Od najsmešnijeg virusa do smrtnonosne zaraze koja sada na dnevnom nivou odnosi i po 50 žrtava, od pomnog praćenja i verovanja u sve što kažu lekari iz Krizni štab do potpunog nepoverenja i sumnje u svaku njihovu odluku, tako bi se ukratko mogla opisati godina u kojoj je novi koronavirus ušao u naše živote i potpuno ih promenio.
Postojanje novog koronavirusa koji će nepovratno promeniti naše živote potvrđeno početkom januara u kineskom gradu Vukanu.
Mada je to iz Srbije izgledalo kao usputna vest sa dalekog Istoka, vrlo brzo će se virus proširiti širom sveta svakodnevno odnoseći žrtve.
Mada u februaru u Srbiji još nije zvanično registrovana pojava korone, na antologijskoj konferenciji za novinare 26. februara sam vrh političkih i zdravstvenih vlasti pokazao je potpuno nerazumevanje.
Dr Nestorović o koroni… pic.twitter.com/AleD5fcVPJ
— simpatizer (@simpatizer_) March 11, 2020
“Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplašio najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva”, rekao je tada Branimir Nestorović, načelnik pulmologije u Univezitetskoj dečkoj klinici u Tiršovoj. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je tada u šaljivom tonu da je novi virus slabiji od sezonskog gripa.
Sve se to dešava u trenutku kada Svetska zdravstvena organizacija upozorava da koronavirus ima „pandemijski potencijal“, budući da je čak 12 država zabeležilo prve slučajeve zaraženih za samo 48 sati, dok su u susednoj Hrvatskoj već bili registrovani prvi slučajevi.
Prvi slučaj koronavirusa u Srbiji zvanično je registrovan 6. marta. Međutim, koju nedelju kasnije, taj podatak će doći u pitanje nakon što je Darija Kisić Tepavčević, tadašnja zamenica direktora Instituta „Batut”, gostujući na RTS, rekla da je prva infekcija koronavirusom u Srbiji izolovana 1. marta. Kasnije je objašnjeno da su njene reči pogrešno protumačene, ali je ostala sumnja da je pojava virusa prikrivana jer su u to vreme bili u toku predizborni skupovi.
Vanredno stanje u Srbiji, zbog koronavirusa, uvodi se 15. marta. Na snagu stupa policijski čas koji podrazumeva ograničenje kretanja građana u večernjim časovima, a starijima od 65 godina u potpunosti se zabranjuje izlazak uz dozvolu da jednom nedeljno imaju pravo da odu u nabavku i izađu van kuće zorom u četiri sata ujutro.
Nastava u školama počinje da se odvija po modelu nastava na daljinu, preko programa RTS ili onlajn platformi.
Svi kojima mogućnosti dozvoljavaju prebacuju se na rad od kuće, većini uslužnih delatnosti ograničava se rad.
U Srbiji 20. marta prva osoba umire od posledica zaraze koronavirusom.
Do kraja marta broj novih slučajeva zaraze na dnevnom nivou sve je više rastao, da bi 28. marta broj novootkrivenih slučajeva u jednom danu prešao sto, pošto je tog dana saopšteno da je potvrđen 131 slučaj. U tom prvom mesecu od posledica zaraze koronavirusom umrlo je 23 ljudi, a od toga sedmoro samo poslednjeg dana marta.
Prvih hiljadu zaraženih Srbija je dostigla za manje od mesec dana pošto je prvog aprila zabeleženo ukupno 1.060 slučajeva korone. Broj novozaraženih dnevno 16. aprila je dostigao 445, što će tokom aprila, maja i juna, biti crni rekord po broju zaraženih u jednom danu. U toku prvog talasa koronavirusa naveći broj kovid smrti u jednom danu, njih devet, zabeležen je 14. aprila.
Još tokom marta do javnosti su stizale informacije o nedostatku neophodne opreme i materijala za borbu protiv pandemije, kao što su PCR testovi i respiratori.
Ta tema izbija u prvi plan početkom aprila kada je zbog pisanja o nedostatku opreme u Kliničkom centru Vojvodine uhapšena novinarka portala Nova.rs Ana Lalić.
Nikada nismo dobili pecizan podatak koliko je respiratora nabavljeno i koliko novca je za to odvojeno, a više analiza koje su mediji pravili je pokazalo ozbiljne kontradiktornosti političkog vrha o tim nabavkama.
April u Srbiji su obeležili tzv. zaključani vikendi odnosno zabrane kretanje tokom vikenda koje su obično počinjale petkom popodne i trajale do ponedeljka ujutro. U slučaju uskršnjih i prvomajskih praznika, taj kućni karantin za sve građane znao je da traje i do 80 sati.
Krajem aprila i početkom maja opada broj zaraženih. Uz povremena iskakanja početkom maja polako počinje da opada broj smrtnih slučajeva na dnevnom nivou. Devetog maja je zvanično umrlo četvoro ljudi i od tada polako počinje da pada da bi od kraja maja do kraja juna broj žrtava na dnevnom nivou najčešće bio jedna, a bilo je nekoliko dana u tom periodu kada nije bilo umrlih.
Međutim, kao što se naglo uvedene vrlo stroge mere, tako je došlo do naglog popuštanja, što se pokazalo pogrešno.
Vanredno stanje je ukinuto 6. maja. Tokom maja su iz Kriznog štaba stizale prognoze kako će virus oslabiti i da će dolaskom toplijih dana epidemija polako utihnuti, što se takođe pokazalo kao pogrešna procena.
Ignorišu se, a na kraju i ukidaju ograničenja kada je u pitanju održavanje događaja sa učešćem većeg broja ljudi. Počinju da se organizuju i sve veći skupovi u okviru predizborne kampanje.
Početkom juna život se vraća na stanje pre početka pandemije, a Darija Kisić Tepavčević ocenjuje da u Srbiji ne postoje nova žarišta.
Dan kasnije u Beogradu je odigran derbi, bez ograničenja broja gledalaca. Procena je da je na tribinama tog dana bilo između 15.000 i 25.000 ljudi. Glavna vest u svetskim medijima bila je to što se u Srbiji odigrava derbi u vreme dok se u Nemačkoj i dalje igra pred praznim tribinama, dok u Italiji, Engleskoj i Španiji još nije ni bilo nastavljeno igranje fudbala posle pandemije.
Članovi Kriznog štaba nisu se oglašavali tim povodom, osim Kisić Tepavčević, koja je deset dana kasnije, dan pre izbora, rekla da je derbi bio na otvorenom, pa se ovaj skup nije posmatrao kao onaj od velikog rizika.
Republički, pokrajinski i lokalni izbori održani su 21. juna, mesec i po po ukidanju vanrednog stanja. Mnogi su ukazivali da je za to prerano i opasno za širenje zaraze, poput epidemiologa dr Zorana Radovanovića.
Tek nakon održanih izbora, članovi Kriznog štaba su saopštili „epidemiološka situacija sa virusom kovid 19 u Beogradu je ponovo preteća“. Međutim, odgovornost je prebačena na “neodgovorne mlade”. Darija Kisić Tepavčević izjavila je 28. juna da održani izbori nisu krivi za povećanje broja obolelih od kovida 19, i da izlazak na birališta „ne predstavlja veći rizik od odlaska u prodavnicu“.
Samo dan nakon održanih izbora, istraživačka mreža BIRN izlazi sa analizom koja pokazuje velike nedoslednosti u zvaničnoj korona statistici koju Krizni štab saopštava javnosti. BIRN je pokazao da postoji neka vrsta „duplih knjiga“ o koroni, koje su pokazale da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od korone umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244”. Prema tom otkriću, broj zaraženih se u danima sredinom juna kretao između 300 i 340 dnevno, što daleko nadmašuje zvanične podatke od oko 97 novoobolelih.
Međutim, negde krajem juna, dnevni broj potvrđenih slučajeva počinje da raste i podiže krivu zaraženih.
Novi Pazar je skupo platio novi udarni talas koronavirusa. Iz tog grada su svakodnevno stizale informacije o stotinama novozaraženih, o desetinama umrlih, o prepunim bolnicama, nedostatku opreme i ljudstva.
Građani Sandžaka su poručivali da ih je država prepustila na milost i nemilost zarazi, a najupečatljiviji vid protesta je bio kada su lekari novopazarske bolnice okrenuli leđa premijerki Ani Branbić i ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru kada su stigli u taj grad na čelu konvoja pomoći.
Čak i zvanična statistika, u koju se sve manje verovalo, potvrdila da je pik tog drugog talasa bio tokom jula.
Prema tim podacima, početkom jula broj novih slučajeva zaraze na dnevnom nivou u Srbiji prelazi tri stotine da bi krajem tog meseca prešao i brojku od četiri stotine. Tako je 26. jula registrovano 467 novih pozitivnih, što je ujedno i rekordan broj zaraženih u jednom danu tokom letnjih meseci, dok je je 10. jula zabeležen rekordan broj preminulih u jednom danu – 18. Tokom jula broj ukupno registrovanih slučajeva koronavirusa, prelazi 20 hiljada.
Nezadovoljna upravljanjem epidemijom i odnosom Kriznog štaba prema istini, grupa od 350 lekara je u julu izrazila svoj protest kroz apel Ujedinjenih protiv kovida, koji će kroz nekoliko meseci potpisati više od tri hiljade lekara.
Početkom avgusta opada broj novih slučajeva na dnevnom nivou, što delom zaravnjava krivu. Od sredine avgusta broj dnevnih slučajeva zaraze kreće se oko sto, sa eventualnim skokovima do 150.
Krizni štab razmatra mere za početak školske godine, ali se prosvetni radnici i roditelji žale da predložene mere ne uzimaju u obzir sve probleme koji postoje na terenu. Odlučeno je da se mlađi razredi osnovnih škola vrate u klupe, dok je za starije osnovce predviđena kombinacija onlajn nastave i časova u školi.
U septembru se situacija dalje smiruje, pa broj dnevnih slučajeva zaraze pada ispod sto, dok je broj žrtava na dnevnom nivou bio jednocifren. Deca kreću u školu, stiče se utisak da epidemije miruje.
Međutim, pojedini lekari upozoravaju da je to samo privid i da to nikako nije posledica dobrih mera, već prirodan pad između dva talasa. Kao jedna od ključnih zamerki navodi se to što se letos nekako neprimetno prestalo sa praćenjem i testiranjem kontakata zaraženih osoba.
Za to vreme se vlast, kako upozoravaju “Ujedinjeni protiv kovida”, bavi šikaniranjem lekara koji su potpisali njihov apel kojim se traži da se preispita način vođenje pandemije.
Svakako su najpoznatije smene na Vojnomedicinskoj akademiji. Načelnik Instituta za medicinska istraživanja prof. dr sc. med. Danilo Vojvodić, načelnik Klinike za urgentnu internu medicinu prof. dr Slobodan Obradović i načelnica Klinike za kožne i polne bolesti prof. dr sc. med. Lidija Kandolf Sekulović smenjeni su sa svojih funkcija, a zajedničko im je da su potpisnici pisma Vladi Srbije u kom „Ujedinjeni protiv kovida“ traže smenu Kriznog štaba.
U oktobru, međutim, dolazi do ubrzavanja epidemije i povećanja broja zaraženih. Tako je 14. oktobra registrovano 245 novih slučajeva i taj broj se uz povremena iskakanja, neprekidno uvećavao, pa se za sedam dana udvostručio i bio 512 novozaraženih u jednom danu.
Povećanje broja zaraženih kroz nedelju ili dve uvek za sobom vuče i povećanje broja žrtava. Tako da od 27. oktobra, broj umrlih ponovo kreće na gore. Tog dana je zabeleženo pet novih smrtnih slučajeva izazvanih koronavirusom, da bi ubrzo taj broj postao dvocifren.
Zabrinuti zbog pasivnosti Kriznog štaba, „Ujedinjeni protiv kovida“ su svoj predlog mera dostavili ministru 14. oktobra. Međutim, predlog je ignorisan sa “naknadno datim objašnjenjem da se negde izgubio“.
Oni su ocenili da su ispunjeni uslovi da se u Srbiji proglasi vanredna situacija zbog epidemije korona virusa, jer zakon „propisuje šta je to vanredna situacija i šta je to epidemija“ i zatražili da borbu protiv epidemije korona virusa vode legalni organi, poput Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, Zavoda za javno zdravlje i ministra zdravlja, a ne“zakonski nepostojeći organ koji se naziva Krizni štab”.
Gužve pred kovid ambulantama koje su počele da se stvaraju još u drugoj polovini oktobra postaju sve veće i sada se na pregled kod lekara čeka satima.
Čak i zvanična korona statistika u čiju se tačnost odavno sumnja potvrđuje pravu eksploziju zaraze u Srbiji u trećem talasu.
Tokom novembra kriva zaraženih ide „nebu pod oblake“. Tako je poslednjeg dana oktobra zabeleženo 1.817 slučajeva u jednom danu, za nedelju dana, 7. novembra, u jednom danu je potvrđeno 2.677 pozitivnih na koronavirus, da bi za deset dana, 17. novembra, broj novozaraženih dostigao skoro pet hiljada, tačnije 4.994. Rast se vrtoglavo nastavlja pa je 27. novembra broj zaraženih na dnevnom nivou bio 7.780.
Shodno tome, penje se i broj ukupno zaraženih. Granicu od 100 hiljada prešli smo 19. novemebra, da bi 27. novembra stigli do 155.994 slučajeva.
Sredinom novembra zvaničan broj smrti od kovida 19 prešao je hiljadu, da bi za manje od tri nedelje stigao do dve hiljade.
Krizni štab je tek 20. novembra, reagovao na već rasplamsalu epidemiju, i to mnogo blažim merama. Međutim, delovanje Kriznog štaba krajem godine u potpunosti potvrđuje tezu da se u tom delu odluke donose politički, a ne na osnovu onoga što nalaže lekarska struka. Hitnu sednicu su najavili u sredu, održali u petak, okupili pa rasterali novinare, zakazali, pa otkazali konferenciju na kojoj će saopštiti nove mere. Mere su zatim saopštili u subotu, ali sa naznakom da počinju da važe u utorak. Lekarski deo štaba više i ne krije da ih političari na sednicama preglasavaju.
U decembru korona statistika obara sve rekorde. Srbija je 2020. godinu završila sa više od 300 hiljada zaraženih koronavirusom od početka pandemije. Od toga, 200 hiljada, odnosno dve trećine zaraženih zabeleženo je u poslednjih mesec i po dana, što najbolje pokazuje koje su razmere ovog trećeg talasa epidemije.
Prešli smo i brojku od tri hiljade žrtava. Krizni štab se za to vreme nećka oko mera koje bi trebalo da donese u borbi protiv pandemije. Najavljivane su strože mere, pa odlagane. Kada su napokon neke od tih mera donesene i kada je ograničen rad tržnih centara i ugostiteljskih objekata, vrlo brzo su popustili pod pritiskom političara i privrednika, pa su mere ublažene.
Jedina nada je dolazak vakcine. Najpre je stigla Fajzerova vakcina, zatim ruska, a sada se najavljuje i dolazak kineske vakcine. Međutim, pošto je stiglo svega nekoliko hiljada doza, još uvek ne može da se precizira kada možemo da očekujemo masovnu vakcinaciju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar