Četvoro stručnjaka ili Vučić: Ko je u pravu za "Rio Tinto"

Nova.rs je u proteklom periodu obavila niz razgovora sa stručnjacima različitih profila, a zaključak je isti - aktivnost Rio Tinta može imati velike posledice

Ratko Ristić

Dekan Šumarskog fakulteta i novoizabrani prorektor Univerziteta u Beogradu nema dilemu - to je štetno za našu zemlju.Biološki fakultet je radio studiju koja se odnosi na biodiverzitet i veoma sam zadovoljan onim što sam čuo na predstavlajnju te studije. Iako ih je nagažovao Rio Tinto, oni su eksplicitno izneli stav da će projekat dovesti do devastacije biodiverziteta, nisu izgovorili nešto što prija investitoru, nego su krajnje odgovorno i profesionalno procenili moguće negativne uticaje i to saopštili javnosti. Hvala im na tome. Država nije jedno homogeno biće oličeno u jednom entitetu, to su hetarogeni spojevi – ministarstva i agencije. U ovom trenutku postoji dosta različitih pojedinaca u državnoj strukturi koji su razumeli štetnost projekta „Jadar“ i koji se pitaju isto što i ja – a šta Srbija ima od toga ako se dođe do razaranja prostora na nekoliko hiljada hektara, raseljavanja naših ljudi koji tamo jako lepo žive od poljoprivrede, u jednom nezagađenom, lepom ambijentu?Zašto mi to radimo, koji je matafizički smisao jednog takvog projekata? Ima dosta ljudi u Srbiji koji se to pitaju. Ima i onih koji se ponašaju kao da nas je zadesila najveća sreća time što je Rio Rinto došao da raskopa Srbiju, isisa esenciju i da to odnese da neko pravi neke baterije. Ja eksplicitno iznosim stav da je to štetno za našu zemlju i da nam to ne treba. Kao prorektor Univerziteta u Beogradu, ja ću raditi u skladu sa svim zakonskim propisima koji će uređivati domen moga rada. Gde god treba ja ću nastupati da saopštim zašto nešto nije dobro za našu zemlju. Moje poimanje slobode je da me nikakva funkcija ne može odvratiti od toga da se ja javno obratim javnosti kada imam šta da kažem. Pokušaću da animiram Univerzitet da iskazuje svoje stavove, ne samo po pitanju projekta Jadar, nego u svi ostalim neuralgični tačkama kada je reč o zaštiti životne sredine.

Branislav Božović

"Saradnja sa Rio Tintom i slični projekti su visoko rizični za Srbiju", smatra geolog Branislav Božović. On upozorava na to da projekat "Jadar" i vađenje litijuma kod Loznice mogu da zagade poljoprivredna zemljišta i plodnu mačvansku ravnicu, a u opasnosti je i Beograd."Napadaju se poljoprivredna imanja, ljudi koji tamo žive, plus se ugrožava čitav taj kraj. Loznica koja se tek spasila zagađenja od celuloze. U ovom slučaju, sva izlivanja silaze od Jadra u Drinu iz Drine u Savu iz Save u vodoizvorište Mačva, to je izvorište za ceo taj deo Srbije, uključujući i Šabac i Beograd i Valjevo. Zagađenje na kraju stiže u Beograd i zagađuje i naša izvorišta", naš sagovornik objašnjava čitav lanac zagađenja.Božović ističe da kompanija Rio Tinto obično istražuje po siromašnim zemljama koje nemaju šta drugo da prodaju, jer je privreda stala."Novac se zarađuje samo u nekoj uskoj zoni interesnih svera. Biraju se siromašne zemlje. Raskopava se i nude se velika obećanja, priča se da su to vrlo profitabilni radovi, a u stvari nije tako", konstatuje naš sagovornik.Podseća i na to da je na mnogim tržištima Rio Tinto sklonjen i ne dozvoljava mu se da radi."Kompanija traži tamo gde može da prodre i Rio Tinto nije povoljna opcija da se to istražuje. Sa druge strane, vrlo je važno naglasiti da od toga šira duštvena zajednica nema interesa i vajde. To obično završava u uskim krugovima onih koji su lobirali. Normalne zemlje čuvaju takve resurse, poput litijuma, za sebe. Ima toga i u drugim zemljama, ali neće to da koriste", objašnjava naš sagovornik.

Rektorka Ivanka Popović

"Moramo da činimo sve što je u okviru našeg znanja i mogućnosti da ne ugrozimo našu životnu sredinu i da obezbedimo uslove života na zemlji koji ne ugrožavaju generaciije koje dolaze. Ako se radii u skladu sa takvom filozofijom, mislim da se neće doneti pogrešna odluka. Ako se radi o kratkoričnim, partikularnim interesima, onda će posledice trpeti cela populacija, što ne bi bilo dobro", konstatovala je rektorka Ivanka Popović, komentarišući projekat Rio Tinto i slične aktivnosti.Ona primećuje da u celom svetu postoje jaki poslovni interesi i da Srbija po tome ništa nije drugačija"Ja verujem da je neophodno da dođe do vrlo ozbiljnog pristupa i sa gledavanja svih aspekata, da se vaga i dugoročno i kartkoročno šta je najbolje za dobrobit ove zemlje. Ako se to poštuje, onda mi imamo šansu da kao zemlja napredujemo. Ako to nije slučaj, postojače probelmi“ primećuje Popović koja je i profesorka na Tehnološko-metalurškom fakultetu.

Profesor Medicinskog fakulteta i prorektor Univerziteta Petar Bulat

"U ovom trenutku je najveći problem arsen. Bar tako izgleda prema Strateškoj proceni uticaja koja je rađena. Arsen je kancerogena materija. Ukoliko dođe do pojave arsena u vodotokovima postoji mogućnost da dođe do malignih oboljenja”, rekao je ovaj stručnjak, komentarišući projekat "Jadar".Dodaje da su i ostali elementi koji se pominju kancerogeni: kadmijum, hrom, nikl."Reč je dugotrajnim efektima, ne očekujemo da će rudnik početi da radi pa ćemo odmah imati sličajeve", objašnjava.Kaže i da je u projektu nedovoljno pažnje posvećeno zaštiti od buke i potresa."Prema podacima koje sam pogledao, Rio Tinto se ne izjašnjava o radnom vremenu u početnim fazama ali verujem da neće biti stajanja. Što znači da će biti i miniranja i transporta industrijskog otpada tokom noći a to u ruralnom području može da izazove ozbiljne probleme", kaže.Napominje da problem takođe predstavlja prašina – emisija PM2.5 i PM10 čestica.“Ona će biti povišena prilikom transporta i istovara industrijskog otpada. To su sve stvari koje moraju da se regulišu pre nego što takvo postrojenje počene da radi”, pručuje.Korišćenje velike količine sumporne i hlorovodonične kiseline takođe predstavljaju opasnost."Zamislite da dođe do neke havarije, da iscuri kiselina. Zbog toga se i ovo postrojenje, bar prema Strateškoj proceni uticaja, tretira kao Seveso postrojenje, to je jedan od poznatih industrijskih akcidenata gde je došlo do velikih zagađenja životne sredine. Tako da se ta postrojenja u kojima postoji mogućnost značajnog zagađenja životne sredine i okoline zovu Seveso", kaže.Napominje da se na naučnom skupu postavilo i pitanje šta će biti kada, nakon 50 godina, iskopavanje rude stane, ko će brinuti o održavanju deponije.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram