Iako je Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Srbije još 20. aprila najavio da će marihuana u našoj zemlji u najkraćem roku biti skinuta sa liste “narkotika”, to se još nije desilo. Srbija je jedna od retkih zemalja UN koja ovu biljku ne koristi u medicinske svrhe. Na taj način mnogi teški pacijenti ostaju bez tedrapije koja bi im umanjila i olakšala bolove.
Mnogi naši stručnjaci koji su ovu biljku detaljnije ispitali, navode njena lekovita svojstva i veliki značaj ako bi se koristila u medicinske svrhe. Zato je nejasno zašto naša država i dalje ćuti, iako su do sada mnogi životi mogli da budu spaseni.
Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju i član UO Nacionalne asocijacije konopljara Srbije navodi da je sam naš zakon nedorečen, a struka nedovoljno informisana.
„Potrebno je razgraničiti industrijsku konoplju i marihuanu koja se koristi za privatna uživanja. Dalje nije pravno jasno da li i kada sme da se konoplja nalazi, recimo u hrani. To jeste psihoaktivna susptanca ali u količini ispod 0.3 procenta nema takvih dejstava. Mi imamo nejasan zakon gde vi možete uz potpis lekara dobiti jake lekove, poput metadona ili trodona, ili čak nekih psihotika, s druge strane se marihuana suzbija. Naš zakon je nepreciziran. Tako da je ostalo otvoreno pitanje šta je legalna a šta kontrolisana supstanca. „Kontrolisana“, znači da je konoplja dozvoljena i legalizovana u nekim zemljama. Nažalost Srbija uz Crnu Goru i Albaniju nije jedna od tih zemallja, a zašto je to tako, pretpostavljam da je razlog jedino neznanje ljudi. S druge strane to nije neki farmaceutski „jak lek“ iza koga stoje zvučna imena, zato to logično nije ni isplativo“,objašnjava Blagojević za Nova.rs.
Danica Petrović, članica udruženja IRKA, objašnjava situacije u kojima su decu roditelji spasili upravo THC-om.
„Mi smo u kontaktu sa grupom naučnika u inostranstvu. Ovolika prašina u svetu se digla jer je ozloglašeni THC pronađen u majčinom mleku! Najmlađi slučaj je bila beba od tri meseca, Sofija iz Crne Gore, koja je imala 200 epi-napada od rođenja. Nju su roditelji izlečili THC-om. Mnogi ljudi su “ispod žita” uspevali da THC-om bukvalno spasu svoju decu i po našim bolnicama. Mi ljudima koji nikad nisu probali THC a imaju problem, preporučujemo supsitorije. Mora tačna doza svakom pacijentu da se propiše, kako bi se postigao najbolji efekat. U suprotnom moguće je imati neželjenih dejstava – objašnjava Danica.
Lončar slagao
Još 20. aprila Nova.rs pisala je da je Zlatibor Lončar, ministar zdravlja izjavio da će Srbija kao članica UN ispoštovati odluku UNODK-a da se marihuana skine sa liste narkotika i naveo tom prilikom da se u Srbiji već radi na tome.
– Već smo ušli u tu problematiku i mi kao članica UN ispoštovaćemo sve. Radimo na tome i kako su oni zamislili nema razloga da ne primenimo, a da ne ugrožavamo građane i zakonodavstvo . Ovo je izuzetno osetljiva tema. Najstručniji ljudi u kontaktu sa UN će dati rešenje. Potrebno je strpljenje – najavio je tom prilikom ministar Lončar.
Mladen Nikolić, koautor zakona o PKS-a i bivši republički inspektor za oblast psiho-aktivnih supstanci, član NAKS-a za Novu govori da država treba da se priseti da marihuana uveliko nije na listi narkotika.
„Mi smo jedina zemlja na svetu koja ignoriše propisane zakone. Budući da su UN još 2. decembra prošle godine izbacile marihuanu sa liste narkotika, posle šest punuh meseci, 2. juna smo poslali ministarstvu pravde, našem predsedniku i njegovim sekretarijatima pitanja zašto država i dalje ćuti o ovome. Naši zahtevi su da se dozvoli upotreba marihuane u medicinske svrhe, ali mi nismo na strani dilera. Ono što mi tražimo je da marihuana bude terapijsko sredstvo, ne narkotik. Kada je neko bolestan, on pokuša da se leči marihuanom, a vi ga još i uhapsite. Mi ne damo da nam bolesni ljudi idu još i u zatvor i tačka! Ne hapsite nam bolesnike, lečite ih! S druge strane slažemo se da je posedovanje manje količine marihuane prekršaj, i neka se plati 50.000 dinara, ali molim Vas, da to ne bude krivično delo. Sve ove zahteve smo predočili policiji, koja nam je jedina izašla u susret ali mi ni od jednog ministarstva nismo dobili odgovor. Ja sam zbog toga štrajkovao glađu čak 10 dana, a predsednik Vučić mi se ipak nije obratio“, završava Nikolić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare