Podeli
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Ako poznajete Anu Lalić kao što je poznaju, bez preterivanja - ceo Novi Sad, pola Vojvodine i veliki broj njenih kolega, uključujući i autorku ovog teksta, onda znate da je Anu Lalić veoma teško zaplašiti. Kada smo se srele u četvrtak oko podneva, nedugo posle njenog oslobađanja iz pritvora, ništa se tom mišljenju nije moglo dodati, niti oduzeti. Ana nije bila besna. Nije bila šokirana, niti uplašena.

Znala je da je u pravu i da to znaju i oni koji su dali nalog za njeno privođenje, poslavši, ni manje ni više nego šest inspektora da joj pretresu svaki kutak stana. Znali su i oni koji su joj odredili pritvor od 48 sati telefonskim putem, a da je nisu ni saslušali. Znali su i oni koji su je lažno prijavili tužilaštvu za širenje panike, umesto da joj prosto – odgovore na pitanja.

Na priči o lošoj situaciji u Kliničkom centru Vojvodine radila je nedelju dana. Imala je više izvora, i informacije koje je dobila od jednog proveravala je sa drugim i trećim, koji za ovaj prvi nisu znali, baš kako pravila profesije nalažu. Kako pravila profesije nalažu, kontaktirala je i rukovodstvo KCV preko službe za medije, kao i pokrajinskog sekretara za zdravstvo preko njegove zvanične PR službe.

Imali su vremena da odgovore, da demantuju informacije da njihovi lekari operišu tri puta sa istom maskom, da sve sestre ne znaju proceduru skidanja i odlaganja LZO (lične zaštite opreme), da su se pre nedelju dana pobunile sestre koje su bile primorane da jedno vreme sa zaraženim pacijentima rade bez zaštitne opreme, da bi im nakon protesta stigla manja količina.

Umesto toga, pet sati nakon objave teksta stigao je ljutit demanti KCV, usledio je pretres stana i privođenje, i na sve to Lalić je doživela i da je premijerka Ana Brnabić u dnevniku državne televizije optuži da laže, a da onda blagonaklono najavi da će se zauzeti da novinarku oslobode.

Iako je puštena, a laptop i mobilni telefoni su joj vraćeni, postupak protiv Ane Lalić je i dalje u toku. Optužbe protiv nje nisu odbačene, a za delo izazivanja panike zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Nova.rs: Od objave teksta u četvrtak popodne na sajtu, pa do demantija KCV uveče, prošlo je pet sati. Možeš li nam reći nešto više o reakcijama na tekst koje si dobila tokom tih pet sati?

Dogodilo se ono što svaki novinar priželjkuje – dobila sam poruke zahvalnosti što sam to objavila. Javilo se puno mojih prijatelja, uz reči da su ih kontaktirali poznanici da se zahvale na tekst i potvrde da ono što sam objavila ne samo da je tačno, nego da je “sto puta gore od onog što smo mi objavili”. To je još jedan razlog da nijednog momenta ne mogu da posumnjam u ono što smo uradili. Kakve god su posledice, meni je super što sam ih jedino ja preživela i nisu bile tako dramatične kao što su noćas delovale. Jedna poruka je bila od žene koju ne poznajem, koja je rekla: “Hvala, ja svaki dan brinem za ćerku koja je medincinska sestra u KCV”. To mi je pokazatelj da smo trenutno jedini stali u zaštitu tih ljudi.

Nova.rs: Na tvoje privođenje reagovale su mnoge kolege, dok je jedan deo medija ostao potpuno nem, čak nije preneo ni informaciju o hapšenju, što je osnovni profesionalni standard. Šta to govori o situaciji u medijima kod nas?

Zahvalna sam i ponosna što pripadam našoj branši. A taj drugi deo “kolega”… ja odbijam da su ljudi koji se ne potpisuju ispod tekstova moje kolege. Znam da sam nazvana “neodgovornim medijskim radnikom koji je uprkos svemu oslobođen”. Taj tekst je objavljen nepotpisan. Moj kredibilitet čini moj integritet, moj potpis i moje kućno vaspitanje. Ja da radim u pekari, jednako bih postupila, jer sam tako vaspitana.

Nova.rs: Šta pomisliš kad čuješ da je premijerka rekla da si objavila “laži”, i šta pomisliš kada čuješ premijerku da u zemlji nezavisnog pravosuđa kaže da će se lično založiti za tvoje oslobađanje?

Ne znam koja od te dve izjave je skandaloznija. Ako je pravosuđe nezavisno, nema šta premijerka da utiče na njega. To je nezakonito. Nonsens mi je da govorim o tome. Ja stalno imam utisak da živimo u zameni teza i njena izjava je potvrda toga. Oni su imali priliku da na moje “laži” odgovore “istinom”. Pre nego što je objavljen tekst, poslata su pitanja KCV i pokrajinskom sekretarijatu. Oni su ćutali. Ako te neko navodno nepravedno i lažno napada, zašto ćutiš?

Na koja pitanja nisi dobila odgovor?

Pitala sam za sedam sestara Infektivne klinike koje se nalaze u samoizolaciji, zatim da li ima dovoljno opreme u KCV, kao i o protokolu izlaska i ulaska između zgrada KCV.

Šta bi volela da si dobila kao odgovor?

Volela bih da se neko pobunio i rekao – “stvari nisu takve, evo vam dokaza. Klinički centar dnevno zaduži 750.000 maski, 400.000 rukavica i 70 kapa.” Jako bih volela da mi je neko dao precizne podatke. Ja shvatam vanredno stanje, da se situacija menja iz sata u sat i da ne može svako da pobroji sve. Ali mi niko ne može reći da direktor KCV može da ne zna koliko mu sestara radi sa 48 zaraženih pacijenata. Ne sme da ne zna koliko sestara zna da koristi respirator. Ne sme da ne zna koliko osoblja je prošlo kroz obuku korišćenja zaštitne opreme po protokolu Covid-19 moraju da nose 4 para rukavica svakodnevno. Kad stave 4 para, ne mogu da koriste respirator, jer je kineski respirator sa tačskrinom, kakve smo dobili, ne reaguje na dodir sa četiri para rukavica. Taj problem se ne rešava, a kad se obrate upravi KCV, oni kažu – “skini rukavicu”. Onog momenta kada si skinuo rukavicu, džabe što si ih nosio 12 sati, ti nisi zaštićen. Mnogo je stvari o kojima nisam pisala, upravo da ne bih dizala paniku, već da bih skrenula pažnju na sve ove probleme.

Definitivno si im skrenula pažnju. Da li misliš da nešto dobro može da izađe iz ovog maltretiranja tebe, tvoje porodice i izazivanja panike kod građana koji ne znaju zašto se hapse novinari?

Ako je tačno da je istupio lekar u Ćupriji i obelodanio da su u sličnom problemu kao kolege u Vojvodini, onda smo pobedili. Samo ukidanje uredbe je meni već dokaz da smo u pravu, da su oni napravili glupost i postali je svesni onog momenta kada su meni odredili pritvor. Ne može predsednik republike da kaže “uvešću 24-časovni karantin, baš me briga kako ćete ići u nabavku”. To je širenje panike, jer posledica je gomila ljudi koji idu u prodavnicu. To je svesno otvaranje prostora gde će ljudi morati da razmenjuju virus, jer moraju da se snabdeju, jer ćeš im zavariti vrata. Tako da, ja sam najmanje paničar u ovom slučaju.

Svedočenje Ane Lalić o tome kako je izgledalo njeno privođenje pogledajte u našem videu: