Nizak nivo pismenosti, nekritički odnos prema novim tehnologijama, nezainteresovanost za učenje... Nažalost, ovo su, prema rečima nastavnice srpskog jezika i književnosti Vesne Vojvodić, neke od odlika današnjih srednjoškolaca koje su posebno došle do izražaja u ovoj školskoj godini, nakon prvih pismenih zadataka. Ni kod osnovaca nije bolje - i oni podležu "kopi-pejstu" sa interneta, ne znaju da se izraze rečenicom, a mešanje ćirilice i latinice im je postalo uobičajena stvar.
Školski pismeni zadaci su reprezentativni sastavi kojima, u određenim periodima u toku školske godine, nastavnici i profesori teže da vide kakve efekte daje ukupna nastava kulture izražavanja, a posebno nastava pismenosti.
Pismeni zadaci su, jednostavno rečeno, reprezentanti učeničke pismenosti, a prema rečima nastavnice srpskog jezika i književnosti Vesne Vojvodić, učenici, a pre svega, srednjoškolci, sve su slabije pismeni i sve nesigurniji u sebe.
„Imamo jednu vrlo štetnu i opasnu tendenciju koju možemo pripisati nekakvim glavnim tokovima u društvu. Deca se priklanjaju liniji manjeg otpora i bitno im je da samo nekako odrade obavezu. Više to ne doživljavaju i ne razumeju kao oblast u kojoj će oni iskazati svoje misli, ideje, stavove i procene. Ovo je sada za njih samo jedna vrsta prepreke na putu do cilja, a to je da se što pre završi i da se te obaveze skinu sa vrata“, smatra nastavnica.
PROČITAJTE JOŠ:
Dodaje da je primetan izrazito nizak nivo pismenosti kod srednjoškolaca koji je, s jedne strane, posledica činjenice da se pismenost i u svom funkcionalnom i u elementarnom obliku u našem društvu očigledno nedovoljno ceni.
„Od đačke knjižice ispada da je u društvu mnogo važnija partijska knjižica, ma čija god ona bila. Onda i nema motivacije da se radi na nekakvom nadrastanju ličnom i da deca shvate da je svaki mesec i svaka godina prilika da budu bolji i pismeniji u svakom smislu. Na drugoj strani je nektrički odnos prema novim tehnologijama. Učenici gube i one motoričke sposobnosti. Takođe, primetno je da mešaju latinična i ćirlićna slova u srednjoj školi, nego pišu takozvanu ošišanu latinicu. To je jedna od posledica činjenice da su mnogo više usmereni na nove thenologije, a mnogo nesigurniji u elementarna slova i pismenost. To je problem“, tvrdi naša sagovornica.
Nastavnica Vesna uočava da đaci, načelno, žele i traže slobodne teme prilikom pismenih zadataka. Međutim, na kraju se pokaže da je to mnogo nesigurniji, opasniji i izazovniji teren za njih, smatra ona.
„Deca radije biraju slobodne teme nego one koje su inspirisane gradivom. U mojoj praksi, uvek dajem teme koje su inspirisane gradivom, ali koje ostavljaju značajan prostor u kom učenik može da iznese svoje stavove, mišljenje i procenu u vezi sa zadatom temom. Kada moje kolege koje daju slobodne teme koje nisu ni u kakvoj vezi sa nastavnim jedinicama, onda ta vrsta slobode ovim mladim ljudima danas, nažalost, postaje teška. Onda bude tužno kada to područje slobode koje je deci omogućeno da maksimalno prilagode sebi, izostane“, objšanjava nastavnica.
Među učenicima vlada i, smatra nastavnica, stalna, ali pritajena i prigušena tendencija da se iz lične nesigurnosti preuzme nešto tuđe, pa tako i sastavi sa interneta.
„To tuđe se preuzima nekritički, u smislu: Ma, nema veze, bitno da je neko napisao. Ali ta vrsta entropije ‘samo da prođe i da to odradimo’ je nešto sa čime uvek treba uveravati mlade ljude da se, uprkos što u našem društvu ne deluje da je tako, ne isplati biti nepošten i da mnoge stvari ne mogu da se izraze materijalno i finansijski. A kada me pitaju: Ministar finansija može da prepisuje u svom doktoratu? To je jedanpečat beščašća koji će dugo pratiti naše škole i koji ostavlja izuzetno rđave posledice po one vrednosti i moralne vrline i onda mi u školi želimo da ostanemo dosledni“.
Nastavnica Vesna uči đake prvog i trećeg razreda srednje stručne škole. Stariji učenici su prilikom pismenih zadataka imali mogućnost da biraju između šest-sedam tema koje su bile inspirisane poezijom i stvaralaštvom moderne.
„Na primer – šta je sve promašio glavni junak Čehovljeve drame ‘Ujka Vanja’. To su, dakle promašeni životi, besmislene sudbine, neuzvraćene ljubavi…To je vrlo aktuelno u svakom ljudskom životu. To je bila odlična prilika da oni malo pretresu i svoje standarde i principe i da otkriju kakav je njihov odnos prema neuzvraćenoj ljubavi. To je za mene dvostruki zadatak, ne samo šta su oni uspeli da razumeju, nego i kako oni životne vrednosti dvode sa onim što su sudbine likova“.
Prvaci su, s druge strane, imali teme vezane za junačku narodnu pesmu „Kneževa večera“. Trebalo je da pokažu kakav je njihov odnos prema motivu oklevetanog junaka i kako oni to vide iz svog ličnog ugla.
„Bilo je jedna izgubljena priča iz povesti srpske pismenosti, tu su imali najviše slobode. Ztaim, bila je jedna zanimljiva tema, a to je ‘Moje autentično razumevanje i tumačenje pesme Strepnja Desanke Maksimović’. Dala sam neke neverovatne predloge, baš da vidim kolko su kreativni“.
Zaključuje da je nastrašnije kada đaci završe školu i potpuno uđu u društvo, ne poštujući norme koje bi, do tada, trebalo da su naučili.
„Onda se mi, prosvetni radnici, s razlogom zapitamo: Čemu smo ih onda učili?. Ovde nije toliko pitanje znanja koliko je pitanje nekih važnih životnih vrednosti za svakog čoveka. Mlad čovek mora da nauči da je važno da bude pismen. Vuk Karadžić je lepo govorio: Haos u tekstu pokazuje haos u mislima. Deci svakako nije lako. Mi smo ipak živeli u nekom drutšvu koje je negovalo i bar bilo dosledno u tom odnosu prema vrednostima. Danas je utilitarnost dominantna, i sve drugo nekako deluje nedovoljno moćno, a vama argumenti izmiču iz ruku kada ih uveravate da ipak treba da se vode određenim moralnim principima. Onda oni čak i bez ikakve zle namere pitaju: Dokle su vas ti principi doveli“, priznaje naša sagovornica.
Nastavnica srpskog jezika i književnosti Jasmina Stanković koja predaje učenicima sedmog i osmog razreda u beogradskoj Osnovnoj školi „Ćirilo i Metodije“ objašnjava za naš portal da je veliki problem kod svih đaka činjenica da slabo čitaju i pišu.
Zbog toga dolazi do nemogućnosti da svoje misli pretoče u rečenicu, a nažalost, mešanje čiriličnih i latiničnih slova postalo je svakodnevica.
„Problematika kod učenika je velika, pre svega zbog toga što deca sve manje čitaju. A jedan veliki problem postoji još u nižim razredima, a to je da se od prvog do četvrtog razreda mnogo rade nastavni listići na kojima đaci treba dodaju po reč il idve. I onda oni ne umeju da izraze rečenicu. To je moj lični utisak, da su ove generacije lošije jer se premalo piše u školi, a mislim da mora da se piše, da se insistira na tome, da se forsira situacija u kojoj dete izražava svoju misao rečenicom, a ne da dopunjava rečenice sa nastavnih listova“, smatra nastavnica Jasmina.
Dodaje da su đaci na pismenom zadatku „zaboravljali“ da u rečenici upotrebljavaju predikat, što pokazuje da zaista ne umeju da misao pretoče u rečenicu.
„To mi je baš koleginica ispričala koja je već držala pismeni zadatak. Kaže: Tačno vidiš da dete ne ume da izrazi misao. Niže rečenicu koja nema predikat. To su neki od problema, naravno, ne kod sve dece, ali kod većine njih“.
Nastavnica Jasmina baš danas ima pismeni zadatak u svojim odeljenjima, a za teme su izabrane one iz lektire.
„Teme su iz lektira, recimo ‘Moja tajna’ ili ‘Jedan čuperak u mojoj glavi’, nešto tako. Ali, deca mogu da pišu slobodno na te teme, recimo o nekoj njihovoj tajni ili o njihovom plavom čuperku… Uvek su predložene tri teme da bi svako pronašao ono što mu odgovara“.
I osnovci se, nažalost, bave resavskom školom, pa tako pojedini prepišu ceo sastav sa interneta. Nastavnica Jasmina takvo delo kažnjava čistom jedinicom.
„Ja hvatam one koji koriste internet i kopi pejst. Kada posumnjam da rečenica nije od đaka odnosno da on ne piše takvim stilom, samo ukucam na guglu i meni izađe odakle je. Oni misle nas da prevare, ali nema šanse. Naaravno, ne rade to svi, samo pojedinci. Oni zapravo imaju aplikaciju koja piše sastav na određenu temu. I svaki put kada ubaci tu temu, on mu da drugi sastav. Kada to vidim, odmah jedinica. Ne može drugačije, zna se šta sleduje za prepisivanje. To je, uostalom, i teži prekršaj“, kaže ona.
Internet i društvene mreže doprinele su da deca, međusobno, pismeno komuniciraju u „skraćenoj varijanti“ – „ok“, „nmg“, l.noć“ i tako dalje, smatra nastavnica Jamsina.
„Deca međusobno netačno pišu poruke na društvenim mrežama, skraćeno, ne vode računa o pravopisu i onda se to prenosi. I ono što znaju, oni jednostavno u komunikaicji jedni sa drugima zaborave jer ne vode računa. Takođe, mešaju čirlicu i latinicu, što je baš prisutno. Zato, neophodno je da đaci što više pišu i čitaju. Čitanje je uslov svih uslova, ali to je opet do kuće, a naša kuća nije mnogo sklona čitanju, nažalost, i to se tačno vidi po deci“, zaključuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO: Da li je škola postala dosadna i neprilagođena novim generacijama?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare