Među 73 radnika valjevske vojne fabrike "Krušik" koji su pre nekoliko dana proglašeni za tehnološki višak nalaze se samohrane majke i roditelji koji imaju decu sa posebnim potrebama. Neki od njih smatraju da su ostali bez posla zbog čestih bolovanja na koja su odlazili, a sve zbog svojih mališana. Jedan Valjevac koji skoro deceniju radi u ovoj firmi, a koji je iz straha da će ostati bez otpremnine zamolio za anonimnost, priča za Nova.rs da je njegovom detetu transplantirana jetra u Italiji i da je svaku zarađenu subotu koristio kako bi ga vodio na kontrole.
Radnici koji su ostali bez posla u vojnoj fabrici „Krušik“ u Valjevu, još uvek nisu svesni šta se dogodilo.
Mnogi od njih su i danas na poslu, uprkos tome što se njihova imena nalaze na spisku za tehnološki višak. Kažu za Nova.rs da se ponašaju najnormalnije sve dok ih nadležni usmeno ne obaveste o tome.
A pošto mesecima ništa ne rade jer je pogon u koji su prebačeni zatvoren odnosno nije osposobljen za proizvodnju, ekipa naše redakcije zatekla ih je slobodne za telefonski razgovor.
Tako nam je jedan od radnika ispričao da misli da je ostao bez posla zbog bolovanja koja je uzimao, iako svi znaju da je zbog njegovog deteta kom je transplantirana jetra.
„Moje dete je transplantirano, moje dete je invalid sto odsto. Transplantirana mu je jetra u Italiji. Mi idemo tamo na kontrole i u Beograd u Tiršovu, a 95 odsto mojih zarađenih subota koristio sam kako bih dete odveo na kontrole. Takođe sam dobrovoljni davalac krvi zbog slobodnih dana koji se dobijaju kada dajete krv. Ja iskalkulišem kada ću dati krv, računajući prethodno kada su detetu zakazane kontrole. Tako mora jer je on najvažniji“, kaže naš sagovornik.
PROČITAJTE JOŠ:
Pretpostavlja da je, osim korišćenja bolovanja, kažnjen i što je učestvovao u prošlogodišnjem štrajku.
„Moje kolege i ja smo pokušali da se izborimo za bolji položaj radnika. Mi nećemo da rušimo firmu, mi smo od samog starta želeli da se izborimo da nam bude bolje. Sve je poskupelo, cene su otišle u nebesa, struja, apsolutno sve. Znači, potrebno je povećati zarade. Želimo da firma prepozna nas kao glavni resurs ove firme. Koliko je sve tužno, najbolje pokazuje to što sam morao da idem u Rusiju da radim. Uzimao sam neplaćeno, ali nisam išao zato što sam lud za Sibirom, nego zato što ne možemo da preživimo drugačije“, podvlači on.
Njegovo dete je, naglašava, jedino u državi koje ima tu dijagnozu, a zbog koje je morao da bude transplantiran.
Kaže da je imao pomoć od države u lečenju deteta, na čemu je zahvalan.
„Ali, to je pomoć od države koja je država svih nas, to nije od pojedinca. Ja jesam ovde dobio posao za stalno, ali fabrika mi nije dala posao i platu da ja ne dolazim na posao. Dakle, ja radim. Svi ovde ispoštujemo ono što se od nas traži“, smatra naš sagovornik.
PROČITAJTE JOŠ:
Bez posla je ostao i Đurađ Jevtić koji je u ovoj firmi radio čak 39 godina.
„Dobio sam otkaz, ne smeta mi, neka ostanu oni koji znaju da rade, ako im ja ne valjam. Smeta im što je neko otišao na bolovanja. Pa ne idu ljudi zato što vole. Sramota. Žao mi je ovih mladih koji su ostali bez posla, lako ću ja, uskoro ću u penziju. Ovo je sve bilo farsa. Otvorili pogon, a ništa ne radimo mesecima. I mi smo im krivi. Nek im rade inženjeri, a nas nek šutiraju. Ja sam svoje skućio, radio sam toliko godina, a sada ovo što se dešava i ovi kokošari što se šepure po pogonima… Rukovodstvo laže i državu i nas“, ističe naš sagovornik.
Dodaje da je za sve ove godine rada, išao na bolovanje samo jednom kada je imao saobraćajnu nesreću.
Razlog što je ostao bez posla, smatra, leži u nečemu drugom.
„Znao sam da radim svoj posao, a njima to nije odgovaralo. Ali nema veze, neka ih je. Samo ovi mlađi da se snađu nekako“, kaže on.
Njegova koleginica koja je insisitrala na anonimnosti, u razgovoru za naš portal tvrdi da je ostala bez posla zbog bolovanja na kom je bila godinu i po dana.
„Rukovodstvo ne zanima zbog čega si na bolovanju, svi smo u istom košu. Ja sam imala operaciju ruke, isekla sam ruku na cirkular. Bilo je ozbiljno. Počela sam da radim posle godinu i po dana, iako ne bi trebalo, zato što mi je značila veća plata. Odobrili su mi da radim na radnom mestu koje mi odgovara. Posle nekih dva meseca, premestili su me u pogon u kom i dan danas sedim. Tako da, svi koji su prijavili mobing firmi, ili su tužili firmu i išli na bolovanja, premešteni su u otvorene pogone koji ni ne rade, a sada su ostali bez posla“, objašnjava ona.
Dodaje se nikome od njih ne pominje bolovanje kao razlog za tehnološki višak, ali je evidentno da je zbog toga.
„Nijedna mašina u pogonu nije radila, ništa nije bilo pripremljeno za proizvodnju, nemamo uniforme, nismo imali grejanje, stolice… Ništa. O obuci da ne pričam. Sve je i više nego očigledno. S namerom je otvoren pogon da bi se isto tako i zatvorio“, smatra ova radnica.
BONUS VIDEO: Mladić koji je dobio otkaz u Bačkoj Palanci
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare