0
Povećanje plata zdravstvenim radnicima, nabavka stotine inovativnih lekova, lečenje dece od kancerogenih i retkih bolesti, ulaganje u imunoterapije, savremenu medicinsku opremu, uniforme, sanitetska vozila, ali i rekonstrukcije, opremanje i kompletno sređivanje domova zdravlja i svih opštih bolnica u manjim mestima širom zemlje, kao i pokretanje informacionog sistema koji objedinjuje državno i privatno zdravstvo, samo su deo najprioritetnijih koraka koje treba da učine Ministarstvo zdravlja zajedno sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO) u 2023. Međutim, u narednoj godini, po svemu sudeći, „planirani“ napredak srpskog zdravstva pada u vodu. Vlada Srbije je nažalost, ispred zdravlja stavila pripremu za rat i sukobe, pa su tako za odbranu i policiju planirani budžeti od 160, odnosno 109 milijardi dinara, dok je za zdravstvo opredeljena suma od 31 milijardu za celu sledeću godinu.
Pročitajte još:
0
1
28
0
Investicije u zdravstvo i prosvetu biće smanjene za 13 milijardi dinara u 2023., ali zato Vlada ne odustaje od ulaganja u kupovinu naoružanja.
Takođe, Vlada Srbije uporna je sa projektom izgradnje nacionalnog stadiona, koji je očigledno ispred zdravlja masovno obolelog i ostarelog stanovništva, koji sve više pune bolnice, dok su mesta na „tribinama“ upražnjena. Za ovaj grandiozni projekat biće izdvojeno sedam milijardi dinara ili oko 60 miliona evra, a u naredne tri godine ukupno oko 180 miliona.
Iz Vlade objašnjavaju da je manje ulaganje u zdravstvo posledica manjeg ulaganja u upravljanje pandemijom, iako je veći deo sredstava za borbu protiv kovida dobijen iz donacija Evropske unije. U budžet Ministarstva zdravlja u 2022. slilo se 44,3 milijarde dinara, a naredne godine biće za 13 milijardi manje novca.
„Vidi se koliko je ovoj vlasti stalo do zdravlja ljudi. Važnija je zabava i stadioni nego da imamo dobro organizovanu zdravstvenu službu. U brojnim selima nema nijednog zdravstvenog radnika i to je veliki problem. Godinama ukazujemo na to da se gase seoske ambulante, jer u njima nema ko da radi, pa onda ljudi napuštaju ta mesta, iseljavaju se jer nemaju ni ambulantu, ni školu, osnovne stvari. Treba konačno da se sprovede reforma zdravstvenog sistema, da se povećaju plate zdravstvenim radnicima jer novac najviše stimuliše čoveka, a to su nam članovi Vlade pokazali na svom primeru. Treba pružiti šansu mladim ljudima koji su odlični studneti da im ponudimo savršeno opremljene i sređene klinčke centre, ali i visoke plate. Budžet se ne puni od donacija, već od realnih izvora, a za kovid smo dobijali sredstva od EU i od toga smo se delimično opremili. Prošle godine je takođe delimično uloženo u opremanje zdravstvenih ustanova, ali u njima nema kadra. Moramo da stimulišemo ljude da ostanu ovde, tako što ćemo im povećati plate, što ne možemo sa smanjenim budžetom“, kaže za Nova.rs dr Tatjana Vešović, specijalista ginekologije i akušerstva i članica Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Lekari su besni, jer je za vlast zdravlje građana na poslednjem mestu, dok su ispred bolnica redovi i „liste čekanja“, a sahrana je toliko da će nam uskoro zaista „groblja postati tesna“.
„Oboleli ljudi za koje nema mesta u bolnicama, invalidi kojima se životi ubrzano gase bez lekova i terapija, kao i broj sahrana, pokazuje koliko je budžet za 2023. adekvatan. Mislim da bi novac, koji je opredeljen za odbranu, vojsku, policiju i stadion, možda vlast u narednom periodu trebala da prelije u budžet za sahrane, jer će skočiti broj umrlih, a to su oni koji nisu dočekali postelju u bolnici. Školstvo, zdravstvo i pravosuđe su tri stuba države. Mi smanjujemo budžete za dva od tri ova ‚stuba‘, urušavamo ih i time uništavamo sopstvenu državu. Budžet za 2023. je ništa drugo do mazanje očiju narodu, to je jedna obična farsa. Deo zemljišta koji je namenjen za nacionalni stadion treba da se odvoji za te sahrane i da se uloži u rampe za invalide, jer građani Srbije nisu željni utakmica i provoda, već zdravlja, koje odavno nemaju. Bolesni smo, umiremo, tonemo, a nema ni one ‚grančice‘ da se za nju uhvatimo i izvučemo na kopno“, revoltirano za Nova.rs priča dr Anđela Gavrilović, neurolog.
Kome u Srbiji trebaju lekari? Ironično pitaju „beli mantili“.
„Mi smo pobedii koronu i ne moramo uopšte više da se lečimo. Kome trebaju lekari? Srbija je zemlja blagostanja, nema više bolesti, ni muke. Sad vlast neka izgradi stadion, plati pevačice za doček Nove godine, jer je došlo vreme za zabavljanje i slavlje. Eto tako bi svaki normalan čovek prokomentarisao plan budžeta za 2023. Naš narod pije najgora pića, nema šta da jede, ne zna koji problem pre da rešava, kad dođe do bolesti hvataju se za glavu, jer lekara nema, a ako se vlast ne pozabavi zdravstvom, neće ih ni biti. Nama trebaju vračevi, a ne lekari. Povećali su budžet za vojsku, a ako hoće da ratuju, neka zovu ekipu iz ‚Zadruge‘, jer niko normalan neće u njihove ratove“, kaže za Nova.rs dr Dejan Žujović, pulmolog.
Zašto je zdravstvu potrebno više novca?
Lečenje SMS porukama i inovativni lekovi
Apeli za pomoć oboleloj deci uobičajena su pojava u Srbiji jer nažalost nemamo obezbeđene lekove od strane države za sve mališane kojima su potrebni. Putem društvenih mreža, SMS poruka, prodajom dragocenosti, humanitarnih koncerata, građani iz dana u dan prikupljaju novac za terapije, operacije najmlađih, a u poslednje tri godine sakupljeno je više od 20 miliona evra. Epilog stalnog prikupljanja novca mogao bi da prestane samo ako bi se u budžet zdravstva odvojila veća sredstva za skupe lekove i imunoterapije za decu, ali i odrasle, koji se bore sa najrazličitijim bolestima, za koje u Srbiji nema leka.
Plate zdravstvenih radnika
Prema pojedinim statistikama, Srbiju je u poslednjih 20 godina napustilo više od 10.000 lekara, a najveći broj njih, kao motiv za odlazak navodi – platu. Mesečna primanja zdravstvenih radnika u našoj zemlji najniža su u regionu, toliko da lekar specijalista nema ni 1.000 evra, dok hirurzi i profesori primaju jedva toliko. Zadržavanje medicinskog kadra u Srbiji nemoguće je bez drastičnog povećanja plata, za šta je neophodan veći budžet Ministarstva zdravlja, odnosno RFZO-a.
Stare bolnice i medicinska oprema
Zdravstvene ustanove u manjim mestima u Srbiji vape za sređivanjem i opremanjem, dok se seoske ambulante gase jer nema novca za njihovo održavanje, ali ni kadrova koji bi tamo radili. Skeneri, magneti, aparati za skrining i druga značajna oprema koja se koristi kod najtežih oboljenja, u našoj zemlji su u najvećem procentu stari i po 20 godina i kvare se na nedeljnom nivou, medicinari u svim ustanovama sami kupuju i održavaju svoje uniforme, jer džava čak ni to ne može da obezbedi, a ovu bedu i sramotu može da promeni samo veći budžet za zdravstvo.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare