Nemački mediji upozoravaju na planove Kine u Srbiji: Preko Vučića ih pretvaraju u svog vazala u Evropi

Stručnjak za Balkan Aleksander Rotert ocenio je u autorskom tekstu za berlinski dnevnik da su rat u Iranu i sudbina lidera Sirije, Venecuele i Irana mnogim ruskim saveznicima pokazali koliko malo mogu da vrede njihove veze sa Moskvom. "Ali predsednik (Srbije) Aleksandar Vučić je još poprilično davno, barem delimično, počeo da koriguje svoj kurs prema Moskvi u pravcu Pekinga", navodi se u komentaru.

Berliner cajtung dodaje da još uvek postoje dosta tesne obaveštajne veze između Srbije i Rusije i da su u Srbiji i dalje "izuzetno izražene propagadne aktivnosti Rusije" i to pre svega šire preko ruskih emitera Sputnjik i RT.

"Ali kada je reč o vojno-tehničkoj saradnji i isporukama oružja, Kina je već odavno zamenila Rusiju", piše dnevnik, precizirajući da sada više od 60 odsto oružja koje Srbija uvozi dolazi iz Kine. List dodaje da Srbija i Kina od 2023. godine imaju i sporazum o slobodnoj trgovini i da desetine kineskih firmi u Srbiji izvode infrastrukturne i rudarske poslove vredne milijarde.

"Peking vojno i ekonomski sukcesivno potiskuje Moskvu sa Balkana. Vojni i privredni uticaj Kine uz Srbiji ubrzano raste, a Zapad to gotovo i ne primećuje. Srbija tako neprimetno postaje vazalna država Kine", ocenjuje politikolog i stručnjak za Balkan i spoljnu politiku SAD Rotert.

List navodi da Srbija uvozom modernih kineskih borbenih sistema, uz sopstveni "vrlo jak" vojno-industrijski kompleks učvršćuje svoj vojni primat na Zapadnom Balkanu.

Dnevnik prenosi i podatak Stokholmskog instituta za izučavanje mira (Sipri) da se "mala Srbija, sa svojih svega 6,5 miliona stanovnika" popela na 37 mesto uvoznika oružja u svetu.

Rotert piše da je to ubrzanog naoružavanje Srbije modernim kineskim sistemima u Hrvarskoj aktiviralo zvono za uzbunu i da je Zagreb o tme obavestio i NATO.

"U četiri oka Vučića u NATO opisuju kao 'manje zlo'. Vučić je đavo kojeg poznajemo, rekao je jedan diplomata koji je želeo da ostane anoniman. Isto to su mnogi nosioci odlučivanja 1990-ih godina govorili za Slobodana Miloševića", navodi se u autorskom tekstu.

"Vučić (nadajmo se) nije novi Milošević, ali on masovnim naoružavanjem i svojom agresivnom, eskpanzionistički usmerenom retorikom plaši manje, uglavnom vojno slabije susede, prvenstveno dve glavne žrtve Beograda - Bosnu i Kosovo. Uz to, Peking ne priznaje nezavsnost Kosovo, što Vučićevu atmosferu pretnji čini savršenom", ocenjuje dnevnik.

Berliner cajtung piše i da naoružavanje Srbije oružjem direktno protivreči i dosadašnjim ogromnim uspesima u razoružavanju u regionu, koje je dogovoreno Dejtonskim sporazumom i koje se odnosilo na dotadašnje ratne protivnike Srbiju, BiH i Hrvatsku.

"I te odredbe Dejtona je Organizacija ze Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) uspešno sprovodila do 2012. godine. Ali od kako je te godine Vučić de fakto došao na vlast, srpska vojska se sukcesivno masovno naoružava", piše Rotert.

Berliner cajtung postavlja pitanje "ne bi li u bezbednosnim krugovima trebalo da se potegne pitanje zašto se Srbija bez ikakve realne pretnje spolja masovno naoružava".

"Najnovije opravdanje Beograda - saradnja Hrvatske, Albanije i Kosova u odbrambenim pitanjima - nije uverljivo. To što u ovom slučaju dve članice NATO u svetlu pretećeg ponašanja Srbije kompenzuju slabost Kosova potpuno je razumljivo", ocenjuje se u tekstu.