"Konov koeficijent" doživeo je dvostuki demanti i zvaničnu propast: čak i sam Predrag Kon kaže da je ono što mediji tako predstavljaju i nazivaju "Konovim koeficijentom" zapravo izmišljena stvar i da se ne može smatrati ozbiljnim pokazateljem. I epidemiolog Zoran Radovanović u svom autorskom tekstu koji je objavljen u listu "Danas" tvrdi da je Konov koeficijent prevara.
Oba obrazloženja vam prenosimo u celosti:
„Odnos PCR pozitivnih u odnosu na broj testiranih ovom metodom ima smisla koristiti kao pokazatelj intenziteta aktivnosti virusa Sars 2 CoV samo ukoliko su brojevi koji se koriste precizni. To bi značilo da se koriste brojevi onih koji se prvi put javljaju na pregled sa sumnjom na kovid-19 i broj među njima onih koji su PCR pozitivni. To svakako nije odnos među brojevima ukupno testiranih i testiranjem objavljivanih kao pozitivnih.
Kako se to predstavlja preko novinara kao „Konov koeficijent“, tako nešto objektivno ne postoji kao ozbiljan pokazatelj. Objašnjenje da je odnos pozitivnih u odnosu na broj testiranih važan dao sam u samom početku pandemije u uslovima suženog testiranja kada je to bilo orijentaciono vrlo značajno. U redovnim izveštajima GZZJZ daju se vrlo precizno podaci o broju pozitivnih PCR testiranih pacijenata koji su dijagnostikovani kao sumnja na kovid, dakle prvih pregleda I to nema veze sa izmišljenim „Konovim koeficijentom“ i ima značaj kao pokazatelj aktivnosti virusa“, poručio je onaj po kojem je koeficijet dobio ime.
Sa druge strane profesor Radovanović je svoj autorski tekst naslovio „Prevara zvana Konov koeficijent“.
Da su poslednjih sedmica bili lišeni kontakta sa medijima u Srbiji, čak i najveći autoriteti u oblasti statistike i epidemiologije skrušeno bi priznali da ne znaju šta je Konov koeficijent. Bez oklevanja bi nabrojali desetine različitih koeficijenata, ali bi im ovaj ostao tajna čak i kada bi im bilo dozvoljeno da prekopaju sve dostupne enciklopedije i celokupnu naučnu literaturu.
Minut-dva bi im bio dovoljan da shvate da je reč o odnosu dela i celine, u konkretnom slučaju o udelu broja ispitanika pozitivnih na određeni test u populaciji podvrgnutoj (očekivalo bi se) istom testu. To je jedan od osnovnih načina da se dovedu u vezu dva broja, poznat iz osvita civilizacije, kada je trebalo deliti plen, pa bi ostalo čuđenje ko je u XXI veku uložio napor da ponovo „otkrije“ jednu tako belodanu istinu i, uzgred, da takvom banalnom pokazatelju da naglašeno pretenciozan naziv.
E, pa upravo u tome se krije „tajna“! Nije to obična proporcija, odnosno procenat. Brojilac, doduše, čine osobe kojima je u toku dana zaraza potvrđena metodom koja se smatra „zlatnim standardom“, PCR testom (PCR je anglosaksonska skraćenica za polimeraznu lančanu reakciju).
Problem je sa imeniocem. Molekularni biolozi uključeni u PCR testiranje uporno tvrde da ne bi mogli dnevno da obrade desetak hiljada uzoraka, koliko se navodi u zvaničnim dnevnim izveštajima, čak i kad bi radili u tri smene bez pauze. Imenilac se veštački povećava na četiri načina:
1. Ispitanici koji su se prvi put zbog tegoba javljali kovid ambulantama sabirani su sa osobama testiranim radi kontrolnih (ponovnih) pregleda. Ti ljudi su mahom proveli 14 ili više dana u bolničkoj ili kućnoj izolaciji, pa se očekuje da su već obeskličeni.
2. Njima se pridodaju putnici za inostranstvo, koji su zdravi (da nisu, ne bi putovali), tako da je prirodno da budu negativni.
3. Uz prethodne dve kategorije idu i građani podvrgnuti serološkim testovima. Reč je o testovima čija primena nema opravdanja u dijagnostici sveže infekcije, a kod nas se, mimo svih normi, često primenjuje na samom početku bolesti.
4. Mnogo je indicija da se svemu tome dodaje određeni broj fantomskih ispitanika.
Prilično je jasno čemu služi ovakva podvala: naduvavanjem imenioca veštački se smanjuje procenat pozitivnih nalaza, pa ispada da je situacija bolja nego što jeste. Stvaranje te iluzije bilo je naročito važno tokom poslednje tri nedelje maja i prve tri nedelje juna, dakle u predizbornom periodu, kada je trebalo da se narod oseti opušteno i privremeno zaboravi na rizike.
Osveta je došla u vidu drugog talasa, znatno burnijeg od prethodnog, a nagoveštavana je sve višim brojevima zaraženih. Tako je u prvoj polovini juna procenat pozitivnih ispitanika u pojedinim kovid ambulantama povremeno dostizao i 90 odsto (recimo, 18 od 20), ali je „razvodnjavan“ u Institutu „Batut“ na četiri opisana načina. Ako je bilo potrebno, brojilac je dodatno smanjivan, tako da se dolazilo do željenog rezultata od manje od pet odsto. To je ista nečasna ruka koja je 3-5, pa i 7-8 puta smanjivala brojeve umrlih, ružeći uspomenu na velikana narodnog zdravlja Milana Jovanovića Batuta.
Dakle, broj novootkrivenih pozitivnih podeljen brojem novoispitanih građana određenom metodom, u konkretnom slučaju PCR testom, naziva se prosto odnosom (engl. ratio) i izražava se proporcijom ili, češće, procentom. Za prikazani marifetluk trebalo je pronaći poseban naziv i tako se došlo do Konovog koeficijenta, koji sigurno neće ući u anale prave nauke, ali će imati počasno mesto u antologiji stručno-naučnih prevara.
Na nju je mnogo nas uporno ukazivalo, a najeksplicitnije ju je razgolitio profesor Oliver Stojković u jednoj TV emisiji. Istog dana mu je nevoljno dala za pravo dr Verica Jovanović, vršilac dužnosti direktorke Instituta „Batut“. Međutim, vlast se ne potresa zbog ovog raskrinkavanja i, kao u drugim sličnim slučajevima, tvrdoglavo i debelokožno nastavlja po svome.
Ostaje samo da se zaključi kako je učinjena nepravda doktoru Konu. On jedini u Kriznom štabu ima povremene krize savesti pred javnošću i pokušava da ukaže na istinu. Zato bi bilo pravednije da se ovaj pokazatelj nazove „štapskim“, a ako se već vezuje za pojedinca, da ponese ime nekog člana Kriznog štaba neosetljivijeg na suočavanje sa činjenicama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare