Zaposleni u vojnoj fabrici "Krušik" u Valjevu, njih 73, juče je proglašeno tehnološkim viškom jer navodno nisu kvalifikovani za posao u pogonu u kom su, ne svojom voljom, prebačeni pre nekoliko meseci. Kako neki od radnika tvrde za Nova.rs, na njihova stalna radna mesta primaju se novi ljudi s biroa. Čudno je, kažu, što su sva lica koja su se našla na spisku za otkaz, zaposleni koji su učestvovali u prošlogodišnjem štrajku, zatim oni koji su ranije dobili otkaze, tužili firmu, pa vraćeni na posao, kao i oni koji koriste bolovanja.
Samohrana majka Olivera Ješić (39) radi u valjevskoj fabrici „Krušik“ osam godina. 2020. godine dobila je otkaz bez ikakvog obrazloženja.
Tužila je firmu i na kraju dobila presudu kojom je vraćena na posao. Međutim, sada se ponavlja isti scenario – Olivera se nalazi na spisku radnika koji su proglašeni tehnološkim viškom, a za Nova.rs kaže da je cela fabrika „mutna“ i da je sve planski smišljeno.
„Nisam član nijedne partije, pretpostavljam da je to bio razlog što sam dobila otkaz pre skoro četiri godine. Ja sam samohrani roditelj, nisam imala nijednu prijavu, opomenu, ništa. Zašto sam tada dobila otkaz, niko ni dan danas ne zna. Dobila sam presudu da se vratim na posao, zatim rešenje za stalni radni odnos. Isplatili su mi tih 11 meseci što nisam radila, nešto minimalno, ali dobro. Ja sam za to vreme prošla kroz pravi pakao, a sada se vrata pakla ponovo otvaraju“, kaže za naš portal očajna Olivera.
Dodaje da stanuje privatno, sama sa detetom, te da ima kredit prema banci, a dobila je i zdravstvene probleme još iz doba kada je ostala bez posla, a koji su se i danas nastavili.
Ističe da nakon povratka na posao, ništa više nije bilo kao ranije. Kaže da je očekivala da ponovo dobije otkaz, pa se i nije iznenadila kada je videla svoje ime na spisku.
„Kada sam prvi put ostala bez posla, neosnovano, pala sam u depresiju. Još uvek sam kod neuropsihijatra na terapiji. Otkad sam se vratila na posao, trpim mobing svih mogućih vrsta. Ja sam levoruka, a moj majstor koji raspoređuje posao traži od mene da mu donesem lekarsku potvrdu da sam levoruka. On insistira da radim posao desnom rukom, iako levom obavljam sve kao i desnom. Prethodnih dana slušam priče da ću opet dobiti otkaz. I kao da me kažnjavaju, ne samo mene, nego sve oni koji su se pobunli posle mene, pa su nas premestili u pogon kartonaže u Lukavcu. Horor film“, priča ona.
PROČITAJTE JOŠ:
U pogonu u Lukavcu fabrika proizvodi lovački metak. Međutim, Olivera tvrdi da od 23. septembra, otkad su premešteni, nisu imali ni tri sata posla.
„Ja sam samo videla praznu čauru koja stoji na stolu. Nijednog dana nismo to radili. Mesecima sedimo, ne radimo ništa. Pijemo kafu, igraju se karte, sprema se da se jede, a primamo platu. Psihički je teško jer su nas namerno premestili, sve nas koji smo se na neki način izborili za naša prava. A zamislite, kada treba da dođe kontola zaštite na radu ili inspekcija, tada brojimo džakove s čepovima po nekoliko puta, kao da smo osobe ometene u razvoju“, ističe naša sagovornica.
Olivera navodi da je rukovodstvo fabrike sve uradilo planski. Premeštaju stalne radnike na nova radna mesta za koja nisu prethodno obučeni, a zapošljavaju ljude s biroa na njihova mesta. Čak ih i obučavaju.
„Ljudi moji, niste svesni šta se tamo radi. Znam zasigurno da samohrani roditelj ne može da bude tehnološki višak. Pritom, lekar specijalista je tražio promenu mog radnog mesta, naveo je da ne smem da radim sa zapaljivim predmetima, sa oštrim, a iz zaštite na radu u firmi su mi rekli da njih to ne zanima i da ja moram da radim. A oni su me gurnuli u pogon na posao za koji nisam obučena. Rad u Krušiku mi je težak psihički, dok fizički ne, jer je nerad. Ništa se ne radi“, navodi naša sagovornica.
PROČITAJTE JOŠ:
I mladi Stefan Živanović je na spisku radnika koji su proglašeni tehnološkim viškom. Za Nova.rs kaže da je očekivao ovakvu odluku rukovodstva jer je i on tužio firmu kada je pre nekoliko godina dobio otkaz „tek onako“.
„Mi koji smo ih tužili kada su nam prvi put dali otkaz, negde smo i očekivali da će smisliti neki način da nas se otarase, tako da sam ja, iskreno, i očekivao, naročito sada kada su nas prebacili u Lukavac gde se radi lovački metak, a gde lovačkog metka nismo ni videli. Poslali su nas neobučene, dok su ljude koji su radili u toj firmi obučeni za taj lovački metak, vraćeni u Krušik. Tako da, sve nam je bilo jasno. Ja sam trenutno na bolovanju, niko me nije obavestio iz firme da sam dobio otkaz, nego mi je drugar javio. Ja radim tamo sedam godina, s tim što sam jednom dobio otkaz, pa sam ih tužio i vratili su me na posao“, objašnjava Stefan.
Stefan, kao i Olivera, kaže da se u pogonu u koji je premešten ništa ne radi, te da zaposleni sede sve vreme, čekaju da dođe tri sata popodne i da odu svojim kućama.
Dodaje da nije razočaran jer je mlad i da će lepšu budućnost, verovatno, potražiti u inostranstvu.
„Ne znam šta ću dalje, pričao sam s advokatom, ima osnova da ih tužim, ali imam i neku opciju za inostranstvo. Meni ovo nije teško palo, imam 28 godina, taman da se sklonim od ludaka, ali je stvarno strašno šta rade ljudima. Žao mi je kolege koji radi 38 godina, znao je ceo posao i on je prebačen u kartonažu jer nije odgovarao rukovodstvu, odnosno smetao im je jer je znao sve da radi, a oni ništa. Prebacili su ga u kartonažu dve godine pred penziju i dobio je sad otkaz. Sramota“, navodi naš sagovornik.
Među oštećenim radnicima je i Marija koja je, takođe, tužila firmu zbog otkaza koji je dobila pre nekog vremena.
Dobila je presudu i vraćena na posao, a sada joj se, smatra, poslodavac sveti, prvo premeštanjem u drugi pogon, a sada i otkazom.
„29. septembra smo dobili ugovore za radionicu u kartonaži, trebalo je da radimo neke kutije, međutim brazloženo nam je da nema potrebe za poslom na tim mestima gde smo radili, a ima nas sa svih strana bukvalno, a da smo premešteni ovde zbog potrebe posla. Međutim, nepunih mesec dana je bilo kao neke obuke, a mašine nikada nisu pokrenute, kupljene su pokvarene, majstori su dolazili, pokušavali da nameste, te čeka se deo, ovo ovo, pa ono. Znači, od 23. septembra do dana današnjeg ukupno smo možda imali 7 dana rada po tri sata“, objašnjava nam Marija.
Juče je, kaže, izašao spisak radnika koji su proglašeni tehnološkim viškovima.
„Navodno je obrazloženje da su ustanovili da im se ne isplati izrada tih kutija jer oni mogu od neke firme da ih kupe po duplo manjoj ceni, a kao niko od nas nije kvalifikovan da se rasporedi na neko drugo radno mesto u okviru firme. A posla ima svuda. U vojnom delu ljudi rade i subotama i nedeljama. Radnici se primaju i sa biroa, primaju se na radna mesta ljudi koji su pomereni da rade ovde. Na spisku su ljudi koji su dobijali otkaze 2019/2020. godine, pa ih tužili i potom vraćeni na posao, pa oni koji su premešteni na kartonažu. Ima ljudi koji su prošle godine učestvovali u štrajku, zatim ljudi koji su često uzimali bolovanja, svako je na neki način kažnjen jer ovo je kazna, ja to tako shvatam jer posla ima, oni primaju nove radnike, a nas stalne otpuštaju. Sramno“, poručuje ona.
Iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije potvrdili su za Nova.rs navode zaposlenih u valjevskoj fabriki „Krušik“ o otkazima.
„Кrušik otpušta još 73 radnika, tako da je za manje od godinu dana iz Кrušika otpušteno više od 140 radnika. Među otpuštenim radnicima nalaze se i samohrani roditelji i roditelji dece sa posebnim potrebama, kao i rukovodstva sindikata i pored toga što ove ketrgorije radnika uživaju posebnu zaštitu i na osnovu zakona i Кolektivnog ugovora Кrušika njima ne može da prestane radni odnos kao tehnološkim viškovima, što je dobro poznato i rukovodstvu Кrušika“, ističu iz sindikata.
Objašnjavaju da je kao razlog za otpuštanje velikog broja radnika navedeno gašenje određenih pogona.
„Proizvodnja lovačke municije’, ‘Proizvodnja kartonske ambalaže’ i zatvaranje ‘Istraživačko-razvojnog centra’ i to bi bio samo još jedan u nizu nemuštih opravdanja za, u suštini, jedini način za smanjenje troškova koji direktori državnih preduzeća znaju, otpuštanje radnika, da prema navodima Poslodavca holding korporacija ‘Кrušik ad’ Valjevo nije uložila velika finasijska sredstva kako bi na osnovu nove potencijalne saradnje otpočela 2023. godine proizvodnju lovačke municije. Slično je i sa Radionicom za izradu kartonske ambalaže. Tek posle otpočinjanja proizvodnje 2023. godine konstatovano je da proizvodna cena kutije po komadu iznosi 4,40 evra, a da ista takva kutija može da se u nabavci kupi za 3.40 evra. Кako poslodavac u pedhodnom periodu nije uspeo da obezbedi posao za zaposlene i kako nije bilo porudžbina za proizvod koji izrađuje pogon Lovačke municije, postojanje
tog pogona postalo je ekonomski neopravdano“, piše u saopštenju ovog sindikata.
Dodaju da je nedvosmisleno utvrđeno da nema ekonomske opravdanosti za proizvodnju kartonskih kutija za pakovanje mina i radom ovog pogona.
„Svaki komentar je izlišan, osim da nadležno ministarstvo i tužilac pod hitno moraju da preduzmu sve raspoložive zakonske mere. Posebno je, sada kada su Državi puna usta tehnološkog razvoja, inovacija i ekonomije znanja, neshvatljivo da se gasi Istraživačko razvojni centar i to u Кrušiku, fabrici kojoj je tehnološki razvoj i novi inovativni proizvodi osnova rada i uslov opstanka. ASNS ukazuje i upozorava da više, bez odgovornosti i zakonskih sankcija, ne mogu da se arče državne pare i da posledice neodgovornih i nekompetentnih poslovnih odluka uprava državnih preduzeća ne mogu i ne smeju da trpe radnici i njihove porodice i to u najtežem mogućem vidu, gubitkom posla“, ističe se u saopštenju.
Redakcija portala Nova.rs uputila je pitanja rukovostvu fabrke „Krušik“ povodom otpuštanja radnika, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.
BONUS VIDEO: Predrag Koluvija otvara nove firme i reklamira biznis: „Videćemo da li će možda dobiti subvencije i pomoć države“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare