Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Već najavljuju žestoke toplotne talase za letnje mesece, a Karin Vasić, specijalista pedijatrije i DokTok lekarka, otkriva nam kako da razlikujemo sunčanicu i toplotni udar i kako da reagujemo.

„Sunčanica i toplotni udar se u narodu koriste kao sinonimi, mešamo ih i kroz simptome i kroz priču o oporavku. Razlika je velika, a oblik problema zahteva i drugačiji pristup“, kaže dr Vasić.

Kako prepoznati sunčanicu

Sunčanica je burna reakcija organizma na prekomerno izlaganje glave suncu.

Naše telo se hladi radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Kako bi znojenje bilo efikasnije za vreme velikih vrućina kroz kožu protiče znatno veća količina krvi koja hladi telo i tako štiti svoje najvažnije organe, posebno mozak. Ako nesmotreno izlažemo glavu uticaju sunca, temperatura u glavi se znatno povećava. Telo nastoji da rashladi mozak tako što više hladne krvi upućuje u glavu. Time dolazi do širenja krvnih sudova mozga i do naglog povećanja njegove zapremine. To utiče na pojavu simptoma koji su jako slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni.

Sunčanica počinje opštom slabošću, jakom glavoboljom, dete se žali na vrtoglavicu i mučninu, a neretko povraća. Dete je obično orošeno znojem, ruke i noge su prvo tople, a ako se ne skloni sa sunca, postaju hladne i drhtave. Telesna temperatura može da bude normalna, ali je često povišena. Što je dete manje, simptomi su izraženiji, a opasnost od komplikacija veća. Dete može biti uznemireno ili pospano, plačljivo, disanje i puls su ubrzani, u težim slučajevima se javlja zujanje u ušima, nesvestica, pa čak i komatozno stanje.

Prva pomoć kod sunčanice

Ako posumnjate da dete ima sunčanicu, odmah ga sklonite sa sunca i smestitie u hladovinu ili još bolje u dobro provetrenu i rashlađenu prostoriju i raskomotite ga. Važno je postepeno rashlađivanje, tako što ćete dete tuširati mlakom vodom i ostavite ga da se osuši bez brisanja. Odmah započeti hidrataciju rashlađenim napicima postepeno, gutljaj po gutljaj. U slučaju povišene telesne temperature ili glavobolje dati lekove za snižavanje temperature, a ujedno i protiv bolova, na bazi paracetamola ili ibuprofena. Takođe je bitno da se nakon toga dete lepo odmori, te ga pustiti da se naspava. Sledećeg dana dete ne bi trebalo da se izlaže suncu, najbolje je da odmara u kući uz dobar unos tečnosti. U težim slučajevima sa pojavom konfuzije, pospanosti i/ili gubitka svesti, potrebno je javiti se lekaru što pre.

Šta je toplotni udar?

Toplotni udar je stanje opasno po život, a nastaje zbog dugotrajne izloženosti prekomernoj toploti, pri čemu se osoba ne može dovoljno znojiti kako bi snizila sopstvenu telesnu temperaturu. Sunčanica može, ali i ne mora da bude uvod u toplotni udar. Direktna izloženost suncu nije preduslov za toplotni udar. Vrele prostorije, autobusi, kola koja su ostavljena na suncu i sl. mogu da budu uvod u toplotni udar. Povećana vlažnost vazduha u vreme letnjih sparina pogoduje pojavi toplotnog udara, jer je u takvim uslovima otežano znojenje. U takvim uslovima temperatura tela neprekidno raste i doseže vrednosti i do 400C. Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema praćeno delirijumom, konvulzijama, pa i komom. Ukoliko ovakvo stanje potraje može doći do trajnih oštećenja i neuroloških poremećaja. Organizam se u ovakvoj situaciji brani sistemskom reakcijom, koja može prouzrokovati stanje šoka.

Pročitajte još:

Bebe i mala deca nisu u stanju da regulišu svoju telesnu temperaturu na isti način kao odrasli. Možda niste znali, ali deca su često žrtve toplotnog udara u kolima. Svake godine, kada su spoljašnje temperature visoke, do nas dođu stravične informacije o nekom detetu koje je umrlo od toplotnog udara zato što je ostavljeno u kolima.

Iako deluje da je nemoguće zaboraviti dete u kolima, ipak, svake godine deca umiru od toplotnog udara jer su ostavljena u vrelom autu, najčešće slučajno, tako što roditelji ne primete da je dete ostalo, ili kada podcene značaj visoke temperature misleći da će posao obaviti ‘’za čas’’. Ovi smrtni slučajevi su najčešći kod dece uzrasta oko 3 godine. Prema podacima Američke akademije za pedijatriju (American Academy of Pediatrics) 37 dece umire godišnje od posledica toplotnog udara u kolima. Do toplotnog udara dolazi jer se telo ne može dovoljno brzo ohladiti. Dečije telo se zagreva tri do pet puta brže nego telo odrasle osobe. Kada se ostavi u vrelom automobilu, dete može umreti kada njegova temperatura dostigne 41,5 °C. Jasno je da se automobili brzo zagrevaju! Za samo 10 minuta, auto može da se zagreje za 6-7 °C.

Simptomi toplotnog udara sporije nastupaju, ali duže traju. Deca su vruća, zajapurena tj. koža je topla i crvena– iako nisu na suncu. Izgledaju kao da ih «lomi virus», pa se mame i tate često zbune, misleći da je u pitanju infekcija. Mališani su veoma razdražljivi – plaču, na izgled bez razloga, a veća deca obično imaju mučninu (ponekad i povraćaju), promenljivog su raspoloženja i imaju nesvesticu. Telesna temperatura je, po pravilu, povišena.

Toplotni udar može nastati i naglo, bez najave – iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Koža je topla, vidljivo povišene temperature, suva i crvena, a puls je slab i jako ubrzan. Mogu se javiti grčevi, zenice su u početku sužene, a kasnije proširene. Ovo je težak akutni poremećaj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma, a u najtežim slučajevima može uzrokovati komu i smrt. Zato je neophodna intervencija lekara

Prva pomoć kod toplotnog udara

Ako posumnjate da dete ima toplotni udar, posebno deca mlađa od pet godina, odmah pozovite hitnu pomoć ili ga odvezite u bolnicu!

U slučaju toplotnog udara kao i kod sunčanice mora se intervenisati i odmah početi sa rashlađivanjem. Dete smestiti u dobro provetrenu i rashlađenu prostoriju. Važno je postepeno rashlađivanje tako što će te dete tuširati mlakom vodom ili ukoliko je moguće stavite kockice leda na unutrašnju stranu laktova i kolena, jer su tu krvni sudovi najbliži koži. Stavite na glavu hladne obloge i menjajte i ponovo ih rashladite posle deset minuta.

Ukoliko je dete svesno odmah započeti hidrataciju rashlađenim napicima postepeno, gutljaj po gutljaj. Ukoliko je dete sve nemoćnije ili postaje konfuzno, pospano i slabo komunicira sa okolinom, obavezno pozovite hitnu pomoć!

Nakon oporavka od toplotnog udara, dete je i tokom sledećih nedelja osetljivo na visoke temperature. Najbolje je da izbegava visoke temperature i fizičku aktivnost, sve dok ne dobijete odobrenje od pedijatra

Zaštita od sunčanice i toplotnog udara

Oblаčenje

Koristite pаmučnu odeću svetlih bojа kojа nije tesnа. Bebаmа je tokom leta dovoljnа pelenа i benkicа bez rukаvа. Da ne bi dobili sunčanicu, dobro zaštitite glavu. Nosite kačkete ili šešire sa obodom, čija je kalota od prozračnih materijala.

Ishrаnа i unos tečnosti

Bebe i mаlа decа neće vаm reći dа su žedni, zаto je veomа vаžno dа im redovno dаjete vodu.

Pročitajte još:

Nаjbolje piće je vodа: nemojte deci dаvаti zаšećerene sokove ili gаzirаnа bezаlkoholnа pićа!

Tokom toplotnih tаlаsа bebаmа koje sisаju biće potrebni dodаtni podoji. Između podojа možete im ponuditi vodu u kаšičici. Deci uzrаstа godinu dаnа i stаrijoj možete ponuditi komаde rashlađenog voćа nа primer lubenice koje mogu dа sisаju i tаko unesu dodаtno tečnost i istovremeno se rаshlаde.

Borаvаk u kući

Redovno provetrаvаjte prostorije u kojimа borаvite, nаjbolje u rаnim jutаrnjim i kаsnim večernjim sаtimа. U nаjtoplijem delu dаnа zаtvorite prozore, spustite roletne, kаko biste stvorili prijаtnu hlаdovinu u stаnu. Ukoliko koristite ventilаtor nikаdа gа ne usmerаvаjte direktno nа bebu odnosno dete. Ukoliko imаte klimа uređаj, postаrаjte se dа previše ne rаshlаdite odnosno dа temperаturа u prostoriji ne bude ispod 24 °C.

Izlаgаnje suncu

Izbegаvаjte dа izvodite bebe i decu nаpolje zа vreme toplotnog tаlаsа. Ako ih izvodite, činite to sаmo u rаnim jutаrnjim ili večernjim sаtimа. Kаdа borаvite nаpolju bebe i deca uzrаstа do godinu dаnа neka uvek budu u hlаdovini. Izbegаvаjte borаvаk nа otvorenom u nаjtoplijem delu dаnа od 10 do 17 sаti. Kаdа su nаpolju, potrebnа je odgovаrаjućа zаštitа od suncа: pаmučnа širokа gаrderobа kojа ne steže, svetlih bojа, šeširić, kremа sа zаštitnim UV fаktorom.

Putovanje

Ukoliko krećete na put, činite to u ranim jutarnjim satima. Zaštitite prozorska stakla kola tamnim folijama ili zastorima, kako bi sprečili kontakt sa sunčevim zracima. Ne prekrivajte sedište za bebe peškirom ili pamučnim ćebetom jer to sprečava kretanje vazduha. Nikada ne ostavljajte bebe i decu same u zatvorenim kolima, a kola uvek držite zaključana, kako mališanima ne bi ‘palo na pamet’ da se u igri bez pitanja zavuku u njih. Tokom putovanja pravite česte pauze i obezbedite dovoljan unos vode.

***
Bonus video: Bajec: Da li je sunce jedini krivac za pege po koži?

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)