Najmlađa pacijentkinja koju smo lečili, nakon što je preživela moždani udar, imala je samo 19 godina, što dovoljno govori o tome koliko su se faktori rizika, među kojima su način života i posledice kovida, umnožili, a izloženi su im nažalost, masovno mladi ljudi, priča za Nova.rs dr Dejan Munjiza, kardiolog i specijalista za prevenciju, dijagnostiku i lečenje moždanog udara i njegovih posledica u Bolnici „Sveti Sava“ u Beogradu. Naime, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", godišnje više od 25.000 osoba u našoj zemlji doživi šlog, a ono što posebno zabrinjava lekare je što se starosna granica ubrzano pomera i među pacijentima su sve češće mlađi od 60, pa i od 40 godina.
“Upotreba narkotika, nedostatak sna, svakodnevno korišćenje digitalnih uređaja po nekoliko sati, provociraju poremećaje bioritma, uznemiravaju organizam i pojačavaju faktore rizika za dobijanje moždanog udara. Na sve to dodatno utiče i kovid, koji za posledicu često ima zgrušavanje krvi, što dovodi do tromba i tako do šloga”, objašnjava dr Munjiza.
Do pre 20 godina faktori rizika za dobijanje šloga bile su pre svega godine, iznad 65, potom visok holesterol, tempo života, stres.
“Danas, nažalost, godine nemaju mnogo veze sa rizicima. Kada sam pre dve decenije počeo da se bavim ovim poslom, retko koji pacijent je bio mlađi od 65 godina. Sada je uobičajeno da imamo pacijente koji imaju i oko 40 godina, a imali su šlog. Mladi ljudi, u dvadesetim, tridesetim, četrdesetim, izloženi su stresnom načinu života, uz koji idu digitalni uređaji koji povećavaju rizik od udara, kao i stalan nedostatak sna. Ljudi danas ne spavaju ni upola dovoljno koliko je njihovom organizmu potrebno. Nažalost, pored svega navedenog, ne čudi što je naša najmlađa pacijentkinja sa moždanim udarom, imala samo 19 godina, što je veoma zabrinjavajuće i što vas pomeri sa mesta”, naglašava dr Munjiza.
U Bolnici “Sveti Sava” tokom godine bude primljeno i lečeno oko 5.000 pacijenata sa moždanim udarima, a prema poslednjim podacima gotovo da nema pacijenta koji nije preležao neki oblik kovid infekcije. Kovid-19 prema zvaničnim istraživanjima povećava koagulaciju, zgrušavanje u krvi, dovodi do promena na krvnim sudovima i stvaranja trombova, koji mogu da zapuše krvni sud u mozgu.
Pročitajte još:
“Svaki virus može da utiče na povećan rizik od dobijanja moždanog udara, ako je organizam izmučen načinom, stilom života, ako osoba ne spava dovoljno, neprestano je pod stresom, ispred kompjutera, telefona, sa neredovnom ishranom. Ljudi moraju više da spavaju, ništa ne treba da se sili, čovek mora bar tri do četiri puta nedeljno da jede kuvanu hranu, unosi dosta tečnosti, a stres da svede na minimum. Najčešće posledice ovih faktora rizika su problemi sa srcem i krvnim sudovima. Šlog je zapravo bolest srca i krvnih sudova, a ne bolest mozga. Mozak je samo kolateralna šteta”, naglašava dr Munjiza.
Kod ljudi koji su kod kuće preležali kovid i imali blage ili nikakve simptome, može se javiti promena na krvnim sudovima i godinu dana nakon “izlečenja.
“Te promene mogu dovesti do tromboze i do smrti. Nažalost, to je nešto što ne možemo da predvidimo. Nikakvim medicinskim skriningom ne može se uvideti da nastupa tromboza i zato je postkovid tihi ubica. Čovek se može osećati sasvim dobro, ali nikad ne zna kad će neki od krvnih sudova da se zapuši. Koronavirus je sistemska bolest koja dominantno napada endotel krvnih sudova i tu pravi štetu, razara ih i stvara uslove za krvne uguške i začepljenja krvnih sudova. A onda, šest meseci posle kovida, a nekada i godinu, čovek doživi infarkt miokarda ili šlog“, kaže za Nova.rs pukovnik docent dr Ivo Udovičić, sa Vojnomedicinske akademije, koji je bio i komandant vojne kovid bolnice Karaburma.
Prvi simptomi tromboze su brzo zamaranje, osećaj gušenja, iznenadi bol u grudima, nedostatak vazduha, osećaj snažnog lupanja srca i nepravilan rad srca.
“To sve može da bude znak da se nešto dešava u vitalnim organima, a u postkovidu najčešće ukazuje na začepljenje krvnih sudova. Svaki poremećaj rada srca za nekoga ko je preležao koronavirus, znači komplikaciju. Iako virusa više nema u organizmu, ostale su oštećene ćelije koje se nisu obnovile i koje mogu da ubiju. Ne postoji način da se ovakve posledice predvide ili preveniraju, jedino što možemo da učinimo je da pratimo naše telo i organizam. Ako samo posumnjamo da se nešto dešava, moramo odmah da se javimo lekaru i naglasimo da smo preležali kovid“, apeluje doc. dr Ivo Udovičić.
BONUS VIDEO: Potpuno nova dijagnoza – šta je postkovid
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar