Kada grupi ćelija u mozgu nedostaju kiseonik i hranjive materije te ćelije propadaju i ne funkcionišu. Ovakvo stanje javlja se kao posledica začepljenja krvnih sudova ili njihovog prskanja i izlivanja krvi u tkivo mozga.
Nažalost, moždani udar često ima smrtan ishod, oko 30% moždanih udara završi se smrću. Smatra se da je on procentualno treći uzrok smrtnosti, odmah posle srčanih bolesti i karcinoma.
Česta posledica moždanog udara je invaliditet, a trećina onih koji prežive moždani udar se oporavi i vrati normalnim aktivnostima bez većih teškoće.
Naziv bolesti potiče od grčke reči koja znači udariti, a koristi se i germanizam šlog i označava opet neku vrstu udara.
Naziv bolesti sugeriše da je u pitanju nešto što se desi u trenutku i zaista simptomi se mogu pojaviti naglo, ali mogu i trajati nekoliko dana ili sati pre udara. Treba obratiti pažnju na sledeće simptome: vrtoglavica, mučnina, povraćanje, teškoće u kretanju i održavanju ravnoteže, glavobolja, izmenjeno stanje svesti, nemogućnost govora, teškoće sa vidom, utrnulost ruke, noge.
Ozbiljnost simptoma i posledica moždanog udara pokazuju koliko je važno reagovati na vreme. Neka istraživanja kažu da u Srbiji moždani udar doživi neko na svakih 15 minuta. Kako reagovati, kome se obratiti u slučaju simptoma? Da biste lakše prepoznali opasnost od moždanog udara možete koristiti brzi test, poznat u svetu kao FAST test koji će dati ključne informacije (F- face, A- arms, S- speech, T-time). Treba obratiti pažnju da li je lice iskrivljeno, da li osoba ima problema da ispruži ruke, da li ima teškoće sa govorom. Ako je odgovor na sve ovo da, onda je poslednji važan faktor vreme u kojem su počeli simptomi.
Dobra vest u ovoj ne tako ohrabrujućoj statistici jeste da se moždani udar može izbeći ako se kod neurologa ode na vreme. Redovne kontrole preporučuju se i zdravim osobama, a naročito onima koji su pod određenim rizikom.
U slučaju da primetite simptome važno je brzo odreagovati, odlazak kod neurologa što pre može ublažiti posledice ili čak i sprečiti da do udara dođe. Prva četiri sata od pojave simptoma veoma su važna jer samo u tom intervalu može da se primeni specifična terapija koja omogućava potpuni oporavak. U slučajevima kada se ne reaguje na vreme dolazi do moždanog udara, a on se po pravilu i ponavlja u roku od nekoliko sati ili dana.
Uzrok, faktori rizika, prevencija
Smatra se da genetika ovde ne igra bitnu ulogu, a ni ustaljeno mišljenje da obolevaju stariji nije pravilo. Čak 40% obolelih mlađi su od 60 godina. Nepravilan rad srca u velikom broju slučajeva stvara i trombove i samim tim dolazi do začepljenja krvnih sudova. Tako bolesti srca mogu usloviti i moždani udar.
Faktori rizika na koje treba obratiti pažnju su povišen krvni pritisak, gojaznost, pušenje, premalo kretanja i ostalih fizičkih aktivnosti, nezdrava ishrana. Mnoge od loših navika možemo promeniti i tako sami smanjiti rizik od bolesti i stanja koje dovode do moždanog udara.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar