Podeli
Grafika: Slađana Đermanović

Vakcinacija protiv koronavirusa će sigurno obeležiti godinu koja je pred nama. Kakva je koja vakcina, ko može da se vakciniše, da li su moguće i kakve nuspojave, samo su neka od pitanja koja su se nametnula u javnosti.

U rubrici “Struka protiv korone” portala Nova.rs o vakcini i procesu vakcinacije više puta su govorili epidemiolog Zoran Radovanović i imunolog Emina Milošević, lekari koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Fajzerova vakcina, prva koja je stigla u Srbiju, prema objašnjenju profesora Radovanovića, zasniva na novoj tehnologiji koja do sada nije korišćena u svetu.

“Pošlo se od tzv. informacione RNK (ribonukleinske kiseline), što znači ne od oslabljenog ili ubijenog virusa, već od genetske šifre za sintezu belančevina koje su sastavni deo novog virusa korone. Organizam čoveka reaguje na unete, belančevine, kao na svaku stranu supstanciju, stvaranjem antitela” naveo je profesor Radovanović.

Prednost je, prema njegovim rečima, što te belančevine, za razliku od virusa, ne mogu da se “postanu zle”, odnosno da se zadrže u organizmu, počnu da se razmnožavaju i tako dovedu do neželjenih dejstava.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Međutim, nedostaci Fajzerove vakcine, prema rečima doktora Radovanovića, kao i kod američke vakcine kompanije Moderna –  komplikovni uslovi skladištenja i transporta, jer je potrebno čuvati sve do nekoliko dana pre upotrebe, na bar minus 70 stepeni” objašnjava.

Kada je u pitanju dilema ko sme da primi Fajzerova vakcinu Emina Milošević upozorava da vakcinu ne treba da prime osobe koje su alergične na sastojke vakcine. Podseća da je PEG sastojak Fajzerove vakcine koji bi mogao da izazove alergijsku rekaciju.

“Ne preporučuje da osobe koje su nekad imale ozbiljne alergijske reakcije prime vakcinu. Inače, PEG je sastojak lekova, krema, paste za zube, sladoleda i druge kozmetike i hrane koju koristimo.Takođe, među preko 44.000 učesnika 3. faze ispitivanja nije bilo trudnica i mlađih od 16 godina. Zato se njima ni ne daje, iako sam sastav vakcine i imuski odgovor koji treba da indukuje ni za jednu uzrasnu grupu i fiziološko stanje ne nosi rizik” objašnjava ona.

Govoreći o samoj vakcini, doktorka Milošević ističe da ne postoji mogućnost nastanka virusa u organizmu nakon vakcinacije, jer u vakcini nema još 28 virusnih proteina i naslednog materijala virusa koji bi formirali kompletnu česticu.

“RNK za sintezu S-proteina se razgrađuje u našim ćelijama u roku od nekoliko dana do sastojaka koji ćeliji nisu strani – gradivni elementi koji čine ovu RNK su istovetni našim i ćelija će ih iskoristiti za svoje potrebe. Dakle, RNK koja kodira S protein nestaje bez traga, a mi na napravljeni S-protein pravimo ona najvažnija antitela za odbranu – ona koja će virus iz okoline sprečiti da prodre u naše ćelije. Virus van ćelije ne može da se umnožava” ističe posebnosti ove vakcine doktorka Milošević.

Foto: Nova S

Kao neželjena dejstva ove vakcine navodi bol, otok i crvenilo na mestu uboda, povišenu temperaturu, malaksalost i glavobolju koje traju 1 do 2 dana.

“RNK kao dobar pokretač urođene imunosti pokreće interferonski odgovor koji čini da se nakon vakcinacije kod manje od 20 odsto ljudi ispolje ovakve tegobe. U prevodu – ova neželjena dejstva su pokazatelj da vakcina zapravo obavlja zadatak. Ne očekuju se dugoročna neželjena dejstva, ni teorijski, na osnovu dizajna vakcine, a ni empirijski je je do sada protekao kritični period od 6 nedelja za sve ispitanike, pa je to i potvrđeno” ističe.

Naglašava da su, istorijski gledano, sva neželjena dejstva svih vakcina ispoljavala u roku koji je kraći od 6 nedelja.

“S obzirom da se celokupni sadržaj vakcine praktično razgradi u roku od nekoliko dana, ne znam šta bi moglo da izazove dugoročne posledice. Vakcina ne sadrži soli metala, konzervanse, adjuvanse. Sadrži RNK za sintezu jednog proteina virusa, masti kakve se nalaze u našem organizmu ( holesterol npr.), kuhinjsku so, šećer i dodatne soli koje odrzavaju pH u rastvoru( iste one koje imamo u našem organizmu u te svrhe). Jedini sastojak vakcine kojeg inače nema u našem organizmu je PEG” objašnjava.

Posle Fajzerove vakcine u Srbiju je poslednjih dana 2020. godine stigla ruska vakcina Sputnjik V.

I Fajzerova i ruska vakcina Sputnik V, kako navodi dr Milošević, nose informaciju za sintezu proteina virusa potrebnog za ulazak u ćeliju.

“U Fajzerovoj vakcini je ta informacija u vidu RNK, a u Sputniku V informaciju nosi adenovirus koji je DNK. Razlika ima više: RNK se brzo razgrađuje, pa zato i potreba da se čuva na vrlo niskoj temperaturi, ruska vakcina može da se transportuje na 2-8 °C, kod ruske postoji bojazan za manju efikasnost kod osoba koje imaju antitela na adenoviruse” objašnjava doktorka Milošević.

Za obe vakcine proizvođači, prema rečima naše sagovornice, prijavljuju sličnu efikasnost, sposobnost da spreče bolest.

“Moj lični stav je da bi pre svega trebalo vakcinisati osobe koje nisu, računajući da su rekonvalescenti već razvili imunost” ističe naša sagovornica.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar