"Kako da znam da ovo nije šala?": Kupio tiket za sto evra, dobio remek-delo vredno više od milion

Zove se Ari Hodara, a pomenuto pitanje postavio je kada su ga pre dva dana pozvali iz aukcijske kuće Kristi u Parizu. Kazali su ovom 58-godišnjaku da je novi vlasnik dela jednog od najvećih slikara ikad - Pabla Pikasa.

Naime, ovaj Parižanin postao je maltene za džabe vlasnik jedne slike velikog španskog majstora iz 1941. godine. U pitanju je delo "Tête de Femme" (Glava žene) čija je vrednost procenjena na više od milion evra, odnosno 1,2 miliona dolara. I, naravno, nameće se pitanje kako je ovaj Parižanin srednjih godina postao novi vlasnik jednog tako vrednog dela?

Pa pre više od jedne decenije rodila se ideja o poketanju dobrotvorne lutrije - "1 Pikaso za 100 evra". Cilj ove dobrotvorne lutrije jeste da se sva prikupljena sredstva doniraju u humanitarne svrhe. Ovoga puta - za istraživanje Alchajmerove bolesti. Lutriju već godinama organizuje francuska novinarka Peri Košen uz podršku Pikasove porodice i fondacije.

Prodato je u proteklom periodu više od 120.000 tiketa za nagradno izvlačenje, a cena jednog bila je stotinu evra. Tikete su kupovali ljudi širom sveta, a prikupljeno je oko 11 miliona evra. I taj novac biće prosleđen galeriji Opera, vlasniku slike i Fondaciji za istraživanje Alchajmerove bolesti.

Nagrada na lutriji bila je slika "Tête de Femme”, portret u gvaš tehnici na papiru. Pikaso je na ovom delu dočarao svoju muzu, i u jednom periodu partnerku - francusku nadrealističku umetnicu Doru Mar. I izvučen je tiket koji je kupio Ari Hodara.

- Bio sam iznenađen. Kada sam kupio kartu za lutriju, tokom vikenda, nikako nisam očekivao ovakav ishod - izjavio je, kako je prenela agencija AFP, novi vlasnik Pikasovog dela.

Za razliku od primera radi, prve dobitnice na ovom humanitarnom nadmetanju koja je bila iz Pensilvanije, novi je iz Pariza.

Simbolika Pariza

Iz grada koji nosi veliku simboliku za opus ali i život Pabla Pikasa. Naime, upravo je u Parizu Pikaso stvarao i obitavao veći deo života, a hiljade slika, grafika i skulptura umetnika izložene su u muzejima francuske prestonice. No, grad svetlosti za Pikasa nosi i tamnu stranu.

Naime, pre 125 godina mladi Pablo Pikaso napustio je Barselonu zaputivši se u Pariz. Sanjao je o uspehu u umetničkim krugovima. I trijumf koji je priželjkivao stigao je. Ali…

Siromašan, no talentovan, s drskošću tako svojstvenoj mladosti, radio je besomučno, živeo hrabro, eksperimentisao u različitim umetničkim žanrovima i uspeo da naglavačke preokrene francuski tradicionalni akademizam. Za života je dobio, ne samo slavu, već i bogatstvo. A i danas je umetnik koji je napravio revoluciju u umetnosti 20. veka, pa i sada njegova dela ruše rekorde na aukcijama.

No, tokom više od četiri decenije bio je na meti francuske policije i obaveštajnih službi, a sve zbog svojih "katalonskih veza", naklonjenosti komunistima, ali i slavi.

Kada se Pikaso obreo u pariskom Monmartru, među ostalim katalonskim i inim iseljenicima, politička nestabilnost u Francuskoj bila je maltene na vrhuncu. Zemlju je prethodno žestoko uzdrmao skandal, znan kao Drajfusova afera, zbog čega netolerancija, ali i ksenofobija u toj zemlji u nadolazećim godinama dostižu zabrinjavajuće razmere. Na prvoj izložbi u francuskoj prestonici, u galeriji Volar Pikaso je odmah "kupio" zvezdani status među pariskim umetnicima i intelektualcima. Međutim, upravo je ta pažnja koja se najednom sručila na njega bila i povod da na slikara oko bace obaveštajne službe i policija.

Odmah su ga povezali sa drugim Kataloncima, a to što nije govorio francuski, dolazio kući kasno, čitao stranu štampu i pride slikao prosjakinje na ulici, nije pomoglo…

Policijski dosije

Poslednjih godina dve knjige bavile su se policijskim dosijeom slavnog slikara.

"Pikaso Ruiz Pablo nastanio se kod osvedočenog anarhiste Pjera Manaka u jednoj zgradi na Monmartru, a iz stana izlazi svake večeri i vraća se vrlo kasno, čak u jutarnjim satima", piše u izveštaju pariske policije iz juna meseca 1901. godine. Smatran za anarhistu, slikar rođen 1881. u Malagi, već nakon dolaska u Francusku dobija policijski dosije, koji se non-stop "obogaćuje" dokumentima. I trajalo je to sve do nemačke okupacije. Policija u svojim beleškama opisuje i slikareve navike, oblačenje, sve njegove prijatelje, mesta boravka, svaki godšinji odmor i naravno politička ubeđenja.

Pikaso je u Parizu 1904. godine konačno otvorio i svoj atelje u Bato-Lavoaru. Ali, zbog simpatija prema anarhističkim i revolucionarnim pokretima, posebno komunistima nadziran je daleko više od drugih stranaca kojih je bilo onoliko u to vreme. Policija ga, uglavnom, nije dirala do 1918. godine, kada se oženio ruskom balerinom Olgom Hohlovom. Ali, da bi se venčali Pablo i Olga, oboje stranci u Francuskoj, morali su da imaju policijske izveštaje o podobnosti, zaradama i neosuđivanju. Pikaso, kako se beleži u knjizi, kao slikar zarađivao je 25 franaka dnevno i nikada nije osuđivan. Međutim, 1911. godine njegovo ime pominje su u istražnom postupku zbog krađe dve iberijske statue iz 6. veka pre Hrista, inače vlasništvo Luvra. A navodno ih je ukrao Pjer, sekretar pisca Gijoma Apolinera, koji ih je sakrio kod Pikasa. Čak su mu te statue, za koje nije znao da su ukradene, navodno poslužile kao inspiracija za "Gospođice iz Avinjona". I dok je Apoliner bio uhapšen i proveo iza rešetaka nekih nedelju dana, Pikaso je svedočio u sudskom procesu. Dobio je dokument o neosuđivanju, pa je mogao da se venča jula 1918. godine. Na venčanici je puno ime španskog slikara - Pol Dieg Žozef Fransoa Žan Nepomisen Krepen de la Tre Sent Trinite Ruiz Pikaso, a kumovi su na ceremoniji bili Žan Kokto, Maks Žakob i Apoliner. Od tada, pod rednim brojem 74.664, zaveden je njegov policijski dosije.

Zbog stvaranja jedne od najpoznatijih slika, remek-dela "Gernike" 1937, kojom se praktično u Španskom građanskom ratu stavio na stranu republikanaca, policija mu se dodatno "nakačila". I dok su ga se u Španiji odrekli, a u Francuskoj špijunirali, u ostatku sveta njegov talenat je bio slavljen. Tako je još 1937. godine prvi direktor Muzeja moderne umetnosti u Njujorku Alfred Bar nabavio čuvenu Pikasovu sliku "Gospođice iz Avinjona". I bila je izložena tik uz "Gerniku", koja je dočarala sav užas Španskog građanskog rata. I 1939. godine organizovana je velika izložba u njujorškom muzeju "Pikaso: 40 godina umetnosti".

Poreska prijava pokazala je da je iste te godine u Francuskoj platio porez od 685.000 franaka, a u izveštaju policijskog inspektora navodi se da je Pikaso "neosuđivan, poznat, cenjen, apolitičan" i "koristan za zajednicu". S druge strane, Državna bezbednost imala je potpuno suprotan utisak. "Anarhista, komunista, prikriva novac u inostranstvu, sumnjiva osoba" - stajalo je, između ostalog, u njihovim beleškama. I naravno, 3. aprila 1940. godine, samo nekoliko nedelja pre francuske kapitulacije pred Nemačkom, Pablu Pikasu je zahtev za francuskim državljanstvom odbijen.

Tokom Drugog svetskog rata Pikaso je bio u veoma nezgodnoj situaciji, jer je strahovao od deportacije. Nije mogao da se vrati u Španiju, a život kao stranca u Parizu nije bio nimalo lak kada je na vlasti bio nacionalistički Višijevski režim.

Iako nije bio državljanin, već stranac, poreska dokumenta pokazuju da je Pikasu 1947. godine "zalepljen" poreski račun na čak 1,2 miliona franaka kako bi time doprineo ponovnoj izgradnji ratom razrušene Francuske. Kada mu je Francuska konačno ponudila državljanstvo 1958. godine, umetnik više nije bio zainteresovan. I ne samo to, bio je, čini se, smrtno uvređen. Tako je i 1967. godine odbio najviše tamošnje priznanje - Legiju časti. Da ironija bude veća u svoju domovinu, koja ga se odrekla, nikada se nije vratio. Zarekao se da to neće učiniti…

"Gernika" - predmet spora

A opet zadržao je špansko državljanstvo, iako je u Francuskoj živeo, stvarao i izdahnuo. Pablo Pikaso je umro 1973. u Mužinu u 91. godini. Za života je malo pričao o svojim progonima, a u retkim trenucima o svom pridruživanju Komunističkoj partiji, koje je bilo kratkog daha. Ali, svom prijatelju Žanu Koktou jednom se požalio:

- Ja sam se pridružio porodici, i kao sve porodice, ona je puna sranja…

Već pomenuto, možda i najslavnije Pikasovo delo - "Gernika" ovih dana je predmet žestokih sporenja u Španiji. U konfliktu su regionalne vlade Madrida i Baskije nakon zahteva potonje da se "Gernika" privremeno izloži u Gugenhajmu u Bilbau.

Predsednik Vlade Baskije Imanol Pradales upitao je da li Vlada Španije ima hrabrosti da premesti "Gerniku", dodavši da su "izvukli" Franka iz grobnice, a da nisu sposobni da premeste sliku iz Madrida u Baskiju.

Baskijska vlada želi da slika bude izložena u Gugenhajmu od 1. oktobra do 30. juna kako bi se obeležila 90. godišnjica bombardovanja Gernike.

Pikasovo remek-delo prikazuje nasilje koje se odigralo 1937. tokom Španskog građanskog rata. Slika je bila izložena na Međunarodnoj izložbi u Parizu iste godine, a s obzirom da se Pikaso protivio da se slika obre u Španiji tokom Frankove diktature, dugo je bila izložena u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku. "Gernika" se danas čuva u madridskom Nacionalnom muzeju kraljica Sofija (Reina Sofia).