Dejan (45) je vozač Hitne pomoći i njegova priča je najteži poraz Srbije: Minimalac, troje dece i četiri posla da se nekako preživi

“Povećanje plate, ne da bi mi značilo, već bi mi spasilo život, jer sa četiri posla koja naizmenično radim sedam dana u nedelji, pored ovog primarnog u Hitnoj, ne stižem da spavam, da odmorim i zbog premora sam završio u bolnici. Sa većim koeficijentom za obračun plate, mogao bih najmlađe dete, koje ima smetnje u govoru, da odvedem kod logopeda privatno, jer u domu zdravlja nikad nema termina. Mogao bih i da najstarijem sinu, koji ima autizam, dijagnozu F84, priuštim neke stvari o kojima sada ne smem ni da razmišljam. Radim ponekad četiri posla tokom cele nedelje. Kada ne vozim u Hitnoj, kada sam slobodan, onda raznosim pice, pomažem na građevini i čistim dimnjake”, priča za Nova.rs ovaj požrtvovani otac i suprug.

Dejan ima troje dece, dva sina i ćerku. Dvoje imaju smetnje u razvoju i svakodnevno su im neophodni terapeuti.“Najmlađi sin ima 10 godina i ima smetnje u govoru, ali ide u normalnu školu i jedan je od najboljih đaka. Ćerkica je zdrava, nema nikakvih problema, ona je šesti razred, ima 11 godina, a najstariji sin ima 20, njegova dijagnoza je autizam i uopšte ne govori, ne komunicira. Moja supruga, njihova majka, sa njima je u kući svakoga dana, po ceo dan i ne postoji način da ona radi. Živimo od onoga što ja zaradim. Da je plata u Hitnoj pomoći dostojna čoveka, ne bih radio još tri dodatna posla, umesto da odmorim. Zato kada vozim pacijente i medicinski tim, uvek sam uplašen, jer znam da sam umoran i strah me je da nešto ne pogrešim u saobraćaju, a rizikujem jer moram. Sa platom vozača ne mogu da prehranim porodicu, ne mogu da im priuštim ni trećinu potrebnih stvari. Radim četiri posla, jer drugačije ne mogu deci da kupim lekove i obezbedim terapeute. Da bih to uspeo moram da radim tokom cele nedelje, ali onda nemam slobodne ni dane, ni noći, a spavam – nikad!”, naglašava Dejan, dok nam sa težinom u glasu govori o svojoj deci i o tome šta bi sve želeo da može da im omogući, da im pruži, ali ne uspeva, čak ni sa četiri različita posla, a najteže mu pada što ih nedovoljno viđa, sa njima ne stiže da provodi vreme, jer neprestano radi.

Mesečni troškovi za ovu porodicu iznose, kaže, minimum 140.000 dinara, a on u Hitnoj zaradi oko 40.000 za mesec dana.“Ne znam kako postižem, kako sam uopšte živ. Od februara nisam imao nijedan slobodan dan, a sada je septembar. Krajem juna sam završio u bolnici zbog premora i srčanih problema. Ne znam koliko ću još moći da izdržim ovako”, na ivici suza priča Egić.

On radi 12 sati tokom dana, pa 12 sati noću, a potom za sve njegove kolege slede slobodni dani za odmor, kako bi mogli da nastave u smenama koje slede, ali Egića čekaju drugi poslovi.“Došao bih na ovaj protest po cenu života, jer više nemam snage. Ako nam ne obezbede povećanje koeficijenta, odnosno plate, ne znam šta ćemo da radimo. Ovako je neizdrživo!”, naglašava ovaj vozač Hitne pomoći iz Ivanjice.Podsetimo, vozači Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i domova zdravlja iz cele Srbije, okupili su se danas, tačno u “minut do 12”, ispred zgrade Vlade Republike Srbije, kako bi simbolično pokazali da je krajnje vreme da se i za njihove probleme i muku, sa kojom se već dve decenije nose, nađe razumevanje. Vozači su na samom početku protesta predali zahteve Vladi Srbije.

Stotine ljudi u crvenim uniformama, kako kažu “boji krvi i života”, skandiralo je danas, pozivajući vlast, ali i ministarku zdravlja Danicu Grujičić, da ispune njihovih pet glavnih zahteva, a traže: Izmenu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, tako da vozači sanitetskih vozila imaju koeficijent povećan sa 8,98 na 13,57 (koji inače važi samo u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu); isplatu dnevnica bez kašnjenja; regulisanje prekovremenog rada; beneficirani radni staž; i izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, tačnije obezbeđeno prvenstvo prolaza sanitetskim vozilima i prolazak kroz crveno svetlo u zavisnosti od stepena hitnosti.

“Mene čudi da bilo ko od ovih ljudi želi da radi za taj novac, koji vlast naziva našom platom. Bili smo primorani da se ovde okupimo i da jasno i glasno kažemo da ne možemo da radimo pod uslovima pod kojima radimo, i da više nikome nećemo dozvoliti da nas ponižava. Predali smo premijerki naše minimalne zahteve kako bismo mogli da nastavimo da radimo, a od kojih nećemo da odustanemo. Ako niko ne bude imao sluha za nas, primenićemo ‘hrvatski scenario’, a ne bih voleo da prepisujemo od kolega Hrvata. To znači da ćemo obustaviti rad i stupiti u štrajk do ispunjenja zahteva. Danas su sve kolege bile uz nas i oni iz Beograda, Niša, Kragujevca, Novog Sada, koji već imaju koeficijent 13,57, ali su došli da podrže sve nas koji nismo iz najvećih gradova i imamo koeficijent 8,98. Ajde što se po platama razlikujemo po gradovima, od mesta do mesta, ali i u istim ustanovama za isto radno mesto, jedan čovek ima platu 72.000, koji radi noću, a ovaj što radi danju 42.000”, objašnjava Dejan Kezović, vozač Hitne pomoći Doma zdravlja Ivanjica.

Skupu se takođe obratio Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ i poručio:“Vi ste heroji ove države. Da nije bilo vas mnogi životi danas bi bili ugašeni. Vi radite jedan human i odgovoran posao u interesu svih građana. Kada sam čuo kolike su zarade vozača saniteta bio sam preneražen. Ne mogu da verujem da neko izađe i kaže da je prosečna plata u Srbiji 87.000 dinara, to je prvo laž, a drugo vi radite za duplo manje“, obratio se Veselinović, koji je vozačima saniteta obećao da će kao narodni poslanik u Parlamentu, izneti njihove zahteve i ukazati na sve probleme.***BONUS VIDEO: