0
Izveštaj o trošenju sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine usvajaju odbornici Skupštine grada, ali nikada nisu postavili pitanje zbog čega novac nije potrošen u skladu sa Programom korišćenja sredstava eko-fonda, niti gde je završio novac koji je programom bio namenjen ekološkim projektima i aktivnostima.
U prethodne četiri godine prema Programu korišćenja novca eko fonda, koji je usvojila Skupština grada, trebalo je utrošiti 160,1 milion dinara na eko projekte, međutim, kako je prikazano u izveštajima o trošenju novca, potrošeno je manje ili oko 101,8 miliona dinara. Dizanjem ruku odbornici su prihvatili izveštaje, a da pritom nisu zatražili informaciju o tome gde je potrošeno 58,3 miliona dinara, kao i obrazloženje zbog čega sredstva nisu investirana za poboljšanje i unapređenje životne sredine, piše kolubarske.rs.
Nekoliko odbornika sa kojima smo razgovarali kažu da „nisu upoznati sa detaljima trošenja novca eko fonda, ali da su sigurni da je sve rađeno po zakonu“.
Kolubarske.rs su prethodna tri meseca, kroz nekoliko tekstova, ukazale na veliki ekološki problem na Divčibarama, u čijim potocima i rekama završavaju otpadne i fekalne vode zbog toga što nije urađena kompletna kanalizaciona mreža, ali pre svega postrojenje za preradu otpadnih voda.
U jednom od tekstova smo pisali da je prema Programu korišćenja sredstava budžetskog fonda za 2018. godinu planirano da 31,5 miliona dinara bude investirano u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda na Divčibarama. Međutin, novac nije potrošen za te namene, prenose kolubarske.rs.
Zbog čega nije i da li znaju gde je potrošen novac, pitali smo odbornike u Skupštini grada, ali i da čujemo od njih da li je to zloupotreba javnih sredstava i zbog čega Skupština toleriše nenamensko trošenje novca budžetskog fonda za zaštitu životne sredine?
Pročitajte još:
Takođe, pitali smo i da li znaju kako se u prethodne četiri godine trošio novac budžetskog fonda za zaštitu životne sredine i da li su upoznati sa izveštajem o ostvarivanju Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda koji usvaja Skupština grada, odnosno da li je novac, u prethodne četiri godine, potrošen prema programu?
Pitanja mejlom smo uputili predsednici Skupštine grada dr Snežani Rakić (bila je i odbornica vladajuća SNS), dr Zoranu Živkoviću (odbornik SPS u nekoliko mandata, 2018. zamenik gradonačelnika), i Ljubomiru Radoviću (odbornik opozicionog Lokalnog fronta Va u prethodne četiri godine).
Odbornik dr Zoran Živković nije direktno odgovorio na naša pitanja, uz objašnjenje da prethodnih nekoliko godina nije bio odbornik.
„Moram Vas podsetiti da je moje direktno učesće u vlasti, u svojstvu koalicionog partnera SPS-SNS, vezano za period od aprila 2018. do avgusta 2020. godine, kada sam obavljao funkciju zamenika gradonačelnika grada Valjeva. To je period u kome sam bio zadužen za praćenje aerozagađenja i polenskog zagađenja grada, a potom sam bio i šef COVID tima u vreme pojave pandemije COVID-19. U tom periodu urađen je kompletan Program zaštite životne sredine za period 2018-2027. godina, kao i Plan kvaliteta vazduha u Valjevu. Dakle, sve vreme su podržavani projekti Ministarstva ekologije i zaštite zivotne sredine, ali u svrsishodnost i namensko odnonosno nenamensko korišćenje sredstava nisam imao upliv. Stoga mislim da jedine institucije, koje Vam mogu dati kvalitativno meritoran odgovor, su Gradsko veće i Gradska uprava Valjeva, što naravno ne znači da i kao odbornik i kao građanin ovog grada mogu podržati nenamensko trošenje novca budžetskog fonda za zaštitu životne sredine“, napisao je dr Zoran Živković.
Nakon tog odgovora, ponovili smo pitanja uz podsećanje da je bio odbornik SPS u Skupštini grada 2016. godine, a potom je, posle dve godine, izabran za zamenika gradonačelnika, i po toj funkciji je bio i član Gradskog veća, dakle upravo 2018. kada je 31,5 mliona dinara iz eko fonda, opredeljenih za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Divčibarama, potrošeno u neke druge svrhe. Nismo dobili odgovor.
Takođe smo ostali uskraćeni i za odgovor na pitanje da li je problem nedostajuće kanalizacione mreže i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda na Divčibarama trebalo rešiti daleko ranije i ko je odgovoran što to nije bila tema prethodne četiri godine?
Na identična pitanja, koja smo mejlom uputili 19. oktobra, nije odgovorila dr Snežana Rakić, predsednica Skupštine grada. Kada smo nakon deset dana pitali dr Rakić kada možemo očekivati odgovore na naša pitanja, ona nam je rekla da je imala smrtni slučaj u porodici.
Aktivista Lokalnog fronta Ljubomir Radović, koji je bio odbornik u Skupštini grada u prethodne četiri godine, podsetio je da se upravo Lokalni front Valjevo intenzivno bavio javnom nabavkom koja se zvanično zvala rekonstrukcija kanalizacije, a čelni ljudi tadašnje gradske garniture su je najavljivali kao investicija koja će rešiti problem kanalizacije na Divčibarama.
Podsetio je i na ugovor o radovima ne rekonstrukciji kanalizacione mreže, u dužini od 2,6 kilometra, na Divčibarama koji je zaključen krajem 2017. godine, vredan 31,6 miliona dinara, bez PDV-a.
„Kancelarija za javna ulaganja na kraju je ove radove platila skoro 38 miliona dinara, a u junu 2019. dogovoreni su i dopunski radovi vredni oko 5,7 miliona dinara. Rezultat? Vidi se na Divčibarama, gotovo na svakom koraku. Da bi stvar bila gora, na Divčibarama se intenzivno gradi, a u uslovima koje odobrava JKP Vodovod piše da će novi objekti biti priključeni na kanalizaciju kada bude izgrađena! Dotle će otpadne vode verovatno nestajati u improvizovanim septičkim jamama, ili u rekama koje će, kao u jednom slučaju, kao ponornice, doneti u Gradac sve ono što ne dospe u nepostojeću divčibarsku kanalizaciju. Gradac sa kojeg Valjevo pije vodu“, naglašava Radović.
On smatra da pravo lice problema otkriva zapravo zločinačka izmena Zakona o budžetskom sistemu iz 2015. godine kojom je dopušteno da se sredstva koja građani i privreda namenski plaćaju za zaštitu životne sredine troše po nahođenju garniture na vlasti. „Dakle, ovo nije zloupotreba sredstava, već nešto mnogo gore: ozakonjenje tihog ubijanja prirodne sredine i građana osuđenih da žive u ovakvoj Srbiji“, smatra Ljubomir Radović.
Aktivista Lokalnog fronta Valjevo navodi da će u pripremama za raspravu o budžetu za 2022. godinu Lokalni front Valjevo ponovo insistirati pre svega na povećanju sredstava u Fondu za zaštitu životne sredine, a zatim i na njihovom doslednom trošenju. „Zakon o budžetskom sistemu ne zabranjuje da se sredstva pribavljena od svih ekoloških i drugih taksi utroše upravo na ono čemu su i namenjena, i niko ne može sprečiti odbornike Skupštine Valjeva da takav budžet usvoje“, kazao je Radović i dodao „, naravno, ukoliko za to postoji politička volja“.
Ljubomir Radović zaključuje da nije tačno da sredstava nema dovoljno. „Novac građana Valjeva razbacuje se na besmislene projekte, na plaćanje sudskih presuda za greške garnitura na vlasti, na nezakonito povećanje zarada upravo funkcionerima koji su na sve načine čerupali imovinu grada“.
U monografiji „Divčibare“ objavljenoj 1989. godine, koju je napisao Bogoljub Boka Loma, u poglavljima „Tekuće vode i izvori“, opširno i detaljno je evidentirao sve izvore, potoke i reke na planini Maljen.
„U godinama, kada su Divčibare krenule u turistički razvoj, izvor na levoj obali Žujana, jedan je od značajnih izvorišnih krakova Crne Kamenice. Decenijama je iskorišćavan za snabdevanje pitkom, hladnom vodom velikog broja gostiju. Zdravstveno društvo Valjevo ga je prvo kaptiralo, betoniralo, pa pretvorilo u česmu sa koje se okrepljuju gosti i turisti“, napisao je Bogoljub Boka Loma.
Danas na Divčibarama ni jedan izvor, ni česma ne mogu se koristiti za piće. Do pre nekoliko godina vlasnici vikendica su sa pojedinih izvora i potoka zahvatali vodu za piće, poput onog u neposrednoj blizini hotela „Crni vrh“. Taj potok je nekada bio proziran i čist, a danas mutan i zagađen što se vidi na video klipovima koje je snimio Dragan Vićentić.
To što otpadne i fekalne vode iz hotela, apartmanskih naselja, vikendica i ugostiteljskih objekata, završavaju u divčibarskim rekama i potocima nije ekološko problem samo Divčibara, jer sve te fekalije divčibarske reke i potoci nose na svom putu do velikih reka…
Vladimir Tešić Parfem, koji na Divčibarama ima vikendicu preko 40 godina i koji se bori za čistu i zdravu prirodu, kaže da otpadne vode stižu i do reke Gradac.
„U sliv Zapadne Morave, kod Ovčar banje, uliva se trenutno najzagađenija reka na Divčibarama Crna Kamenica, a u Crnu Kamenicu se uliva Bela Kamenica, Čalački potok i još nekoliko manjih potoka, u kojima takođe završavaju otpadne vode brojnih turističkih objekata. Reka Kladoruba, koja prolazi kroz Ražanu, uliva se u Skrapež, pa kod Požege u Zapadnu Moravu. Drugi sliv je Kolubarski ili Gračanski. Crna i Bukovska reka se ulivaju u Gradac, a Manastirica, Krčmarska reka, Paklješnica, se ulivaju u Kolubaru. Dakle, sve otpdne i fekalne vode koje se ispuštaju u divčibarske reke i potoke završavaju u Zapadnoj Moravi, Gradcu i Kolubari“, priča Tešić i naglašava da najviše „trpi“ Zapadna Morava.
Rešenje je u rukama vlasti, onih koji na početku svog mandata obećavaju sve drugačije od onoga što jeste danas, i stiče se utisak da ni lokalna ni republička vlast ne mari mnogo za ekologiju. Godinama se nedovoljna sredstva izdvajaju za ekologiju, a još manje se realizuje, čak se i novac od ekoloških taksi troši za druge namene. Sve to ne uliva veliko poverenje, niti nadu da ćemo u skorijoj budućnosti živeti u boljoj i zdravijoj životnoj sredini.
BONUS VIDEO: Dišemo zagađen vazduh i jedemo voće puno štetnih materija
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
