Nedovoljan broj psihologa i pedagoga u školama, više puta u prethodnom periodu isticao se kao jedan od glavnih problema srpske prosvete. Država nije napravila mnogo, čak ni posle majskih tragedija, pa tako i danas u školama imamo više računovođa, kojih svakako treba da bude, nego psihologa i pedagoga. U prilog tome govori i svedočenje psihologa Ružice Petrović Gašević, koja duže od dve decenije radi sa decom.

Aktiv psihologa i pedagoga zaposlenih u osnovnim i srednjim školama Srbije uputio je otvoreno pismo u ponedeljak na adrese najvažnijih institucija u Srbiji, počev od Ministarstva prosvete. Ukazuju na veliko opterećenje i pritiske koje trpe.

Psiholog Ružica Petrović Gašević kaže da pritisak na psihologe i pedagoge zaposlene u školama traje već duži niz godina. Priseća se 2015. godine, kada je ova profesija pretrpela veliki udar.

Foto:Aleksandra Petrović/Nova.rs

„Te 2015. bila je velika seča, kada smo proglašavani za tehnološke viškove, a škole ostajale bez stručnih saradnika. Došli smo do toga da je u školama ostao po jedan, ili još gore ono kad kažu ‘jedan i po’ stručni saradnik. To je dovelo do toga da su psiholozi, na primer, morali da rade poslove pedagoga i obrnuto“, kaže naša sagovornica.

Dodaje i da ljudima u nekom trenutku više nije bilo jasno ni šta psiholozi i pedagozi rade, jer su im konstantno uvećavani poslovi.

„Mi već dugi niz godina imamo situaciju da kada dođe do inspekcijskog nadzora zbog prigovora na ocenu ili nekog objektivnog ili subjektivno doživljenog propusta, od tog nastavnika se traži pisana izjava, ali nama se često postavlja pitanje – šta smo mi preduzeli. Mi smo tu savetodavno telo i stručni saradnici. Mi sa njima sarađujemo i pomažemo, sve što kažemo nije obavezujuće, a pritom odgovaramo za sve što se događa“, ističe sagovornica Nova.rs.

Naglašava da je bilo slučajeva da kroz kolektivni ugovor psiholozi i pedagozi budu bodovani kao isto zanimanje.

Novi pravilnik – nedovoljan 

„Imamo novi Pravilnik o finansiranju ustanova, koji je u septembru stupio na snagu – po njemu, svaka škola, na primer bez obzira na broj učenika ima pravo na šefa računovodstva i sekretara škole, a broj psihologa i pedagoga je uslovljen brojem odeljenja. Jeste se granica malo pomerila, da su neke škole dobile veći broj saradnika, ali je važno razumeti da je svakoj školi potreban i psiholog i pedagog jer je samo tako stručna služba celovita“, kaže naša sagovornica.

Neretko se dešava situacija u kojoj je sav posao „svaljen“ samo na jednu osobu, a zahtevi se više uvećavaju.

„Dešava se da u jednoj školi imate i jednog psihologa ili jednog pedagoga koji radi sa svim učenicima, nastavnicima i roditeljima u toj školi. Ako su zaposleni u u dve škole, zaduženi su za đake, roditellje i zaposlene u dve škole. To je mnogo teško podeliti. Kako postići sve te zahteve koji su ogromni. I deca i roditelji od doba korone imaju sve više potrebe za podrškom. Dece kojima je potrebna podrška i pomoć je sve više, takođe gledajući celokupan kontekst u kome odrastaju i način života i brojne izazove sa kojima se u odrastanju deca suočavaju, i potrebe roditelja za podrškom i savetima su sve veće“, kaže Ružica.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Poziva se i na deo otvorenog pisma koje su u ponedeljak uputili, a u kom se navodi da se „od psihologa i pedagoga se očekuje apsolutna uspešnost u promeni ponašanja učenika. Lekari mogu da ne uspeju da izleče ulkus ili depresiju, ali ako mi ne uspemo da promenimo ponašanje nekog učenika, onda se zaključuje da nismo sve preduzeli ili da nam je pristup bio pogrešan. Zanemaruje se delovanje i snaga faktora koji su skoro potpuno izvan naše kontrole (mediji, vanškolske vršnjačke grupe, društvene mreže…)“.

Inicijativa upućena još u junu 

Sagovornica našeg portala precizira da su psihološka i pedagoška društva još u junu uputila inicijativu za poboljšanje statusa, ali s obzirom da Ministarstvo prosvete i druge relevantne institucije ne preduzimaju adekvatne korake, došlo je do spontnaog okupljanja u aktiv.

PROČITAJTE JOŠ

Ono što je važno napomenuti je i da veliki broj psihologa i pedagoga, uprkos činjenici da dugo rade, napuštaju škole, a interesovanje kod mladih za ovom profesijom je malo.

Aktiv psihologa i pedagoga traži da se poveća broj i uredi status psihologa i pedagoga, kao i da se definišu zaduženja i odgovornosti psihologa i pedagoga kroz donošenja Pravilnika o kompetencijama stručnih saradnika sa jasnim zaduženjima.

Traže i da se adekvatno vrednuje rad psihologa i pedagoga, kroz povećanje koeficijenta zarade za 15 odsto.

***

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar