Malim maturantima ostalo je još vrlo malo vremena do prijemnog ispita za srednju školu. Koju od njih će upisati, zavisi od ostvarenih bodova na testu, ali i od proseka koji su ostvarili tokom školovanja. Ako nisu "oduvali" rezultatima, mnogi od njih opredeljuju se za srednju stručnu školu, što ne mora da znači da je loš izbor jer ima puno takvih škola koje, nakon završetka, obezbeđuju siguran posao. Ali, mnoge od njih je teško upisati. Iz Foruma srednjih stručnih škola kažu da je interesovanje osmaka već počelo, te da su se među najpopularnijim školama naročito izdvojile dve - elektrotehnička i Vazduhoplovna akademija.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže za Nova.rs da je i ove godine interesovanje za upis u srednje stručne škole izuzetno veliko kod malih maturanata.

Objašnjava da su se već izdvojile neke od njih, te da se roditelji raspituju i informišu u samim školama o potrebnom broju bodova za upis, o nastavnim predmetima i stručnoj praksi.

„Termini otvorenih vrata su popunjeni zbog ogromne navale roditelja koji se raspituju o uslovima za upis u pojedine stručne škole. Кao i prethodnih godina, naročito su popularni i traženi pojedini smerovi i profili. Recimo, smer Elektrotehničar informacionih tehnologija u beogradskoj Elektrotehničkoj školi ‘Nikola Tesla’. Prošle godine upisivali su samo odlikaši, a poslednji upisan imao je čak 93,07 bodova. Drugi smer u istoj školi koji je popularan među malim maturantima je Administrator računarskih mreža, gde je poslednji upisani imao 89,35 poena“, ističe Antić.

PROČITAJTE JOŠ:

Dodaje da se traže elektrotehničke škole i van prestonice odnosno u Novom Sadu.

„U Novom Sadu takođe vlada veliko interesovanje za elektrotehničke škole. U tamošnjoj Elektrotehničkoj školi ‘Mihajlo Pupin’ za smer elektrotehničar informacionih tehnologija prošle godine je poslednji kandidat na listi imao 93,65 poena. Za smer Elektrotehničar računara bilo je neophodno minimum 88,64 boda. To samo pokazuje da je godinama velika trka oko njih i da đaci moraju dobro da zagreju stolicu“.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Elektrotehničar informacionih tehnologija bavi se pretežno hardverskim delom računara. Tu spada održavanje i servisiranje računara, opreme i računarskih sistema. On popravlja kvarove, menja delove, sastavlja nove računare i rastavlja stare.

S druge strane, administrator računarskih mreža je dgovoran za povezivanje računara, održavanje mreže i druge računarske opreme. Brine se o eventualnim problemima na mreži i menja kvarne delove.

Oba profila su jako cenjena i dobro plaćena „u svetu računara“.

Godinama unazad vlada velika navala đaka i za Vazduhoplovnu akademiju za koju je prošle godine trebalo više od 90 poena.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

„Smer tehničar vazdušnog saobraćaja na Vazduhoplovnoj akadmeiji je izuzetno interesantan osmacima. E sad, da li će ga upistai, zavisi samo od njih samih, odnosno od broja bodova koje imaju. Recimo, prošle godine je trebalo sakupiti minimum 93,31 poena. Veliko interesovanje za ovu školu i ovaj smer uopšte ne čudi jer važi pravilo da je nakon završene akademije posao sa dobrim uslovima rada i platom zagarantovan“, smatra Antić.

Tehničar vazdušnog saobraćaja, prema opisu posla, kontroliše primanje i otpremanje aviona i drugih letelica na aerodromu i pruža informacije i usluge putnicima.

Obučen je da deluje u kriznim situacijama i pruži prvu pomoć. Po potrebi evakuiše ljude iz aviona. Mora da bude hitar, spretan i ne sme da bude sklon panici, a zarada je i više nego zadovoljavajuća.

U užem krugu i medicinske škole, ali ne svi smerovi

Tradicionalno, veliko interesovanje vlada i za medicinske škole, ali ne za sve smerove.

Dok su jedni profili zanimljivi đacima, na drugima su poluprazna odeljenja.

„Tako je, na primer, za upis u Medicinsku školu Beograd, za pedijatrijsku sestru prošle godine bilo potrebno minimum 82,8 poena, što, složićete se, nije puno. S druge strane, za medicinsku sestru tehničara trebalo je 88,95, a za fizioterapeutskog tehničara 81,1 poen. Tu je i Farmaceutsko-fizioterapeutska škola za koju je bilo neophodno minimum 87,28 bodova“, kaže Antić.

Mala matura u Kragujevcu Foto:Aleksandra Petrović/Nova.rs

Slična situacija, kada su medicinske škole u pitanju, vlada i u unutrašnjosti, naglašava Antić.

„Verujte,interesovanje za farmaceuta je veće u unutrašnjosti nego u Beogradu. Tako je, na primer, u Medicinskoj školi u Novom Pazaru za upis na smer medicinska sestra tehničar prošle godine bilo neophodno sakupiti više od 90 poena. I u Novom Sadu vlada veliko interesovanje za medicinske škole u kojima je bilo neophodno minimum 90 bodova koliko su imali poslednje upisani u ovim školama“.

PROČITAJTE JOŠ:

Traženi su i ugostiteljski, ekonomski i pravni profili, ističe predsednik Foruma.

„Prilikom upisa u srednje škole savetujem svim malim maturantima da dobro razmisle i da odaberu one škole koje im pružaju mogućnost brzog zapošljavanja, ali i daju priliku za nastavak školovanja. Takve škole su srednje stručne škole, posle kojih mogu odmah početi sa radom, ali daju i podlogu za nastavak školovanja i upis na neki od fakulteta univerziteta u Srbiji“, jasan je on.

Upisuju i gimnazije

Ne treba zaboraviti ni gimnazije oko kojih svake godine vlada pomama.

Ako posmatramo beogradske, na prvom mestu, prema zvaničnim podacima, najviše osmaka želi da upiše Treću beogradsku, i to prirodno-matematički smer.

Poslednji učenik koji je upisao ovaj smer prošle godine, ostvario je čak 95,65 bodova, što definitivno svedoči da je ova gimnazija popularna među odlikašima. Isti smer tražen je i u Četrnaestoj gimnaziji, za koji je prošle godine bilo potrebno 92,75 poena, kao i u Četvrtoj gde je bilo potrebno 92,38 poena.

Opšti smer popularan je u Desetoj beogradskoj gimnaziji i za njega je prošle godine bilo potrebno 91,55 bodova, dok je najtraženiji opšti smer ponovo u Trećoj (91,31).

BONUS VIDEO: Na koji način se u školama uči o bombardovanju, a kako mladi posmatraju nešto što nisu doživeli

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare