INTERVJU "Senke koje su se nadvile nad Balkanom su i danas tu negde – samo su promenile oblik": Nina Janković otkriva detalje o popularnoj seriji

Publika je pamti po kompleksnim, snažnim ženskim likovima, a Nina otkriva da iza toga stoji kombinacija intuicije i jasnih profesionalnih principa.

Osvrće se na svoje početke, izazove kontinuiteta u domaćoj produkciji, kao i na rad na seriji "Senke nad Balkanom", ističući važnost strpljenja, integriteta i ličnog balansa između umetnosti i privatnog života.

Publika Vas pamti po snažnim ženskim likovima – da li Vam je to svesni izbor ili se tako spontano nametnulo?

"Verujem da je to kombinacija oba. Privlače me žene koje imaju 'kičmu', unutrašnji konflikt i snagu da se nose sa svojim izborima, čak i kada su ti izbori pogrešni. Volim likove koji nisu jednodimenzionalni, već nose neku unutrašnju borbu. Naučila sam da je u ovom poslu 'ne' podjednako važno kao i 'da'. Ponosna sam na svako svoje 'ne', jer su me te odluke sačuvale za uloge koje su mi zaista pripadale. Osećaj me, srećom, do sada nikada nije izneverio.

Kako danas gledate na svoje početke i prve uloge?

"Što sam starija, sve su mi draže uloge sa samog početka. Tih 15 godina je prošlo neverovatno brzo, ali svaki taj korak bio je neophodan da bih danas stajala ovde sa mnogo više sigurnosti. Sećam se da sam, gledajući 'Montevideo' prvi put, imala milion zamerki na svoju glumu, onako kako to samo mlad čovek i perfekcionista ume sebi da zameri. Setim se te treme i tog čistog entuzijazma sa kojim sam ulazila u svaki kadar, pa se čak i zapitam odakle mi toliko samopouzdanja za tu prvu ulogu. Sa ove distance, u Valeriji ne bih menjala apsolutno ništa. Ponosna sam na nju i na celu ekipu, jer smo tada, uprkos manjku iskustva, uradili jedan zaista lavovski posao."

Koliko je teško održati kontinuitet i kvalitet u karijeri u domaćoj produkciji?

"Izuzetno je izazovno, naročito sada kada se tržište vidno smirilo u odnosu na onaj period hiperprodukcije od pre par godina. Danas je možda teže nego ikada održati kontinuitet, jer se snima manje, a kriterijumi su postali specifični. Ipak, moj stav ostaje isti – održati standard znači imati strpljenja. Trudim se da biram projekte koji imaju smisla, čak i ako to znači da me neko vreme neće biti na ekranu. Publika je danas vrlo istančanog ukusa i nepogrešivo oseti kada niste celim bićem u onome što radite, ili kada prihvatite nešto samo da biste bili prisutni. Kontinuitet se ne gradi na broju uloga, već na težini onoga što ostavljate iza sebe."

„Senke nad Balkanom“ su jedna od najgledanijih serija – šta donosi treća sezona i po čemu se razlikuje od prethodnih?

"Treća sezona nas uvodi u jedan od najmračnijih perioda, ne samo naše, već i svetske istorije. To je vreme u kojem zlo, koje su ljudi do tada vešto skrivali, počinje da izbija na površinu i preuzima kontrolu nad svetom. 'Senke' se od samog početka vrlo vešto poigravaju sa mentalitetom ovog podneblja, a suština je u tome da su te iste senke, koje su se nadvile nad Balkanom pre skoro vek, i danas tu negde – samo su promenile oblik."

Kako se Vaš lik razvija u novoj sezoni i da li ćemo je videti u drugačijem izdanju?

"Zlata nosi mrak mnogo dublji od onoga kako je drugi vide. Nju pokreće opasan spoj ambicije i duboke emotivne praznine, što je čini potpuno nepredvidivom. Ona poseduje ono što danas retko viđamo – samopouzdanje sa pokrićem. Kada žena sa takvim obrazovanjem, poreklom i intelektom nešto naumi, niko u njenoj blizini nije siguran."

Kakva je atmosfera na snimanju jedne tako kompleksne i produkcijski zahtevne serije?

"Snimanje 'Senki' je ogromna mašinerija i, iako sam ušla u već uigranu ekipu, na početku sam zaista osećala veliku odgovornost i tremu. Rad na ovako kompleksnoj seriji je neprestana borba sa okolnostima. Bilo je trenutaka kada nam dva dana pred snimanje otkažu ključnu lokaciju i ceo plan se sruši, ali tu se vidi snaga tima. Divim se Bjeli kako je sve to izneo na svojim leđima, boreći se za svaki kadar bez kompromisa. Fascinantno je kako je u takvim uslovima uspeo da napravi sezonu koja ponovo pomera granice."

Kako je izgledala Vaša saradnja s Draganom Bjelogrlićem? Kada ste prvi put sarađivali s njim?

"Naša saradnja je počela pre punih 15 godina 'Montevideo' je bio njegova prva režija, a moja prva uloga. Od tada, pa do 'Senki' nismo sarađivali i zato je ovaj ponovni susret na setu bio veoma uzbudljiv. Neverovatno je da je Draganov entuzijazam danas još intenzivniji, iako sam mislila da je to nemoguće. S druge strane, ja sam se vratila kao zrelija glumica i osoba. Raditi sa njim uliva mi veliku sigurnost; on je reditelj koji me je na neki način 'otkrio' i kada on kaže da je kadar dobar – ja mu apsolutno verujem.

Šta biste izdvojili kao najveći profesionalni izazov do sada?

"Teško je izdvojiti samo jedan, jer svaki period nosi sve drugačiji od mene privatno. To je bio izazov prilagođavanja jednom potpuno novom svetu. Kasnije je došla Inge u seriji 'Vere i zavere', što mi je do danas ostao možda i najteži projekat zbog specifične težine te priče i dubine koju je uloga zahtevala. Na kraju, tu je Zlata. Graditi nju u 'Senkama' bio je poseban izazov jer sam morala da pronađem meru u tom mraku i ambiciji koju ona nosi. Svaka od tih uloga me je na svoj način pomerila i naterala da istražim delove sebe koje do tada nisam poznavala."

Koja uloga do sada vas najbliže opisuje?

"Uloga Jadranke u seriji 'Mama i tata se igraju rata' mi je nekako najbliža. U njoj sam pronašla najviše onih nijansi koje čine život svake savremene žene taj neprestani balans između karijere, roditeljstva, emotivnih dilema i pokušaja da, uprkos svemu, ostaneš svoja. Jadranka nije 'snažna' na onaj filmski način, već na onaj najteži, životni način, i to je senzibilitet u kojem sam se lako prepoznala."

S obzirom na to da ste majka, da li Vam je teško da uskladite porodični i profesionalni život?

"Mislim da reč 'usklađivanje' često zvuči previše jednostavno, a u realnosti je to konstantno balansiranje na žici. Ima dana kada je naporno, kada snimanja traju po 12 sati, a kod kuće vas čekaju domaći zadaci i dečije brige, ali upravo su deca moje najveće uzemljenje. Ona me istog trenutka vrate iz bilo koje epohe ili teškog lika u najvažniju ulogu koju imam. Moja porodica je moja oaza, a posao je prostor gde se kreativno trošim da bih im se vratila ispunjenija."