Dan bezbednosti pacijenata: "Propuštene dijagnoze direktno utiču na tok bolesti"

Konferencija je okupila predstavnike akademije, zdravstvenih institucija, udruženja pacijenata, kompanije koje razvijaju zdravstvene informacione sisteme i mnoge industrije i pojedince koje dele viziju unapređivanja kvaliteta zdravstvene zaštite i osiguranja opšte dobrobiti pacijenata.

Prvi deo konferencije je bio posvećen kreiranju kulture bezbednosti pacijenata. Prema aktuelnim statistikama SZO, nebezbedna upotreba lekova najčešće dovodi u pitanje dobrobit pacijenata.

Drugi deo konferencije je bio posvećen ovogodišnjoj temi Dana bezbednosti pacijenata - blagovremenoj i preciznijoj dijagnostici. Na konferenciji, koju su podržali Novartis, kao i kompanije Heliant i Genial, se o ovoj temi diskutovalo iz ugla kapaciteta i zrelosti tehnologije, posebno veštačke inteligencije (AI), u kreiranju sistema za ranu detekciju bolesti i njenu adekvatnu kontrolu.

Ove mogućnosti su razmatrane sa stanovišta kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja koje su najprisutnije, odnose najviše života i koje zahtevaju značajna državna ulaganja.

Konferenciju je otvorio prof. dr Arsen Ristić, kaordiolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je pričao o značaju prevencije kardiovaskularnih bolesti.

"Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti, a prema podacima iz 2022. godine više od 51 hiljade ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, koje čine čak 47,3 odsto svih uzroka smrti u Srbiji. Jedan od glavnih faktora rizika za razvoj aterosklerotske bolesti je povišen nivo LDL holesterola. Imajući u vidu da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola koji je faktor rizika koji najlakše može da se promeni, rešenje za smanjenje smrtnosti leži upravo u prevenciji", rekao je prof. dr Ristić.

Podizanje svesti o rizicima i značaju kontrole LDL holesterola, kroz kontinuiranu edukaciju lekara i pacijenata, kako bi se podigla stopa otkrivanja i kvalitet lečenja pacijenata na svim nivoima zdravstvene zaštite.

"U cilju boljeg otkrivanja pacijenata sa kardiovaskularnim rizikom, pravovremenog dijagnostikovanja i početka lečenja, neophodno je usklađivanje referentnih vrednosti lipidnih parametara na laboratorijskim izveštajima sa kardiovaskularnim rizikom i vrednostima iz aktuelnih vodiča, kao i uniformisanje saopštavanja laboratorijskih rezultata koji se odnose na lipidni status. U tome bi značajno pomogao program unapređenja postojećeg elektronskog zdravstvenog kartona određenim funkcionalnostima, signalizacijama i automatskom integracijom laboratorijskih rezultata. Kreiranje ovakvog sistema za podršku odlučivanju bi značajno pomoglo lekarima jer bi pružanjem prilagođenih preporuka zasnovanih na dokazima omogućili personalizovan pristup svakom pacijentu", istakao je prof dr Ristić.

Prof. dr Goran Nenadić iz Univerziteta u Mančesteru rekao je da veštačka inteligencija ima veliki potencijal koji može da značajno unapredi funkcionisanje zdravstvenog sistema, omogući blagovremenu i precizniju dijagnostiku, i poboljša sigurnost pacijenata.

"To se naročito odnosi na upotrebu informacija koje su prisutne u tekstualnoj formi u zdravstvenim sistemima: anamneze, lekarske beleške, medicinski izveštaji. Tu su i mnogobrojne naučne publikacije i protokoli, kao i utisci i komentari pacijenata na društvenim mrežama. Sve ove forme su važan izvor znanja o bezbednosti pacijenata, ali i o mnogim drugim medicinskim fenomenima koje nam pomažu da bolje razumemo bolesti i njihov uticaj na pacijente. Da bi se razumele, ove forme se prvo moraju obraditi specijalno razvijenim algoritmima", rekao je prof. dr Nenadić.

Takvi algoritmi su pokazali velike mogućnosti, ali veštačka inteligencija sa sobom nosi i rizike koji se moraju uzeti u obzir, razvijanjem odgovarajućih mehanizama testiranja, kao i etičke i pravne regulacije. Iskustva pokazuju da je neophodno da se u ceo proces ravnopravno uključe zdravstveni i informatički timovi, kao i pacijenti, sa ciljem da se razviju i usaglase protokoli i primeri dobrih praksi rada.

"To podrazumeva i razvoj medicinske informatike kao profesije. Nadam se da će ova vrsta pristupa kroz integrisani angažman naučne i medicinske zajednice sa pacijentima, baš u ovoj sferi koja se tiče dobrobiti svih aktera zdravstvenog sistema, zaživeti i u Srbiji", objasnio je prof. dr Nenadić.

Goran Šehović, savetnik direktora Kancelarije za IT i eUpravu istakao je da u cilju unapređenja bezbednosti podataka pacijenata, kao i kvalitetnijeg i bržeg rada samih zdravstvenih radnika, Kancelarija za ITE je sa Ministarstvom zdravlja otpočela projekat migracija svih lokalnih zdravstvenih informacionih sistema u Državni data centar u Kragujevcu.

"Prvih 30-tak sistema su već funkcionalni i rezultati su izuzetni, pristup je ubrzan, stabilnost i pouzdanost značajno unapređeni. Ovim postupkom, otpočet je razvoj nove, jedinstvene državne zdravstvene mreže što je neophodan korak u daljem razvoju našeg zdravstvenog sistema. Dodatno, nekoliko tekućih projekata i inicijativa već koristi Državni data centar za čuvanje podataka po najvišim bezbednosnim standardima i za razvoj aplikacija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, kao što je rana detekcija raka dojke", kazao je Šehović.

Cilj i zadatak Kancelarije za ITE je da pruži tehničku podršku Ministarstvu zdravlja u organizaciji arhitekture zdravstvenog sistema koja će omogućiti nadzor, kontrolu i upravljanje zdravstvenim sistemom, centralizaciju i bezbedno čuvanje podataka pacijenata kao i naprednu analitiku nad tim podacima.

"Razvoj centralnog e-Kartona predviđen Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji, omogućiće razvoj i primenu inovativnih rešenja u zdravstvu u koje spadaju i ona koja povećavaju bezbednost pacijenata, te njihovu primenu na nacionalnom nivou", rekao je Šehović.

Vukašin Radulović iz Helianta objasnio je da elektronski zdravstveni karton predstavlja prvi nivo zaštite bezbednosti pacijenata i u tehničkom smislu je i najvažniji.

"Kroz elektronski zdravstveni karton mogu da se generišu podsetnici za dodatne kontrolne preglede i analize, dok se kroz sistem upozorenja mogu preduprediti propisivanje neadekvatnog leka ili leka koji može dovesti do alergijske reakcije nekog pacijenta. Kompleksniji sistemi, poput sistema za podršku odlučivanju o kojima je diskutovano na konferenciji, mogu se koristiti iz elektronskog zdravstvenog kartona i uz odgovarajuća objašnjenja i izvore znanja predočiti i drugačije terapijske opcije koje su delotvornije kod pacijenata sličnog stanja i komorbiditeta ili ukazati na potencijalno nove dijagnoze. Zahvaljujući ovim funkcionalnostima isti kvalitet zaštite pacijenata se može garantovati uniformno, širom Srbije, i može biti dostupan svima", rekao je Radulović.

***