Rio Tinto je 24. maja prošle godine uništio 46.000 godina stare pećine naroda Puutu Kunti Kurrama i Pinikura u klisuri Jukan u Zapadnoj Australiji. U Izveštaju istrage, koja je sprovedena na zahtev Parlamenta Australije, zabeleženo je svedočenje starosedeoca “čija tuga zbog gubitka je neopisiva” i ocenjeno da je “uloga kompanije Rio Tinto u ovoj tragediji neoprostiva”.
U eksploziji koju je Rio Tinto izazvao 24. maja, kako bi proširio rudnik Brokman 4, uništena je kulturna baština Aboridžina u klisuri Jukan – dve pećine od monumentalnog kulturološkog, etnografskog i geološkog značaja.
Jedna od te dve pećine predstavljala je dokaz da na tom mestu civilizacija postoji u kontinuitetu čak 46.000 godina, zbog čega predstavlja znamenitost od nacionalnog i svetskog značaja.
Povezane vesti:
Razaranje klisure Junak radi privremene ekonomske koristi, najteže je palo starosedeocima, za koje to predstavlja i ogroman lični gubitak.
“Za narode Puutu Kunti Kurrama i Pinikura (PKKP) to je bila krađa dela kulture od vitalnog značaja. Njihva tuga zbog gubitka, kojoj smo svedočili iz prve ruke, neopisiva je”, navodi se u izveštaju odbora australijskog parlamenta zaduženog za istraživanje.
Zabeleženo je da je Burchell Hayes, ponosni potomka svog dede Jukana, rekao sledeće:
“Klisura Jukan predstavlja sidro naše kulture, to je jedinstveno, važno mesto na kom se nalazi mnoštvo pojedinačnih znamenitosti. Postoji nekoliko kamenih pećina duž duboke i uske peščane klisure. Svaka od njih je muzej nasleđa sa više hiljada predmeta, među kojima je: kamenje za oštrenje, kamene stolice, oruđe od kamena i ljudska kosa, koja je najverovatnije bila deo pojasa za koju je utvrđeno da ima genetsku podudarnost sa našim narodom.
Klisura Jukan ima jedinstven sveti kameni bazen, koji je zadržavao vodu dugo nakon padavina. Ovaj bazen u obliku zmijske glave koja dodiruje zemlju trebalo je da predstavlja nepresušan izvor vode.
U pitanju je sveto mesto koje još uvek posećuju duhovi naših predaka. Klisura Jukan poznata je kao mesto gde duhovi naših rođaka koji su preminuli, čak i nedavno, dolaze da se odmore.
To područje i dalje posećuju naši stariji, koji sa sigurnošću tvrde da su duhovi veoma uznemireni, zbog čega su uznemireni i njihovi živi potomci.
Zato je klisura Jukan važna. To je drevna krv našeg naroda i sadrži naš DNK. Ona baštini istoriju i duhove naših predaka i vezuje ljude za ovu zemlju.
Dužni smo da brinemo o zemlji u skladu sa tradicionalnim zakonima i običajima. To je naša obaveza prema starijima, koji su brinuli pre nas. Pozajmljena nam je da je prensemo na našu decu, a oni na generacije posle njih.
Nakon katastrofe koja se dogodila ostala je da zjapi duboka rupa u našoj sposobnosti da nasleđe prenesemo unucima i praunucima.”
Odgovornost kompanije Rio Tinto
Istragom je utvrđeno da je više stvari igralo ulogu u uništavanju arheološkog nalazišta koje datira još iz vremena poslednjeg ledenog doba, ali i da je krivica Rio Tinta neupitna.
“Uloga Rio Tinta u ovoj tragediji je neoprostiva. Vodeći ljudi kompanije su znali vrednost onoga što uništavaju, ali su svejedno odlučili da nalazište raznese. Tražili su načine da unište pećine, uprkos tome što su imali mogućnost da ih sačuvaju”, piše u izveštaju.
Objašnjava se i u kojoj meri je Rio Tinto bio informisan o značaju onog što “diže u vazduh”.
#related-news_0
“Kompanija je finansirala istraživanje u okviru kog je otkriveno 7.000 artefekata, među kojima je bio i pojas od ljudske kose star 4.000 godina. Ovaj pojas je dokaz direkte veze između sadašnjih Aboridžina i njihovih predaka. Rio Tinto je finansirao izveštaj u kom je klisura Jukan 2 identifikovana kao mesto od najvišeg arheološkog značaja u Australiji. Finansirao je i dokumentarac u kom je istaknut kulturološki značaj pećina”, navodi se u izveštaju.
Ističe se da je Rio Tinto imao i druge mogućnosti za miniranje područja, ali je starosedeocima predstavio neistinu da je uništenje arheološkog nalazišta jedina opcija.
“Dokazi do kojih smo došli u toku istrage pokreću značajna pitanja o kulturi i praksi koju ima Rio Tinto i ukazuju na potrebu za unutrašnjom reformom kompanije”, zaklučuje se.
Međutim, kako se dodaje, i zakoni Zapadne Australije su igrali važnu ulogu prilikom uništavanja ovog nalazišta, a ni zakon o aboridžinkoj baštini iz 1972. godine nije uspeo da ga zaštiti “čineći uništavanje autohtonog nasleđa legalnim i gotovo neizbežnim”.
“Nedopustivo je da tako vredno nasleđe može biti uništeno u skladu sa zakonom, ostavaljajući vlasnike bez načina da efikasno intervenišu. Zakonodavstvo Zapadne Australije, koje je omogućilo uništavanje klisure Jukan, strašno je zastarelo i loše se primenjuje”, navodi se.
Dodaje se da je i federativna legislativa u ovom slučaju podbacila, zbog čega zakoni moraju da se menjaju, a da zaštite autohtonog kulturnog nasleđa za Vladu mora da bude prioritet.
Rio Tinto trenutno radi na projektu “Jadar”, kojim je predviđeno iskopavanje litijuma u Srbiji, u blizini Loznice. Stručnjaci i nevladine organizacije upozoravaju da ukoliko ovaj projekat bude realizovan biće uništene velike površine plodnih ravnica u dolini reke Jadar, zagađene reke, izvorišta i okolno poljoprivredno zemljište, dok će starosedeoci morati da se isele iz svojih domova.
Aktivisti i pravnici upozoravaju da se u procesu izdavanja dozvola za planirani rudnik već zaobilaze procedure i krše postojeći zakoni Republike Srbije. Oni ukazuju na brojne slučajeve nepoštovanja zakona, devastacije prirode i kulturnih dobara širom sveta, pa i u Australiji, za koje je odgovoran Rio Tinto, u nadi da Srbija bar ovog puta neće morati da uči na sopstvenim greškama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
