Život u vili ili luksuznom stanu, brza vožnja u skupim, a retkim automobilima, unosni poslovi s državom, zatim šetnjica promenadom Beograda na vodi, da se pokaže odeća vredna desetine hiljada evra. To je slika života naprednjačke elite danas u Srbiji. I ranije su ljudi voleli skupe stvari, ali čini se da nikad do sada nije postojala potreba da se na svakom koraku pokaže da neko ima novca, što se u trenutnom sistemu vrednosti označava da je uspeo u životu.
Čuvena francuska modna kompanija Luj Viton otvoriće svoje predstavništvo u Beogradu 2026, pobedonosno je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Pariza.
Mada je objavljujući ovu vest rekao da su mu saradnice prenele da će se mnoge žene obradovati dolasku ovog brenda, jasno je da je većina građana daleko od kupovine proizvoda ove robne marke, jer najjeftiniji par njihovih patika košta oko 750 evra, što je prosečna srpska plata, dok za haljinu ili torbu treba da spremite više hiljada evra.
Predstavnici naprednjačke elite, a i oni koji teže da uđu u te krugove, vole da se hvale odevnim predmetima zvučnih brendova. Međutim, markirana garderoba je samo jedan od njihovih statusnih simbola.
Dok se devedesetih godina u žargonu govorilo da novokomponovanog biznismena, koji je uglavnom bio krajnje kontroverzan, karakteriše 3P: Pajero, pejdžer i plavuša, situacija se tri decenije kasnije značajno usložila. Sad je mnogo više simbola kojima pojedinci, za koje se po novouspostavljenom sistemu vrednosti veruje da su uspeli, žele da pokažu da su dospeli na vrh društvene lestvice.
Na prvom mestu je, svakako, luksuzna vila. Beogradska naselja Dedinje i Senjak su i dalje najviše na ceni, ali u igri su i druge lokacije, vrlo često i one po srpskim planinama, gde, naravno, prednjači Kopaonik.
U dedinjskim vilama, i to u vlasništvu države, baškare se bivši predsednik Srbije i osnivač naprednjaka Tomislav Nikolić, kao i nekadašnja premijerka, a sadašnja predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Mada su napustili funkcije zbog kojih su dobili pravo korišćenja pomenutih objekata, ni veteran SNS Nikolić, ali ni zvezda naprednjaka u usponu Brnabić, po svemu sudeći, ne nameravaju da se isele iz ovih velelepnih zdanja.
Deo naprednjačke elite otišao je korak dalje, pa je opet uz pomoć države, trajno “rešio” svoje stambeno pitanje i to baš na Dedinju. Tako su luksuzne državne građevine, kojima je gazdovalo Društvo za iznajmljivanje nepokretnosti DIPOS, prodate tajkunima koji uživaju zaštitu Srpske napredne stranke, kao što je Vučićev kum Nikola Petrović ili trgovac oružjem Slobodan Tešić.
U komšiluku na Dedinju skućili su se i biznismeni s Kosova Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, osumnjičen za izazivanje oružanog sukoba u Banjskoj, i njegov poslovni partner Zvonko Veselinović.
Ako su dedinjske vile statusni simbol koji su naprednjaci preuzeli od ranijih političkih i poslovnih elita, stan u Beogradu na vodi bi svakako mogao da bude njihov autentični znak raspoznavanja.
To luksuzno naselje koje predsednik države voli da predstavlja kao jedno od svojih životnih dela, kako je ranije za Nova.rs ocenila profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović, svojevrsni je Vučićev izlog kroz koji želi da stvori privid kako se dobro živi u Srbiji. Pa i predstavništvo Luj Vitona stiže baš u taj Beograd na vodi.
“Pravite siromašno društvo, a za malo para kupite neki bogat svet i stavite ga kao u izlog u deo grada nazvan Beograd na vodi, da se vidi kako to lepo izgleda. To je njegov svet odabranih, koji većinom nije platio te stanove ili je od njega dobio pare da ih kupi. Tamo je malo pošteno zarađenih stanova” objasnila je Danica Popović.
Da je Beograd na vodi žargonski rečeno “in”, često podseti i sam predsednik države i neformalni lider naprednjaka. Aleksandar Vučić u svojim naporima da pokaže kako živi “kao normalan običan svet” na društvenim mrežama objavljuje snimke iz neformalnih šetnji ovim prestoničkim naseljem. Društvo mu najčešće prave ministar finansija Siniša Mali i nekadašnja premijerka, sada predsednica Skupštine Ana Brnabić.
Tamni audi, mercedes ili BMW sve više nekako postaju obeležje stare škole, pa nova elita mora da traži nove simbole na četiri točka. Na kraju krajeva, limuzine tog tipa poseduje maltene svaka bogatija opština ili državna institucija u Srbiji, pa nema tu šta posebno da se pokaže. Pošto se uvek traži nešto “brže, jače, bolje”, tu su kumovi da “objasne” šta je u modi.
Najpoznatiji kum prvog čoveka Srbije, nekadašnji direktor “Elektromreže Srbije”, a sad biznismen s brojnim unosnim poslovima u raznim oblastima Nikola Petrović, vozi Meklaren 720S. Upravo tim automobilom Petrović je na Dedinju izazvao nesreću u martu prošle godine, u kojoj su povređene dve žene i za koju nije krivično odgovarao.
Reč je o modelu, koji zavisno od opreme koju ima može da košta i preko 300.000 evra. S obzirom na to da Srbija nema zvaničnog uvoznika Meklarena, nije ga jednostavno nabaviti. Čak i tamo gde postoji ovlašćen prodavac ovih kola nije ih lako pazariti, jer se godišnje proizvodi svega 1.500 primeraka.
Uroš Panić, Vučićevo kumče, sin njegovog bliskog saradnika i kuma Petra Panića, poznat je po bahatoj vožnji lamborginija huracan po beogradskim ulicama.
Mlađani Panić se na društvenim mrežama hvali snimcima kako u automobilu koji, zavisno od godišta i opreme, vredi oko 300.000 evra, krstari ulicama Beograda. Ni ovaj model nije lako kupiti na srpskom tržištu.
Kad se pokaže da se ima, onda je red da se pokaže i da se zna. Ni u jednoj strukturi vlasti, kao u ovoj koju predvodi Srpska napredna stranka, nije bilo toliko diploma državnih funkcionera koje su dovođene u pitanje.
I to je počelo s nekadašnjim predsednikom SNS Tomislavom Nikolićem. Dok je bio radikal, više puta je priznao da nije završio fakultet i da se toga ne stidi, što je u javnosti pojačavalo sliku o njemu kao čoveku iz naroda.
Međutim, kad su naprednjaci počeli svoj put ka vlasti, Nikolić je objavio da je odlučio da završi studije. Sumnje u neregularnost diploma su pobudile upravo njegove izjave u predizbornoj kampanji 2012. kad nije tačno znao gde je završio osnovne, a gde master studije. Mada su kasnije naprednjaci pokazivali Nikolićeve diplome s privatnih novosadskih fakulteta, otvorena je “Pandorina kutija”.
Pod lupom se našao i doktorat guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, takođe na jednom privatnom novosadskom univerzitetu, zbog sumnje da je znatan deo rada prepisan od drugih autora bez citiranja.
Najpoznatiji sporni doktorat je svakako onaj ministra finansija Siniše Malog, koji je Senat Univerzitata u Beogradu dva puta poništavao, a sud nakon ministrovih žalbi vraćao na ponovno odlučivanje.
Pojavile su se ozbiljne sumnje da je i doktorska disertacija nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića zapravo samo prevod tuđe knjige s engleskog jezika, dok je kod bivšeg ministra Nebojše Stefanovića, dovođena u pitanje diploma osnovnih studija, jer je fakultet nije bio akreditovan kad ga je on završio.
Dugogodišnja skupštinska perijanica SNS Aleksandar Martinović optužen je da je u roku od četiri godine šest puta objavio jedan isti naučni rad, samo pod drugačijim naslovom i tako stekao pravo da doktorira. Tema medija bila i lažna diploma Ekonomskog fakulteta u Subotici, koja se našla u rukama poslanika SNS Igora Bečića.
Dok se u ranijim garniturama vlasti dešavalo da poslanici, pa čak i ministri budu osobe bez fakultetske diplome, kod naprednjaka, kako se stiče utisak, diploma, najmanje osnovnih studija, mora da se ima po svaku cenu.
Elita koja na svakom koraku pokazuje da ima i da zna, samim time ima potvrdu i da ume da radi, da zna da vodi poslove i žargonski rečeno “pravi pare”. Pravi poslovni ljudi.
Firma jedna, dve, pet, a nekad i 20 sa milionskim poslovima dobijenim od države.
Poslednjih 12 godina, koliko je SNS na vlasti, u poslovnom svetu primat su počeli da preuzimaju neki novi poslovni ljudi. Jedni od najprepoznatljivijih među njima su svakako Stojan Vujko i Ivan Bošnjak, vlasnici “Milenijum tima”.
Mada su počeli sa poslovima gasifikacije, svoje biznis carstvo raširili su na građevinsku industriju, banjski turizam, ali i na vinogradarstvo. Vrlo često dobijaju poslove na ključnim infrastrukturnim projektima iza kojih stoji država, poput izgradnje auto-puteva, Beograda na vodi, a veruje se da će biti jedni od glavnih neimara nacionalnog stadiona i kompleksa objekata za EXPO 2027.
Pored dvojca iz “Milenijum tima”, sličan poslovni put imali su već pomenuti Nikola Petrović, zatim Željko Drčelić, Dragoljub Zbiljić, Ostoja Mijailović, Davor Macura, Dejan Burčul, Dejan Slijepčević i kosovski dvojac Milan Radoičić i Zvonko Veselinović.
Poslovna carstva ovih ljudi beleže stalni rast, a najveći deo tog uspeha duguju vezama sa naprednjačkom vlašću, zahvaljujući kojima dobijaju poslove od države i njenih preduzeća.
Ključni su u infrastrukturnim projektima, u izgradnji ili obnovi škola, bolnica, vrtića, sportskih objekata. Kada dobijaju poslove, čest je slučaj da njihove firme ili konzorcijumi u kojima nastupaju budu jedini ponuđači na tenderima koje raspisuje država.
Uz titulu uspešnog poslovnog čoveka vrlo često ide i funkcija u nekom sportskom klubu ili savezu. Tako su ključni ljudi “večitih rivala” Partizana i Crvene zvezde u košarci upravo Ostoja Mijailović i Željko Drčelić.
Dragoljub Zbiljić je predsednik fudbalskog kluba Vojvodina. Stojan Vujko predsednik je Sportskog društva Crvena zvezda. Dejan Burčul je predsednik Upravnog odbora Tekvando saveza Srbije.
Naravno, ima i onih koji idu u suprotnom smeru smeru. Tako firme sinova dugogodišnjeg direktora Crvene zvezde Zvezdana Terzića dobijaju poslove na izgradnji ključnih auto-puteva u Srbiji.
Da se razumemo, nosili su ljudi u Srbiji skupu i markiranu odeću i obuću i pre dolaska naprednjaka na vlast. Međutim, nikad se nije desilo da političke strukture tako pasionirano i slepo “slede” pojedine odevne kombinacije nekih političara, kao u slučaju čuvenog kariranog sakoa Aleksandra Vučića.
Naime, modni znalci su primetili pre nekih šest sedam godina na predsedniku države plavi karirani sako, koji je ocenjen kao apsulutni hit sezone. U pitanju je bio sako marke Cesare Atolini, za koji se tada procenjivalo da košta oko 5.000 evra. Vrlo brzo su u sličnom kariranom sakou viđeni i Nebojša Stefanović, Miloš Vučević i Milorad Dodik.
Sindrom kariranog sakoa spustio se i u šire političke strukture naprednjaka, mada nije poznato koje marke i vrednosti. Tako su valjda i oni koji nemaju vile, skupe automobile i firme, pripadnost naprednjačkoj eliti, tačnije rečeno želju da u te krugove uđe, hteli da pokažu skupim odevnim komadom.
Kopiranja autfita predsednika, bilo je i kada su u pitanju sportske jakne, duksevi, patike ili pak cipele, mada je sam Vučić više puta tvrdio da on se oblači iz fundusa i da nema pojma koje je robne marke odeća koju nosi.
Primer ponosnog vlasnika navedenih statusnih simbola naprednjačke elite u jednom trenutku svakako je bio Slaviša Kokeza, bivši funkcioner SNS i nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije.
Javnost je za njega čula još dok je bio radikal kada se zajedno s Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem pojavio na konferenciji za novinare i to sa zavojem na glavi, jer je kako je tada rečeno, povređen tokom mitinga koji je SRS organizovala u znak protesta protiv hapšenja Radovana Karadžića.
Po osnivanju SNS postaje funkcioner te partije, a dolaskom naprednjaka na vlast počinje njegov vrtoglavi poslovni uspon.
Kokeza je u to vreme bio vlasnik brojnih firmi, među kojima su najpoznatije “Eurosalon fabrika” i “Prointer”. Upravo je “Prointer” dobio brojne poslove od brojnih državnih institucija i preduzeća za nabavku softvera i kompjuterske opreme. Postao je ubrzo i predsednik Fudbalskog saveza Srbije, za šta ga je tada preporučio rad u nižerazrednom klubu Brodarac.
Početkom 2021. privođen je i saslušan zbog saradnje sa klanom Veljka Belivuka, ali i zbog uloge u aferi o prisluškivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tad je otišao s čela FSS i nestao se iz javnosti. I nakon toga neke njegove firme nastavile su da dobijaju poslove od države, a za samog Kokezu se spekulisalo da živi u Majamiju u Americi.
Bonus video:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare