Dekan Fakulteta organizacionih nauka (FON), Milija Suknović, postupajući po rešenju Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu i presudi Upravnog suda, zbog plagiranja izrekao je meru javne osude srpskom ministru finansija Siniši Malom, čija je doktorska disertacija osporena. Dekan je svoju odluku dostavio 13. septembra, a trenutno teče rok za žalbu od 15 dana koju može podneti Mali i podnosilac zahteva. Ipak, ministar Mali je samo jedan od zvučnih imena na podužem spisku. "Nova" vas podseća na sve sumnjive doktorate i diplome visokih državnih i stranačkih funkcionera.
Pre pet godina novinari CINS-a objavili su da su nakon provlačenja doktorata guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković kroz softver „Turnitin“ utvrdili veliku količinu teksta koja je doslovce prepisana iz tuđih radova bez citiranja. Novinari su analizom njene disertacije „Instrumenti centralne banke – dometi i ograničenja na primeru Republike Srbije“ na Fakultetu za uslužni biznis, Univerzitet Educons iz Sremske Kamenice, ustanovili da je više od 20 odsto teksta preuzeto bez citiranja iz radova i knjiga ekonomista ili akademaca.
Novinari su tom prilikom naveli da je ona bez citiranja preuzela radove svog nekadašnjeg saradnika u NBS-u Nikole Tasića, ekonomiste Mehmeda Murića i profesorke Lidije Barjaktarović sa Univerziteta Singidunum, Jasne Atanasijević sa Univerziteta u Novom Sadu i drugih. Tako su u nekim slučajevima kopirani čitavi paragrafi ili potpoglavlja, uz minimalne izmene, poput zamene reči, a autori nisu citirani i uglavnom nisu navođeni u spisku korišćene literature.
Aleksandar Andrejević, tadašnji rektor Univerziteta Educons, rekao je tada da su sve procedure za odbranu doktorata ispoštovane i dodao da za razliku od prirodnih i tehničkih nauka, u društvenim oblastima postoji veća tolerancija na poklapanje teksta, za koju su mu kolege rekle da može da iznosi i do 20 posto.
Grupa autora je u tekstu, objavljenom na sajtu Peščanika sredinom 2014, iznela tvrdnje da je veliki deo Šapićeve disertacije iz oblasti industrijskog menadžmenta – „Karakteristične aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošača“, odbranjene 2012. godine na Univerzitetu Union kod Mladenovca, prevod sa engleskog delova knjige Dejvida Džobera i Džefrija Lankastera. Autori su otkrili i da postoji velika podudarnost između delova Šapićevog doktorata i stručnog članka autora Gorana Dašića.
Tada su i pojedine novinarske ekipe, kao što je prorežimski „Kurir“, pisale da se pomenuta zgrada fakulteta nalazi u „pustari“, odnosno livadi u blizini Mladenovca.
Inače, Univerzitet Union ranije je pokušavao da reši ovaj slučaj, ali za sada nije poznato dokle se stiglo. Preliminarni izveštaj tročlane komisije je pokazao da u jednom delu postoji oko 73 odsto preuzetog teksta bez navođenja izvora, u drugom 66 odsto, dok je treći član komisije u delu koji je analizirao utvrdio da je samo 0,4 odsto teksta neadekvatno preuzeto.
Nalaz trećeg člana komisije je potom ocenjen kao sporan, jer je Sekretarijat Univerziteta Union pronašao još neke izvore iz kojih su tekstovi preuzimani u disertaciju, pa se ispostavilo da je prepisivanja bilo u znatno većoj meri nego što je treći član komisije prikazao u izveštaju.
„Pandorinu kutiju“ spornih diploma kod funkcionera SNS-a otvorio je bivši predsednik i nekadašnji lider te stranke Tomislav Nikolić. Još u predizbornoj kampanji 2012. godine Nikolić u jednoj emisiji nije uspeo da odgovori na pitanje na kom smeru je završio master studije.
Slučajem Nikolićeve diplome je tada nastavila da se bavi političarka Aleksandra Jerkov koja nije uspela da dobije odgovor od privatnog novosadskog fakulteta da li je Nikolić kod njih stekao diplomu, a zatim ga je pozvala da objasni građanima gde je i sa kojom ocenom diplomirao.
Nikolićevu diplomu pokazala je ministarka Zorana Mihajlović. Prema onome što je tada objavljeno, Nikolić je Fakultet za menadžment završio 2007. u Novom Sadu, a nakon toga i master studije na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u istom gradu.
Aafera oko diplome bivšeg ministra unutrašnjih poslova, a sadašnjeg ministra odbrane Nebojše Stefanovića krenula je pošto ga je nekadašnji Savez za Srbiju optužio za krivično delo falsifikovanja, jer je na beogradskom fakultetu Megatrend nostrifikovao diplomu koju je stekao u Velikoj Britaniji u školi koja ne postoji.
Ministarstvo prosvete je odbilo njihov zahtev da se ispita Stefanovićeva diploma i taman kad je izgledalo da je slučaj zabašuren, nogu ministru, iako nenamerno, postavio je vlasnik Megatrend univerziteta Mića Jovanović. U pokušaju da skine ljagu sa imena svog univerziteta, Jovanović je pokazao studentski dosije Nebojše Stefanovića, a iz dokumentacije se može videti da je Stefanović upisao Megatrend 1995. godine, na smeru „Biznis i menadžment“, da je slušao predavanja, polagao ispite, diplomirao i preuzeo diplomu 2004. godine.
To bi možda i bilo u redu da nedugo nakon ovog objašnjenja Miće Jovanovića, nije utvrđeno da na prijavljenoj adresi u Londonu nema dokaza da je firma Megatrend iz Velike Britanije ikada imala prostorije, predavanja, profesore, studente… Da stvar bude gora, inostrani profesori čija su se imena nalazila na spisku predavača, počeli su da demantuju bilo kakvu vezu sa ovim univerzitetom.
Mediji su se ranijih godina bavili i jednom prevarom oko doktorata poslanika SNS Aleksandra Martinovića, koji je od 2005. do 2009. godine, kako se tada pisalo, šest puta objavio jedan isti naučni rad, samo pod drugačijim naslovom i tako stekao pravo da doktorira.
Komisija Pravnog fakulteta u Novom Sadu, međutim, praktično je oprostila ovu krađu Martinoviću, jer je to uradio godinu dana nakon što je usvojen Kodeks o akademskoj čestitosti.
Svojevremeno je tema medija bila i lažna diploma Ekonomskog fakulteta u Subotici, koja se našla u rukama poslanika SNS Igora Bečića, a zbog čega je, kako su pisali mediji, protiv njega podneta krivična prijava opštinskom javnom tužiocu.
Akademik Dušan Teodorović kaže za „Novu“ da je tokom poslednjih 30 godina u Srbiji, u velikoj meri, urušen sistem obrazovanja i da postoje hiljade fakultetskih diploma koje su sporne.
Upitan o spornim diplomama funkcionera, Teodorović kaže da je većina njih sa novih fakulteta. Te ustanove neće nikada da pokrenu postupak preispitivanja diploma koje su same izdale. U slučaju Siniše Malog koji je pokušao da doktorira na Univerzitetu u Beogradu, bilo je moguće pokrenuti postupak, s obzirom da još uvek postoji određeni broj profesora na Univerzitetu u Beogradu spremnih da se bore za profesionalne standarde.
„Mi, koji nismo zaposleni, recimo na Edukonsu ili Megatrendu, nemamo prava da podnosimo prigovore u vezi sa doktorskim disertacijama, koje su branjene kod njih. Edukons ili Megatrend, bi morali to sami da pokrenu, u slučaju bilo kakve sumnje, ali sigurno neće. Svuda u svetu univerziteti sami kada se desi neki plagijat brzo to reše da bi sačuvali profesionalni ugled. U Srbiji to ne postoji“, rekao je Teodorović i dodao da sporne diplome ne mogu da se ponište bez državne intervencije.
Mentalno razgibavanje:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare