetljivu elektroniku, može izazvati privremene smetnje, poput gubitka podataka, ali i trajna oštećenja zbog kojih uređaj potpuno prestaje da radi. Takođe, nagomilavanje naelektrisanja na površini letelice može dodatno oštetiti sisteme.

Zbog toga svemirske agencije i privatne kompanije često isključuju satelite kada prolaze kroz ovu zonu i izbegavaju planiranje svemirskih šetnji. Ipak, ovu pojavu ne možemo kontrolisati, a dodatni izazov je to što se ona vremenom pomera.

"Rupa“ u svemiru

Južnoatlantska anomalija predstavlja slabu tačku u Van Alenovim pojasevima, zaštitnim prstenovima zračenja koji okružuju Zemlju oko ekvatora.

Ovi pojasevi, u obliku dva prstena, nalaze se stotinama kilometara iznad Zemlje i sadrže visokoenergetske čestice koje mogu ostati zarobljene hiljadama godina. Međutim, nisu savršeno simetrični, pa u zonama gde je magnetno polje slabije čestice dolaze bliže planeti, čak na oko 200 kilometara visine, upravo tamo gde se nalaze mnogi sateliti i Međunarodna svemirska stanica.

Iako deluje kao ozbiljan problem, ova anomalija zapravo ima i važnu ulogu. Ona funkcioniše poput svojevrsnog „ponora“, privlačeći opasne čestice i sprečavajući da se šire u ostatku orbite.

Sve počinje u jezgru Zemlje

Uzrok ove pojave krije se duboko u unutrašnjosti planete. U spoljašnjem jezgru, koje čini sloj rastopljenog gvožđa i nikla debljine više od 2.200 kilometara, kretanje tog materijala stvara Zemljino magnetno polje.

Ovo kretanje nastaje usled konvekcije, topliji materijal se podiže, hladniji tone, a sve dodatno komplikuje rotacija Zemlje. Takvo vrtloženje ponaša se poput ogromnog dinama koji generiše magnetno polje koje se proteže daleko u svemir.

Međutim, to polje nije ravnomerno. Postoje delovi gde je slabije, pa čak i mesta gde je smer magnetnog toka obrnut, što doprinosi nastanku anomalije.

Anomalija koja se pomera

Ono što ovu pojavu čini još neobičnijom jeste činjenica da se ne samo širi, već i pomera. Naučnici primećuju promene već na svakih nekoliko godina, a tokom vekova njena pozicija se značajno menja.

Istraživanja pokazuju da anomalija nije nova može se pratiti unazad čak 11 miliona godina. Zanimljivo je da se prvobitno nalazila iznad zapadne Afrike, a vremenom se pomerila ka Južnoj Americi.

Ovaj pomak verovatno je povezan sa procesima u unutrašnjosti Zemlje i razlikama između kontinentalnih ploča, odnosno načinom na koji toplota i materijal kruže između jezgra i omotača planete.

Da li preti promena magnetnih polova?

Zbog slabljenja magnetnog polja u ovoj oblasti, naučnici se pitaju da li bi to moglo da nagoveštava buduću promenu magnetnih polova Zemlje. Takvi preokreti su se u prošlosti već dešavali, ali ne postoje dokazi da će se uskoro ponoviti.

Iako jačina magnetnog polja trenutno opada, ona je i dalje daleko iznad nivoa koji bi ukazivao na skoru promenu. Takav proces traje veoma dugo i ne može se dogoditi naglo.

Zašto je magnetno polje ključno za život?

Iako priče o slabljenju magnetnog polja mogu zvučati zabrinjavajuće, nema razloga za strah. Tokom istorije planete ono je često variralo, ali je i dalje dovoljno snažno da nas štiti.

Bez magnetosfere, Zemlja bi bila izložena snažnom svemirskom zračenju, a atmosfera bi vremenom bila razneta u svemir. To bi značilo gubitak vode i ključnih gasova, bez kojih život ne bi mogao da opstane.

Zato ova nevidljiva zaštita, iako ponekad pokazuje neobične slabosti, ostaje jedan od najvažnijih razloga zbog kojih život na Zemlji uopšte postoji.