Podeli
FOTO TANJUG/ INSTAGRAM "BUDUCNOSTSRBIJEAV"/ nr

"Srbija nabavila preko hiljadu novih respiratora", odštampano je krupnim slovima i podvučeno crvenom bojom na propagandnom materijalu Srpske napredne stranke pred predstojeće izbore. Problem je u tome što niko ne zna koliko je respiratora ušlo u zemlju od proglašenja epidemije. Obećanje premijerke Ane Brnabić da će građanima, po ukidanju vanrednog stanja, biti položen račun o tome koliko je respiratora kupljeno, od koga i za koliko novca, ostalo je - neispunjeno.

Prvo što smo naučili o respiratorima u Srbiji je da ih “ima dovoljno” – i to 1008 komada.

To smo čuli od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i to 12. marta, samo nekoliko sati pošto je premijerka Ana Brnabić na pitanje novinara o snabdevenosti naše zemlje takvom opremom odgovorila da je broj respiratora “svuda državna tajna”.

Dva dana kasnije, broj respiratora je ponovo postao državna tajna, ali se volšebno povećao za 50 komada.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Toga dana Vučić je rekao “da je broj respiratora od danas državna tajna, da je od jutros nabavio 50 respiratora, kao i da ne želi da pojasni kako i od koga“.

Rečeno, učinjeno – kako je saznao CINS, nakon tajnog zaključka Vlade od 15. marta, koji reguliše nabavku medicinske opreme, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) prestao je sa javnim nabavkama velike količine medicinske opreme – maski, rukavica, mantila, zaštitnih naočara…i respiratora.

Savetnica predsednika za medije Suzana Vasiljević tada je CINS-u izjavila da nabavke ipak i dalje idu preko RFZO.

Oduzimanje od sabiranja

Od toga trenutka, podaci o broju, nabavci i raspodeli respiratora nasumično se pojavljuju u govorima i izjavama pripradnika Srpske napredne stranke, ali ne i u zvaničnim podacima ili saopštenjima pošto su ipak proglašeni za državnu tajnu.

Od početka pandemije samo jedna nabavka respiratora i medicinske opreme bila je javna.

Nju je objavilo Ministarstvo zdravlja 11. marta, dakle pre uvođenja vanrednog stanja, a posao nabavke respiratora samo dva dana kasnije dodeljen je nemačkoj firmi “Drager tehnika”. Od nje je kupljeno 15 respiratora po ceni od 26,7 miliona dinara bez PDV-a.

No, posle usvajanja zaključka Vlade od 15. marta, za podatke o nabavci respiratora možemo da se oslonimo samo na ono što je izjavljivao Aleksandar Vučić.

Sudeći po njegovim izjavama, do 6. aprila za nabavku medicinske opreme, uključujući hiljadu respiratora, potrošeno je 370 miliona evra. Kako je rekao, do tada je uvezeno i više od 30 miliona hirurških i 15 miliona epidemioloških maski. Samo dan kasnije na RTS-u on je izjavio da je Srbija kupila više od 2.700 respiratora, da od tog broja 2.200 nije dopremljeno u zemlju, te da su 573 podeljena bolnicama.

Krajem aprila se, međutim, u igricu “prebroj respiratore” uključuju i poslanici Srpske napredne stranke Marija Obradović i Aleksandar Martinović.

Marija Obradović, opisujući “nadljudske napore Vučića”, 27. aprila ispred Skupštine kaže da “smo uspeli da platimo 4.000 respiratora. Naravno zbog situacije u celom svetu, zbog roka dostavljanja, mi ćemo dobiti još 1.500 respiratora do kraja to će biti okvirna slika. Razliku do 4000 respiratora – dobićemo novac nazad“.

Potom se ispostavlja da Aleksandar Martinović zna “do u respirator” koliko ih ima, da se ne ustručava da to podeli sa javnošću.

Aleksandar Martinović / Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Što se tiče respiratora, dragi građani Srbije: ugovorena količina 3.967 respiratora, a do sada nam je isporučeno 585, donirano nam je 120, servisirali smo sami 38 respiratora. Ukupno u sistemu danas imamo implementiranih 743 respiratora…

Dakle, ništa ne krijemo od građana, sve je transparentno i sve je javno”, rekao je Martinović na zasedanju od 28. aprila, kada se u parlamentu diskutovalo o ozakonjenju odluka koje je, dok se Skupština nije sastajala zbog zabrane okupljanja, donosila Vlada uz supotpis predsednika Srbije.

Nabavka za predsednike i posrednike

Novinari BIRN-a su, inače, objavili da je,  dok je Martinović izgovarao te rečenice, pošiljka od 400 respiratora za koje je Srbija bila izdvojila 8.9 miliona evra, trebalo da bude prebačena iz magacina u Šangaju u srpske bolnice.

Istraživanje BIRN-a ukazalo je tada da je u posao nabavke 400 respiratora iz Kine bilo uključeno više posrednika, “a da nije do kraja jasno zbog čega i sa kakvom ulogom”.

“U posao je bilo uključeno najmanje pet kompanija, od kojih su neke zaista u poslu trgovine medicinskom opremom, dok se druge bave trgovinom kozmetičkim preparatima ili naoružanjem.

Pošiljka medicinske opreme iz Kine za Srbiju, 22.04.2020. / Foto:TANJUG/ FOTO ER SRBIJA

Novac iz republičkog budžeta šetao se od Beograda, preko Podgorice, Kipra, Rijeke i Kine, da bi na kraju bio vraćen, prema svedočenju učesnika, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, jer se od nabavke odustalo”, objavio je BIRN na svom portalu Javno.rs.

Nešto od “uslova i tehnika” za nabavke respiratora tokom marta i aprila saznali smo i od predsednika, koji je opisivao borbu na svetskom tržištu i govorio kako će se “koristiti crni fondovi” i da Srbija respiratore nabavlja “na polu-crno”.

Polaganje računa odloženo do daljnjeg

A onda je građanima, uoči izlaska na biračka mesta 21. juna, stigao propagandni materijal Srpske napredne stranke.

Foto: Promo

Kako smo to ugovorili 3.967 respiratora, platili 4.000, isporučeno nam je 585, donirano 120 i na kraju SNS izračuna da je nabavljeno preko hiljadu novih respiratora?

Ili, ako verujemo samo Vučićevim podacima, do 6.aprila potrošeno je ukupno 370 miliona evra za nabavku medicinske opreme, a kupljeno je “više od 2.700 respiratora, od kojih 2.200 nije dopremljeno u zemlju, a 573 su podeljena bolnicama”.

Kako to na kraju izađe na “više od hiljadu novih respiratora”?

Odgovor je trebalo da dobijemo još u maju, kada je ukinuto vanredno stanje, pošto je premijerka Ana Brnabić  15. aprila, gostujući na TV Pink, obećala da će “posle vanrednog stanja izaći i građanima položiti račune koliko su respiratora kupili, od koga i koliko su novca za to potrošili”.

Dva meseca kasnije, ne znamo ništa više o naabvci respiratora od onoga što znali na samom početku, 12. marta 2020. – a to je, kako se čini, ama baš ništa.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar