Tinejdžer iz Beograda je tokom toplotnog talasa doživeo infarkt: Lekari savetuju građanima šta nikako ne treba da rade tokom paklenih vrućina, a jednoj grupi posebno

Mladić od 17 godina doživeo je pre nekoliko dana takozvani STEMI infarkt (infarkt miokarda), a kako su doktori iz beogradske Hitne pomoći istakli, trenutno vreme odnosno visoke temperature mogu da budu jedan od faktora koji doprinose ovakvim stanjima.

Kardiolog dr Nevena Karanović objašnjava za Nova.rs da građani moraju da se čuvaju tokom toplotnog talasa koji sledi.

"Što se tiče mladića koji je imao infarkt, to stanje, kako vidimo, može da se dogodi ako, recimo, osoba ima nizak pritisak i onda dođe do pada pritiska zbog vrućine. Takođe, i ako ima neke anatomske i genetske predispozicije, pa dođe do smanjenog dotoka krvi u srce i upravo manjak krvi bude razlog za infarkt", kaže dr Karanović.

Srce najteže podnosi velike vrućine, čak i kad je naizgled zdravo.

“Problem je što na visokim temperaturama dolazi do sniženja krvnog pritiska i kod ljudi koji inače imaju normalne parametre. Međutim, može doći i do ubrzanja rada srca zbog širenja krvnih sudova, a naročito ako se ne unosi dovoljno tečnosti. Dešava se da ljudi iz rashlađene prostorije naglo izađu na vrelinu i tako se menja dinamika rada srca što opet može uzrokovati srčani udar, infarkt miokarda".

Dodaje da se na toploti šire krvni sudovi, a česti su i izlivi krvi u mozak.

"Izlivi krvi na mozak su učestaliji zbog širenja krvnih sudova koji već imaju na sebi neke promene", navodi naša sagovornica.

Ukoliko se osoba, nevezano za starosnu dob, nađe na otvorenom, po najvećoj vrućini i oseti izražajnu malaksalost, kakvu do tada nije osetila, a potom krenu i blage nesvestice, zujanje u ušima i pred očima vidi zvezdice, posle čega počinje i mučnina, jasno je da je došlo do toplotng udara i da je infarkt gotovo nemoguće izbeći.

"U tom slučaju neophodan je hitan lekarski pregled", upozorava doktorka.

I doktor Miloš Ilinčić kaže da mladi ljudi između 30 i 40 godina, prave veliku grešku jer najčešće ne piju nikakve terapije, iako imaju potrebe za to.

"Oni se navodno osećaju dobro, ne idu redovno na kontrole i nesvesni su rizika. Svake godine u ovom periodu, kad nastupe velike vrućine, imamo isti scenario, pa tako i u ovoj sezoni. Pune su ambulante ne samo starijih, hroničnih pacijenata, kojima neretko pozli i u kućnim uslovima, već i mlađih ljudi koji su doživeli toplotni udar na ulici, jer se nisu pridržavali saveta lekara”, kaže on za naš portal.

Dodaje da mladi ljudi mogu imati nasledne predispozicije za infarkt, koji nisu svesni, a prve simptome izaziva upravo boravak na vrućini.

"Sve češće imamo slučajeve mlađih od 50, pa čak i 40 godina, koji su preživeli infarkt ili im se ispoljila koronarna bolest, kao nasledna predispozicija. Obavezno je da se svi pridržavaju saveta lekara bez obzira na zdravstveno stanje, jer se na visokim temperaturama krvni sudovi prirodno šire i kod ljudi koji su zdravi. Niko ne zna šta se nalazi u našem organizmu, dok se ne pojave prve manifestacije bolesti, koje mogu da izazovu fatalni ishod", naglašava on.

Saveti i smernice

I doktorka Karanović i doktor Ilinčić poručuju građanima Srbije da ozbiljno shvate visoke dnevne temperature i da budu pripremljeni ukoliko baš moraju da borave na otvorenom u "piku toplotnog talasa".

"Ljudi ne treba da izlaze napolje posle 10 sati ujutru. Treba da misle na svoje zdravstveno stanje, posebno ukoliko imaju problema sa kardiovaskularnim bolestima, ako su hronični bolesnici, ali to se odnosi i na mlađe ljude. Evo, to se desilo i tom mladom detetu", dodaje dr Karanović.

Velika nepažnja je, kaže, i nagli izlazak iz veoma rashlađenih prostorija na veliku vrućinu.

"Krvni sudovi se tada menjaju. Normalno je da se šire na toploti, skupljaju na hladnoći, ali ako na njima postoje bilo kakve promene u smislu ateroskleroze, a mi ne znamo da li imamo kardiovaskularni ili cerebrovaskularni problem, onda može doći do moždanog ili srčanog udara jer taj deo organizma drugačije može da reaguje na promenu temperature".

Što više tečnosti

Unos tečnosti, posebno tečnosti sa elektrolitima je uvek dobra opcija.

"Nigde ne idite bez tečnosti. Neka uzimaju ceđenu limunadu, može domaći sok ko ga pravi i tako dalje. Kod izuzetno velikih vrućina važan je unos natrijuma. Važan je i unos hrane, posebno za ljude koji se znoje. Oni posebno treba da vode računa o tome da unose adekvatnu količinu soli. Srčani bolesnici i oni koji imaju visok pritisak mogu da unose kalijumovu so, ali to sve u savetu sa lekarima"

Doktorka upozorava da bi pacijenti koji piju diuretike, trebalo da smanje unos istih u konsultaciji sa svojim lekarom.

"Zato što to dehidrira organizam i može da bude dodatno opasnost. I obično se pacijentima koji uzimaju diuretike i koji imaju značajan uticaj na diurezu, savetuje da preko leta smanje unos tih lekova".

Prijatna i lagana garderoba od prirodnih materijala se podrazumeva, dodaje ona.

"Kačketi i šeširi na glavu, obavezno, izbegavati kretanje po asfaltu. Beograđani imaju mnogo opcija gde da se rashlade - izlazak na reku, na Adu, odlazak na Košutnjak, recimo".

Koje grupe su najugroženije

Svi moraju da se čuvaju, a posebno majke s bebama i hronični bolesnici.

"Savetujem tek porođenim ženama da ne izlaze napolje tokom najtoplijeg dela dana jer to nije dobro za bebu. Neka šetaju rano ujutru ili kasno uveče. Takođe, stariji ljudi, pacijenti, hronični bolesnici, naročito oni koji boluju od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, pa čak i dijabetičari, osetljivi su na dehidrataciju. Dijabetičari moraju stalno da se rehidriraju zato što im višak šećera povlači tečnost i onda oni ne smeju nikad da budu dehidrirani".

Veliki oprez treba praviti i priikom ulaska u vozilo koje je stajalo na suncu.

"Svako leto se dogodi to da nekom pozli u vozilu, pa dođe do iznenadnog udesa i slično. To je samo zbog toga što ljudi uđu u auto i odmah krenu, bez da sačekaju da se vozilo rashladi jer klima u autu ne može odmah da počne sa hlađenjem. Čuvajte se, čuvajte sebe i druge oko sebe", ističe ona.